Јанићије Мићић

јанићије мићић
јанићије мићић
	Јанићије Мићић
Лични подаци
Датум рођења	13. август 1874.
Место рођења	Рожанство, општина Чајетина, Кнежевина Србија
Датум смрти	17. април 1949. (74 год.)
Место смрти	Београд, ФНРЈ
Професија	војно лице
Деловање
Учешће у ратовима	Балкански ратови; Први светски рат
Служба	Војска Краљевине Србије; Војска Краљевине Југославије
Чин	потпуковник
Одликовања

Јанићије Мићић (Рожанство, 1874—Београд, 1949) био је потпуковник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац два Ордена Карађорђеве звезде са мачевима.

Биографија уреди

Рођен је у породици угоститеља Пауна и Јелице. Шест разреда основне школе похађао је у Прокупљу, а три разреда гимназије у Београду и Нишу. Српску пешадијску подофицирску школу завршио је 1892. године у Београду и одмах добио чин поднаредника.

Као активан официр у периоду од фебруара 1900. године до јула 1906. године, у чину водника и ађутанта налазио се на служби у XII пуку Карађорђе, затим у штабу XIX пука у Крагујевцу и IX Браничевској пуковској окружној команди. У то време је учествовао у четничким акцијама на турској територији, у Кумановској и Криво-паланачкој кази. Био је у горском штабу и командовао у борби на Челопеку 1905. године.

У пролеће 1906. године у Крагујевцу учествовао је у припреми Подофицирске контразавере против тадашњег режима, због незадовољства својим статусом у односу на заверенике из 1903. године. Завера је планирана за 1. мај 1906. године, али је 30. априла откривена. Велик војни суд у Београду оптужио је заверенике за велеиздају и 9. фебруара 1907. године изрекао строге казне, Јанићије је осуђен на шест година робије. У фебруару 1909. године је помилован, али у војну службу није враћен. Тек 29. новембра 1912. године враћен му је чин резервног поручника и упућен је на положај. Како у Балканским ратовима, тако и за време Првог светског рата, командовао је четама, више пута рањаван, прошавши кроз најтеже борбе и пробој Солунског фронта.

После рата, 1920. године, због заслуга враћен је у активну војну службу, у чину потпуковника, у ађутантски одсек Министарства војске и морнарице, а касније за командира Занатлијске чете војне одеће, одакле је отишао у пензију.

Живео је у својој кући у Београду. Умро је 17. априла 1949. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Одликовања и споменице уреди

Орден Карађорђеве звезде IV степена
Орден Карађорђеве звезде III степена
Златна медаља за ревносну службу
Орден Белог орла V степена
Орден Белог орла IV степена
Албанска споменица
Француски Орден Легије части V реда

Литература уреди

Ђенић, Милисав Р. (2014). Споменица знаменитих и заслужних Златибораца. Чајетина: Библиотека Љубиша Р. Ђенић Чајетина. стр. 63. ISBN 978-86-84219-41-3.