Велики Бубањ је брдо које се налази у општини Петровац на Млави, у Браничевском округу. Велики Бубањ има 380 m надморске висине[1], 202m у односу на околни терен. Широко је у подножју око 18,2 km. Земљиште око Великог Бубња је на западу висоравно, а на истоку брежуљкасто. У региону око Великог Бубња брда су необично честа.

На Великом и Малом Бубњу су у 18. веку била откривена налазишта руде гвожђа.

Становништво уреди

Око Великог Бубња има око 104 људи по квадратном километру што је релативно ретко насељено. Најближи већи град је Петровац.[2]

Насеља око великог Бубња су Старчево, Манастирица, Аљудово, Црљенац и Рановац.[1] Становништво је углавном влашко и српско,чији се језици највише и употребљавају.

Клима уреди

Клима је влажна и суптропска.[3] Најтоплији месец је јул, на 24 °C, а најхладнији фебруар, на 1 °C.  Просечна количина падавина је 1.078 милиметара годишње.[4] Највлажнији месец је мај са 166 милиметара кише, а најмање падавина је у августу са 42 милиметра.[5]

Фронт у првом светском рату уреди

7. октобра 1915. године Браничевски и Подунавски округ и околину је нападала 11. Немачка армија која се борила против 3. српске армије предвођене генералом Павлом Јуришићем Штурмом.

Бубањ је по речима Max von Gallwitz-a 7 пута падао из руке у руку немачкој армији и српској армији.

Повлачење са Великог Бубња и поновно освајање Старчева уреди

Падом Врањевца српска армија је морала да се повуче са подручја великог Бубња.

Српској 3. армији дошла је у помоћ моравска дивизија 2. позива и 4. пук из Зајечара. На месту Караула у Рановцу отпочели су поновну борбу против немачке 11. армије и ослободили су Старчево, међутим 25. октобра 1915 је дошла директива о повлачењу.[6]

Референце уреди

  1. ^ а б „GeoNames.org”. www.geonames.org. Приступљено 2020-09-25. 
  2. ^ „Population Density | NASA”. Population Density | NASA (на језику: енглески). 2020-09-25. Архивирано из оригинала 09. 02. 2016. г. Приступљено 2020-09-25. 
  3. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (2007-10-11). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences (на језику: енглески). 11 (5): 1633—1644. ISSN 1027-5606. doi:10.5194/hess-11-1633-2007. 
  4. ^ „Browse datasets | NASA Earth Observations (NEO)”. Browse datasets | NASA Earth Observations (NEO) (на језику: енглески). 2020-09-25. Архивирано из оригинала 28. 11. 2017. г. Приступљено 2020-09-25. 
  5. ^ „НАСА / Мисија за праћење тропских киша.”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. 
  6. ^ „Речи Радише Стојановића, председника удружена потомака ратника од 1912. до 1920. године”.