Барје Чифлик
Барје Чифлик је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. године има 507 становника, док је према попису 2011. имало 594 становника (према попису из 2002. било је 693 становника).
Барје Чифлик | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Град | Пирот |
Становништво | |
— 2011. | 594 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 08′ 13″ С; 22° 32′ 17″ И / 43.137° С; 22.538° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 386 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Барје Чифлик, равничарско село на ободу Пиротске котлине, налази се на око 4 км југозападно од Пирота са којим је повезано асфалтним путем. Налази се уз сам руб велике мочваре Бaрје између Расничке реке са југоисточне и Костурске реке са севернозападне стране; њено западно, планинско залеђе је безводно а читава њена североисточна и источна страна обилује у води.
Историјат уреди
Има више легенди о постанку села: "Бaрје Чивлик је бил у Бездьн 3 , испод Свети-Илију, испод манастират. Там билo селo Средорeк, текa се звaло. Има тeмељи, и дьньс се наoде. А изнад селoто је ишьл пут од Понoр. И од Понoр aзне турсће пoјду. Нади друм ан турсћи, аниште има. Понoрци јaве на Средорeчање да иду Турци. И састaве се сас Средорeчање и побију камиле. Ама једьн Турчин измькне, побeгне у Пирот. И пoјде турска војскa на Средорeк, и пoчне да пaли селo. Средорeчање побeгну у манастир; знaју да манастир нeма да пaле. Али Турци запaле манастират и сви сељaци изгорeли. И селoто се досeли у Чивлик, овaм. Прво је билo у Бaрје, па пoсле дoјде овдe. Овдe је кула билa. Пoсле се почeле манастирће жeне муче, и открију манастир. И тaмо откoпају руће, нoђе, глaве, жито. У нaше селo се пoсле населил нaрод из Базoвик, Присјaн, Смрдaн, а Рaшинци, Тoнчинци и Радeнковци су из Бугарску. И музeјат у Пирот има кaмик отeсан, и на њег нeшта написано, и никој га не мoже прочита, а нaјден је овaм, у нaше селo. Средорeк: билo нaсеље, куће. ", Момчило Потић, 1924. "Турци сабeру нaрод од све стрaне, нaјвише из трнсћи крај, и напрaје чивлик, дьньшње селo", Градимир Џунић Бајко, 1934. "Пoди Ћeлташ је билo селo Дeбрин Чивлик, там кудe је Рaјкова воденица, Пoсрано трње. И појaви се бoлес, измрeли и раселили се. Једни дошли у Бaрје Чивлик. Там има грoбље, спoменици", Милованка Величковић, 1930.
Мањи део атара који је на крсту, сув је и претежно под ниском шумом и слабим пашњацима, погодан је за овчарство и козарство и претежно покрива домаће потребе у огреву. Већи део атара има обиље воде, врло је топао и претежно под дубоким ораницама, погодан је за виноградарство, воћарство, ратарство и за говедарство и свињарство па се живело од тржних вишкова поврћа, воћа, грожђа, вина, ракије, млека, меса, масти. Близина града и тржишта је олакшавала продају а продавали су грожђе и вино и по селима Лужнице. До средине 20. века било је и бивола, користили су их за вучу. Било је ковача, колара, столара, кацара, црепара, зидара, тесара и више фамилија лончара, а неколико домаћинстава је користило природне услове за производњу леда, који је продавало прехрамбеним радњама у граду.
Село је имало воденице на води са Бeздана (Рaјкова, Мaђина, Гoлубова, Сeлска у Меру), на Расничкој реци (Присјaнска, Вирћина / Динчина; Рaшинска) и на Сeлској вaди (Гмитрова) и оне су покривале потребе у мељави ових села пре изградње модерних млинова. Расница, удаљена само око 2 км, је црквени, административни и школски центар за 4 села, (Расница, Барје Чифлик, Блато и Костур), али је земљорадничка задруга у Барје Чифлику била центар привредног живота за ова села. Поред водовода село је имало и 5 до 6 јавних бунара, као и више приватних, изграђених удруженим средствима суседа: Сeлсћи бунaр (Шавуљин бунaр) усред села, Прдљин бунaр, Мијaлковсћи (2), Мрaморсћи (2), код Ђиђиних, Стeванов, Рaденов и Смрдaнсћи, а до гробља је био јавни бунар само за стоку.
Делови села: Доња Мала, Горња мала, Сред село, Синоглавско насеље. У близини се налази тресава Ћелташ.
Демографија уреди
У насељу Барје Чифлик живи 591 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 46,3 година (45,6 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 3 | ||
80+ | 9 | 19 | ||
75—79 | 21 | 17 | ||
70—74 | 26 | 41 | ||
65—69 | 31 | 35 | ||
60—64 | 21 | 10 | ||
55—59 | 12 | 14 | ||
50—54 | 29 | 18 | ||
45—49 | 33 | 35 | ||
40—44 | 31 | 23 | ||
35—39 | 22 | 23 | ||
30—34 | 9 | 14 | ||
25—29 | 22 | 12 | ||
20—24 | 15 | 26 | ||
15—19 | 20 | 27 | ||
10—14 | 28 | 17 | ||
5—9 | 9 | 8 | ||
0—4 | 5 | 6 | ||
Просек : | 45,6 | 47,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 303 | 67 | 205 | 23 | 8 | 0 |
Женски | 317 | 57 | 202 | 52 | 6 | 0 |
УКУПНО | 620 | 124 | 407 | 75 | 14 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 131 | 12 | 0 | 0 | 69 |
Женски | 89 | 8 | 0 | 0 | 55 |
УКУПНО | 220 | 20 | 0 | 0 | 124 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 18 | 7 | 0 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 7 | 2 | 0 |
УКУПНО | 0 | 18 | 14 | 2 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 0 | 10 | 3 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 4 | 1 | 12 |
УКУПНО | 1 | 0 | 14 | 4 | 13 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 5 |
Галерија "Манстир <светог Илије" уреди
-
Манастир светог Илије
-
Унутрашњост манастира
-
Унутрашњи део манастира
-
Поглед унутар манастира
Галерија уреди
-
Основна школа
-
Спомен чесма
-
Трафостаница јануар 2021.г.
-
Улица после кише, јануар 2021.г.
-
Улице
-
Једна улица
-
Раскрсница
-
Пут
-
Куће
-
Јесен 2021.г.
-
Снег јануар 2022.г.
Референце уреди
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Драгољуб Златковић, Микротопонимија слива Расничке реке и Костурске реке, Пиротски зборник бр.35-36, 2011