Википедија

Португалски колонијални рат

Португалски колонијални рат, у Португалу познатији под именом Прекоморски рат, а у бившим колонијама као Рат за независност, био је војни сукоб који се водио између португалске војске и ослободилачких покрета у португалским колонијама Гвинеји Бисао, Анголи и Мозамбику од 1961. до 1974. године. Након збацивања с власти конзервативног режима Марсела Каитана у тзв. каранфилској револуцији 25. априла 1974. године, нова демократска влада Португала прекинула је рат и покренула процес давања независности својим дотадашњим колонијама.

Португалски колонијални рат
Део Хладног рата
Време4. фебруар 1961 — 25. април 1974.
Место
Ангола, Гвинеја Бисао, Мозамбик
Исход Независност свих португалских колонија у Африци након избијања каранфилске револуције 25. априла 1974. године[48][49]
Сукобљене стране
 Португалија
Подршка:
Јужноафричка Република ЈАР[1][2][3][4]
 Родезија[5]
 Малави[6][7]
 Свазиленд
 Боцвана
 НАТО[8]		 МПЛА
УНИТА
ФНЛА
ФЛЕЦ
ПАИГЦ
ФРЕЛИМО
Подршка:
Совјетски Савез СССР[9]
 Куба[10][11][12][13][14][15]
 Кина[16][17][18][19][20][21]
 САД[22] (током мандата ЈФК)
Заир Заир[23]
 Алжир[24][25][26]
 Танзанија[27][28][29][30]
 Замбија[31][32]
 Сенегал[33]
 Гвинеја[34]
 Република Конго[35]
 Либија[36][37]
 СФРЈ[38][39][40][41]
 Бугарска[42][43][44][45]
 Тунис[46]
 Шведска[47]
Команданти и вође
Португалија Америко Томас
Португалија Антонио де Оливеира Салазар
Португалија Марсело Каитано
Португалија Антонио де Спинола
Португалија Франсиско да Коста Гомес
Португалија Антонио Аугусто дос Сантос
Португалија Каулза де Аријага		 Агостињо Нето
Жозе Едуардо дос Сантос
Жонас Савимби
Холден Роберто
Амилкар Кабрал
Луис Кабрал
Едуардо Мондлен
Жоаким Чисано
Самора Машел
Јачина
145.000 војних трупа из Португала; 65.000 у Анголи, 32.000 у Гвинеји, 51.000 у Мозамбику 38 – 53.000 герилаца; 18.000 у Анголи, 10.000 у Гвинеји, 10-15.000 у Мозамбику
Жртве и губици
8.289 погинулих, 15.507 рањених 50.000 + погинулих у Анголи, 6.000 убијених и 4.000 рањених у Гвинеји, 10.000 + убијених у Мозамбику (уз то 50.000 погинулих цивила[50])

Историјат уреди

За разлику од осталих европских колонијалних земаља, попут Уједињеног Краљевства и Француске, конзервативни режим Салазара у Португалу није се повукао из својих колонија. Као знак отпора против колонијалне власти, док је велика већина афричких земаља добила независност, разни ослободилачки покрети покренули су оружану борбу на португалској колонијалној територији, односно Анголи, Гвинеји Бисао и Мозамбику. С временом је већина земаља у свету сматрала оправданим отпор домаћег становништва португалским колонијалним властима, и генерално подупирала је њихову борбу за независност.

Међународна заједница је с временом суочила режим у Лисабону с различитим ембаргима и осталим санкцијама због вођења колонијалнога рата. Рат је до 1973. постао изузетно непопуларан међу португалским становништвом, а истовремено срозавао се углед Португала у свету.

Иако су у почетку дејствовали самостално, руководства ослободилачких покрета Народни покрет за ослобођење Анголе, Национални ослободилачки фронт Анголе и Национална унија за потпуну независност Анголе у Анголи, Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва у Гвинеји Бисао и Фронт за ослобођење Мозамбика у Мозамбику остварили су заједничку сарадњу и међусобно су се помагали у рату против португалске војске.

Након што је група лево оријентисаних официра у португалској војсци свргнула с власти режим Марчела Кајетана 25. априла 1974, нова влада је покренула постепено повлачење војске из колонија[51][52]. Убрзо након тога, велик број белачког португалског становништва почео је да напушта колоније. Преко 1 милион њих се одселио из колонија у Португал, Северну Америку и Јужноафричку Републику[53][54][55]. До 1975. Португал је са свим бившим колонијама уредио споразуме о независности.

Извори уреди

  1. ^ THE BORDER WAR
  2. ^ Regional Orders: Building Security in a New World, 1997. Page 306.
  3. ^ The dictionary of contemporary politics of Southern Africa, 1988. Page 250.
  4. ^ South Africa in Africa: A Study in Ideology and Foreign Policy, 1975. Page 173
  5. ^ Terror on the Tracks: A Rhodesian Story, 2011. Page 5.
  6. ^ Salazar: A Political Biography, 2009. Page 530
  7. ^ Prominent African Leaders Since Independence, 2012. Page 383
  8. ^ Иако је Португалија била један од оснивача НАТО-а, његове јединице нису непосредно учествовале у сукобу, али су неке његове чланице посредно или незванично подупирале Португал суздржавајући се приликом изглашавања санкција УН-а против Португала и остало.
  9. ^ The Soviet Union and the developing nations, 1974. Page 66.
  10. ^ Fidel Castro: My Life: A Spoken Autobiography, 2008. Page 315.
  11. ^ The Cuban Intervention in Angola, 1965-1991: From Che Guevara to Cuito Cuanavale, 2005. Page 354.
  12. ^ The Cuban Military Under Castro, 1989. Page 45.
  13. ^ Translations on Sub-Saharan Africa 607-623, 1967. Page 65.
  14. ^ Cuba in the World, 1979. Page 95-96.
  15. ^ Cuba: The International Dimension, 1990. Page 155-157.
  16. ^ Foreign Intervention in Africa: From the Cold War to the War on Terror, 2013. Page 81.
  17. ^ China and Africa: A Century of Engagement, 2012. Page 339.
  18. ^ China Into Africa: Trade, Aid, and Influence, 2009. Page 156.
  19. ^ Armed Forces and Modern Counter-insurgency, 1985. Page 140
  20. ^ Guerrilla Warfare: A Historical and Critical Study, 1976. Page 362.
  21. ^ Revolution and Chinese Foreign Policy: Peking's Support for Wars of National Liberation Peter van Ness, 1971. Page 143.
  22. ^ The Flawed Architect: Henry Kissinger and American Foreign Policy, 2004. Page 404
  23. ^ (језик: португалски) http://www.guerracolonial.org/index.php?content=324 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2019) FNLA - um movimento em permanente letargia, guerracolonial.org
  24. ^ Algeria: The Politics of a Socialist Revolution, 1970. Page 164
  25. ^ Modern African Wars: Angola and Moçambique 1961-1974, 1988. Page 12.
  26. ^ Wars in the Third World since 1945, 1995. Page 35
  27. ^ Angola-Ascendancy of the MPLA
  28. ^ „Mozambique: Frelimo and the War of Liberation, 1962-1975”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2015. г. Приступљено 13. 09. 2013. 
  29. ^ A History of FRELIMO, 1982. Page 13
  30. ^ Encyclopedia Americana: Sumatra to Trampoline, 2005. Page 275
  31. ^ Contested Power in Angola: 1840s to the Present, 2000. Page 167
  32. ^ Culture And Customs of Mozambique, 2007. Page 16
  33. ^ Guerrilla Strategies: An Historical Anthology from the Long March to Afghanistan, 1982. Page 208.
  34. ^ Communism in Africa, 1980. Page 25.
  35. ^ Warfare in Independent Africa, 2011. Page 70
  36. ^ Libya Relations with Sub-Saharan Africa
  37. ^ Qaddafi: his ideology in theory and practice, 1986. Page 140.
  38. ^ Violence in Southern Africa, 1997. Page 10.
  39. ^ Mozambique, Resistance and Freedom: A Case for Reassessment, 1994. Page 64
  40. ^ Tito in the world press on the occasion of the 80th birthday, 1973. Page 33.
  41. ^ Southern Africa The Escalation of a Conflict : a Politico-military Study, 1976. Page 99.
  42. ^ Liberalism, Black Power, and the Making of American Politics, 1965-1980. 2009. Page 83
  43. ^ Portuguese Africa: a handbook, 1969. Page 423
  44. ^ War in Peace: Conventional and Guerrilla Warfare Since 1945, 1985. Page 154
  45. ^ Government and politics in Africa, 1993. Page 180
  46. ^ Southern Africa in Transition, 1966. Page 171
  47. ^ In Contos Proibidos by Rui Mateus (pag.41), Приступљено 23. 4. 2013.
  48. ^ Portugal since 1974, Britannica
  49. ^ Mia Couto, Carnation revolution, Monde Diplomatique
  50. ^ Mid-Range Wars and Atrocities of the Twentieth Century retrieved December 4, 2007
  51. ^ Laidi, Zaki. The Superpowers and Africa: The Constraints of a Rivalry:1960-1990. Chicago: Univ. Of Chicago, 1990.
  52. ^ António Pires Nunes, Angola 1966-74 Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2006), Приступљено 23. 4. 2013.
  53. ^ Flight from Angola, The Economist (August 16, 1975).
  54. ^ Dismantling the Portuguese Empire Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2013), Time magazine (Monday, July 7, 1975).
  55. ^ Portugal - Emigration, Eric Solsten, ed. Portugal: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress, 1993.

Литература уреди

  • Kaúlza de Arriaga - Published works of the General Kaúlza de Arriaga Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2021)
  • Becket, Ian (1983). A Guerra no Mundo. Guerras e Guerrilhas desde 1945, Lisboa, Verbo. 
  • Marques, A. H. de Oliveira (1981). História de Portugal. III (VI изд.). Lisboa: Palas Editora. 
  • Mattoso, José (1985). História Contemporânea de Portugal. II. Lisboa: Amigos do Livro. 
  • Mattoso, José (1993). História de Portugal. Lisboa, Ediclube. , vols. XIII e XIV
  • Pakenham, Thomas (1991). The Scramble for Africa. Abacus. ISBN 978-0-349-10449-2. 
  • Reis, António (1989). Portugal Contemporâneo. Lisboa, Alfa, Vol. V. ;
  • Rosas, Fernando e Brito, J. M. Brandão, Dicionário de História do Estado Novo, Venda Nova, Bertrand Editora, 2 vols. 1996
  • Vários autores, Guerra Colonial, edição do Diário de Notícias
  • Jornal do Exército, Lisboa, Estado-Maior do Exército
  • Cann, John P. (2005). Counterinsurgency in Africa: The Portuguese Way of War, 1961-1974. Hailer Publishing. 

Види још уреди

Спољашње везе уреди

 
Португалски колонијални рат на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Португалски_колонијални_рат&oldid=27566085”