Бабкен Симоњан

Песник, есејиста, преводилац, професор и почасни конзул Србије у Јерменији

Др Бабкен Симоњан (Јереван, 20. март 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Р. Србије у Р. Јерменији од 2006. Он је тренутно једини дипломатски представник наше земље у Јерменији. Члан је Савеза писаца Јерменије, Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Бабкен Симоњан
Лични подаци
Датум рођења(1952-03-20)20. март 1952.(72 год.)
Место рођењаЈереван, Совјетски Савез
ДржављанствоРепублика Јерменија; Република Србија
ОбразовањеУниверзитет у Јеревану
Професијапесник, есејиста, преводилац, дипломата
Почасни конзул у Републици Јерменији Републике Србије
Тренутна функција
Функцију обавља од 2006.
ПремијерВојислав Коштуница (2006–2008); Мирко Цветковић (2008–2012); Ивица Дачић (2012–2014); Александар Вучић (2014–2017); Ивица Дачић (2017); Ана Брнабић (2017–)

Бабкен Симоњан предаје српски језик на универзитету у Јеревану.[1]

Биографија уреди

Написао је дванаест књига поезије и преко 900 есеја, путописа и превода српских легенди, бајки и народних прича. Преводио је и дела Јефимије Мрњавчевић, Деспота Стефана Лазаревића, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, као и других српских књижевника[1].

Године 2003. по његовом избору уз предговор јерменска издавачка кућа „Аполон“ објавила је прву антологију српске поезије 20. века под насловом „Косовско сунце“., а у изради су српско-јерменски речник, као и преводи „Горског вијенца" и „Ноћ скупља вијека“ П. П. Његоша. Његова књига „Ходочашће“ је објављена на српском језику у издању Бранковог кола 1998. године[1].

Завод за културу Војводине је објавио најновију двојезичну књигу песама Бабкена Симоњана „Артамет“, а годишњу јерменску награду „Кандило“ из области књижевности и преводилаштва доделио му је 2010. године Свети Ечмиадзин (центар Јерменске апостолске цркве) заједно са Савезом писаца Јерменије.

Симоњан проучава историјски материјал о животу јерменске заједнице у Србији у 18. и 19. веку.

Симоњанова дела су инспирисана митом Арарата и Нојеве барке као и јерменским наслеђем и традицијом, али и мотивима Косовског боја у којима налази заједничке елементе трагедије и подвига[1].

Његова дела су превођена на руски, српски, бугарски, словачки, украјински, румунски, естонски, мађарски, италијански, француски, енглески и друге језике.

Награде уреди

  • 2012. — Награда Бранко Радичевић, за укупан песнички и стваралачки опус[1].
  • 2015. — Одлуком председника Републике Србије одликован је високом државном наградом – Златном медаљом.[2]
  • 2019. — Златна медаља „Movses Horenaci"[3]

Дела уреди

Књиге уреди

  • Мирис домовине, 1994.[4]
  • Кроз балканску ватру : путописи, есеји, разговори, 1995.[5]
  • Ходочашће, 1998.[6]
  • Од Арарата до Косова : (песме, есеји, путописи, белешке, преводи, 2000.[7]
  • Библиографија : Публикација о Србији и јерменско-српским историјским, књижевним и културним везама, 2002.[8]
  • Артамет, 2010.[9]
  • Хачкар: стихи, 2012.[10]
  • Грумен земље српске, књига есеја, 2017.[11][12]

Преводи уреди

Чланци уреди

  • Ани, 1991.[14]
  • Мирис домовине, 1992.[15]
  • Моја стара кућа, 1992.[16]
  • Туга, 1995.[17]
  • Још се чује..., 1995.[18]
  • Молитва пред иконом, 1995.[19]
  • Политика пантурцизма као идеолошко оружје, 1996.[20]
  • Човек јаке воље, 1997.[21]
  • Ријеч за ријеч, 1997.[22]
  • Над гробом Десанке Максимовић, 1997.[23]
  • Да је жива - у њен бих загрљај од туге, 1998[24]
  • Мајке што делила би са мном бол - сад нема, 1998.[25]
  • Дубока жалост, да је исцелим не умем... 1998.[26]
  • Згасла мати моја, пламичак огњишта мог, 1998.[27]
  • Мајци, 1998.[28]
  • Монолог, 1998.[29]
  • Трагање за духовном прошлошћу, 1998.[30]
  • Исте су нам муке, страдања и патње, 1998.[31]
  • Симонида, 2000.[32]
  • Очаран његошевским метафорама, коаутор, 2000.[33]
  • Туга, 2000.[34]
  • Јеремнчић, 2000.[35]
  • Арарат, 2003.[36]
  • Судбом слични, 20004.[37]
  • Свето име Лим, 2007.[38]
  • У атељеу, 2007.[39]
  • Јерменија Србији ; Дуд Светог Саве ; Santa Maria della Salute, 2010.[40]
  • Мајчине руке, 2010.[41]
  • Огрејано Косовским сунцем, 2010.[42]
  • Прекинута молитва, 2011.[43]
  • Море и сплавар, 2011.[44]
  • Гранчица, 2011.[45]
  • На мосту Риалто, 2011.[46]
  • Бела ноћ, 2011.[47]
  • Опрости мајко, 2011.[48]
  • Књига као култ и духовна храна, 2011.[49]
  • Ново песничко ходочашће, 2012.[50]
  • Од Светог Саве до "Косовског сунца", 2015.[51]
  • Моја стара кућа, 2015.[52]
  • Српски песници певају Јерменији, 2017.[53]
  • Сан, 2017.[54]
  • Santa Maria della Salute, 2017.[55]
  • Утри сузе, Србијо! 2017.[56]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „Симоњану награда „Бранко Радичевић. РТС. 18. 7. 2012. Приступљено 22. 7. 2012. 
  2. ^ Билбија, Бојан. „Наш почасни конзул у Јерменији већ годину дана чека српско држављанство”. Politika Online. Приступљено 2020-12-24. 
  3. ^ „Jerevan: Odlikovan počasni konzul Babken Simonjan”. www.mfa.gov.rs. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 2020-12-24. 
  4. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Мирис домовине :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  5. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Кроз балканску ватру : путописи, есеји, разговори :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ходочашће :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Од Арарата до Косова : (песме, есеји, путописи, белешке, преводи) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Библиографија : Публикација о Србији и јерменско-српским историјским, књижевним и културним везама :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Артамет : песме :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Hačkar : stihi; Khachkar : (poems) : Babken Simonyan; Hačkar; Khachkar :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Грумен земље српске : есеји и путописи :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  12. ^ „Бабкен Симоњан – Грумен земље српске”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  13. ^ „БОГ ИСКУШАВА САМО ЈАКЕ НАРОДЕ: Песник и преводилац Бабкен Симоњан - Живимо у демонским временима”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-07-11. 
  14. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ани :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  15. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Мирис домовине :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  16. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Моја стара кућа :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  17. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Туга :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  18. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Још се чује... :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  19. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Молитва пред иконом :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  20. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Политика пантурцизма као идеолошко оружје :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  21. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Човек јаке воље :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  22. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ријеч за ријеч :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Над гробом Десанке Максимовић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „*** [Да је жива - у њен бих загрљај од туге, ...] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  25. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „*** [Мајке што делила би са мном бол - сад нема, ...] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  26. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „*** [Дубока жалост, да је исцелим не умем...] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  27. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „*** [Згасла мати моја, пламичак огњишта мог, ...] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  28. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Мајци :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  29. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Монолог :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  30. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Трагање за духовном прошлошћу :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Исте су нам муке, страдања и патње :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  32. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Симонида :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  33. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Oчаран његошевским метафорама :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  34. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Туга :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  35. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Јерменчић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  36. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Арарат :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  37. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Судбом слични :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  38. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Свето име Лим :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  39. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „У атељеу :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  40. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Јерменија Србији; Дуд Светог Саве; Santa Maria della Salute :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  41. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Мајчине руке :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  42. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Огрејано Косовским сунцем :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  43. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Прекинута молитва :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  44. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Море и сплавар :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  45. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Гранчица :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  46. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „На мосту Риалто :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  47. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Бела ноћ :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  48. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Опрости, мајко :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  49. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Књига као култ и духовна храна :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  50. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ново песничко ходочашће :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  51. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Oд Светог Саве до "Косовског сунца" :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  52. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Моја стара кућа :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  53. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српски песници певају Јерменији :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  54. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Сан :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  55. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Santa Maria della Salute :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]
  56. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Утри сузе, Србијо! :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. [мртва веза]

Спољашње везе уреди