Портал:Ваздухопловство/датуми

17.децембра 1903. Браћа Рајт (енгл. Wright brothers) су изградили свој први моторни авион Флајер I (енгл. Flyer I) и с њим су полетели. То је први људски моторни лет, у историји човечанства.
16. 10. 1910. Иван Сарић је први човек с простора данашње Србије, који је полетео на авиону и то сопствене конструкције и израде.
7. марта 1913. Михајло Петровић је погинуо, што представља први губитак живота на задатку, у српском војном ваздухопловству. Погинуо је на простору града Скадра, приликом извршавања задатка извиђања из ваздушног простора. Пошто није био везан за седиште, избацила га је велика турбуленција ваздуха, из кабине војног авиона.
30. 11. 1915. Радоје Љутовац је оборио модификованим турским топом непријатељски авион. Погођени авион је задрхтао, из њега је кренуо да избија дим и затим се срушио на земљу. Непроверени податак је да је ово био први случај обарања авиона са земље.
1915. Први ваздушни транспорт болесника, обављен је у рату, 1915. године, на релацији Скопље - Призрен, за потребе Војне болнице Ниш (која се повлачила преко Косова и Албаније), на захтев управника др. Владимира Стојановића. Сваки други транспорт ових болесника био би смртоносан.
22. 10. 1921. Основан је "Српски аероклуб" у Београду, већ следеће године прерастао је у Аероклуб СХС, а касније у Краљевски аероклуб "Наша крила". Основали су га ратни пилоти Солунци, по завршетку Првог светског рата. У заслуге му се уписује допринос развитку домаће ваздухопловне индустрије, саобраћаја и моделарства.
15. 2. 1928. Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније „Аеропут“. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара.
11. 11. 1945. Основан је Ваздухопловномедицински институт РВ и ПВО СФРЈ у Земуну (Београд). ВМИ који данас носи назив Институт за ваздухопловну медицину Војномедицинске академије у Београду заслужан ја за већу безбедност летења и развој Ваздухопловне медицине у Србији.
10. августа 1946. Основан је Ваздухопловнотехнички институт, Наредбом Врховног команданта оружаних снага Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, пов.бр.1460 од 10. августа 1946.г. Истог дана је Врховни командант потписао и Наредбу о колегијуму и Правилник са задацима Института. Са овим актима је институцијализован дотадашњи богат конструкторски, развојни и научноистраживачки рад у области ваздухопловних технологија на овим просторима. То је био логичан пут преласка у вишу фазу организовања, сагласно светским искуствима и праксом, као потреба за вођење државне политике развоја ваздухопловства.
1957. Пробни пилот, Ваздухопловноопитног центра Ратног ваздухопловства, капетан Љубомир Зекавица, постигао је светски брзински рекорд у категорији лаких млазних авиона од 750,34 km/h. Рекорд је поставио с авионом са два тутбомлазна мотора С-451ММ Матица, који је пројектовао пуковник Драгољуб Бешлин, а произведен је у фабрици авиона Икарус у Земуну. Авион је у сталној поставци Музеја ваздухопловства на Аеродрому Никола Тесла у Београду.
23. августа 1977. Пилот енгл. Bryan Allen је освојио награду, коју је расписао енгл. Henry Kremer на износ од 50 000 Британских фунти, 1959. године, за реализацију лета с погоном с људском снагом, у прелету у дужини од 1600 m. Извор у поглављу 12.3
24. 10. 1983. Дипломирала је прва генерација специјалиста Ваздухопловне медицине у Југославији и Србији. Део ове генерације заслужан је и за оснивање Секције за Ваздухопловну и космичку медицину Српског лекарског друштва.
22. 11. 1984. Орао, с којим је управљао пробни пилот Марјан Јелен, на аеродрому Батајница, је први домаћи авион који је постигао брзину лета већу од брзине простирања звука.
4. маја 1999. Миленко Павловић, комадант 204. ловачког авијацијског пука Ратног ваздухопловства и противаздушне одбране Војске Југославије, погинуо је у авиону Миг-29 у борби са НАТО ескадрилом. Пилоту пуковнику је посвећен документарни филм „Лет у смрт“.