Богданица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу, на реци Каменици и падинама планине Маљен. Према попису из 2011. било је 249 становника.

Богданица
Улаз у село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 249
Географске карактеристике
Координате44° 00′ 33″ С; 20° 06′ 11″ И / 44.009166° С; 20.103° И / 44.009166; 20.103
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина485 m
Богданица на карти Србије
Богданица
Богданица
Богданица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Удаљено је 47 км од Горњег Милановца. Налази се на старом путу за Пожегу, на надморској висини од 270 до 780 м и на површини од 2.755 ха.[1]

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Богданици (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Војину Петковићу у Богданици, Надгробни споменик Алемпију Кнежевићу (†1855) у Богданици, Крајпуташ Јанку Павловићу из Богданице и Крајпуташи Милинковићима на Тометином пољу.

Историја уреди

Село Богданица први пут се помиње у турском попису 1525. године и тада је имало 8 домова. По предању, име је добило по жени која се звала Богданка.[1]

Становништво се пред најездом Турака масовно иселило. Атар села населили су нови становници у 18. веку. Они су дошли из Старог Влаха и Дробњака у Црној Гори.[1]

У пописима село је 1910. године имало 641 становника, 1921. године 780, а 2002. године тај број је спао на 322.[1]

Богданица је имала општину и школу у селу Каменици. Припадало је црквеној парохији цркве Светог Илије, такође у селу Каменици. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 48 ратника. Погинуло их је 35 а 13 је преживело.[1]

Демографија уреди

У насељу Богданица живи 258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (42,6 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 104 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 775
1953. 675
1961. 627
1971. 546
1981. 459
1991. 372 369
2002. 312 321
2011. 249
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
311 99,67%
Црногорци
  
1 0,32%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 83. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди