Батечки рејон
Батечки рејон (рус. Батецкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у северозападном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Батечки рејон Батецкий район | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект |  Новгородска област |
| Админ. центар | Батецки |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1927. |
| Површина | 1.591,79 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 5.775 |
| — густина ст. | 3,63 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 53 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Административни центар рејона је село Батецки. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 5.775 становника или у просеку око 4,1 ст/км².
Географија уреди
.svg)
Батечки рејон смештен је у северозападном делу Новгородске области, у северозападном делу простране и ниске Прииљмењске низије. Обухвата територију површине 1.591,79 км² и територијално међу најмањим је рејонима у области (18. од 21 рејона). Граничи се са Новгородским рејоном на истоку и југоистоку, на југу је Шимски рејон, док је на северу и северозападу територија Лушког рејона Лењинградске области.
Батечки рејон има типичан равничарски рељеф са непрегледним равницама и бројним замочвареним подручјима. Најважнији водоток у рејону је река Луга, притока Финског залива Балтичког мора која свој ток и започиње на територији овог рејона, у подручју Тјосовских мочвара, и њена притока Удрајка. Један мањи део територије на југозападу припада сливу реке Шелоњ која не протиче директно преко његове територије, а преко које се одводњава ка језеру Иљмењ.
Историја уреди
Батечки рејон успостављен је 1927. године као трећестепена административна целина у границама тадашњег Лушког округа Лењинградске области. У границама Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 6.335 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 5.775 становника, или у просеку 4,1 ст/км².[2] По броју становника Батечки рејон се налази на 18. месту у области.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 13.091 | --- | --- | 7.662[3] | 6.996[4] | 6.335[1] | 5.775* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоје укупно 145 насеља, а рејонска територија је подељена на 3 другостепене сеоске општине. Административни центар рејона је село Батецки.
Саобраћај уреди
Преко територије рејона прелазе железнички правци на релацији Санкт Петербург—Дно и Велики Новгород—Луга, те магистрални друмски правци Р47(Новгород—Луга) и Новгород—Шимск.
Знаменитости рејона уреди
У западном делу рејона, између села Подгорје и Запоље налази се један од најпознатијих средњовековних кургана Шум-гора — земљана пирамида која је у предхришћанскоом периоду служила као гробно место.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ КУРГАНЫ РУСИ: Шум-гора
Спољашње везе уреди
