Ева

За друге употребе погледајте страницу Ева (вишезначна одредница).

Ева (хебр. חַוָּה, дословно животворна, која даје живот) је у аврамским религијама прамајка свих људи, прва жена, Адамова жена, настала од његовог ребра, мајка Каинова, Авељова и Ситова. Према причи о пореклу абрахамских религија, она је била прва жена, али неке дебате унутар јудаизма такође су дале тај положај Лилит. Ева је позната и као Адамова жена.

Ева, дјело Албрехта Дирера.

Библијска прича о Адаму и Еви, о паду човјека и њиховом изгнанству из раја дала је велику литературу апокрифног карактера. По Зохару, Ева је била друга Адамова жена, а прва је била Лилит. У кабали се приказује усклађеност Еве са сефирском Бином.

Зато што си послушала змију, зато ће од сада воља твоја бити под влашћу твога мужа.

Према другом поглављу Постања, Еву је створио Бог (Јахве) тако што ју је узео са ребра Адамовог, да буде Адамова пратиља. Адам је задужен да чува и одржава башту пре њеног стварања; она није присутна када Бог заповеда Адаму да не једе забрањени плод – иако је јасно да је била свесна заповести. Она одлучује да поједе забрањено воће са дрвета познања добра и зла након што чује змијин аргумент да је то неће убити, већ јој донети корист. Она дели плод са Адамом, и пре него што су могли да једу са Дрвета живота, протерани су из Рајског врта. Хришћанске цркве се разликују по томе како виде Адамову и Евину непослушност Богу (која се често назива падом човека), као и последице које су та дела имала на остатак човечанства. Хришћанска и јеврејска учења понекад држе Адама (првог човека) и Еву на различитим нивоима одговорности за „пад“.

Уз Адама, католичка црква по древној традицији признаје Еву за светицу, а традиционални литургијски празник Светих Адама и Еве слави се 24. децембра од средњег века у многим европским народима, укључујући Естонију, Немачку, Мађарску, Литванију и скандинавске нације.

Назив

Назив Ева је у вези са називима жена и живот, Живана, Живка, кева. У Првој књизи Мојсијевој, 3. поглаве, 20. стих, стоји: И Адам надјену жени својој име Ева, зато што је она мати свима живима. Живо, је на латинском vivo. У преводу на енгелски стоји: And Adam called the name of his wife Life, because she was the mother of all living. Life је живот, и у том преводу не стоји Ева него живот. Блиски су и енглески називи за жену и живот, wife-life, јер је жена та која даје живот. Исто, и у грчком преводу, није наведена Ева, него живот: Ζωή (зои - живот). На енглеском Eve се чита као Ив. Ђуро Даничић је то превео са Јева. На јеврејском и кева (נְקֵבָה) се у Библији користи да означи жену (Књига Постања 1,27: 5,2), а у српском је то жаргонски назив за мајку.

У Генези

Стварање Еве, са плафона Сикстинске капеле, рад Микеланђела

Стварање

Илустрација оловком Вилијама Блејка, Стварање Еве као одговор на стих „И она ће се звати жена“. Објекат је креиран око 1803–1805 и тренутно се чува у Метрополитенском музеју уметности

У Постанку 2:18–22, жена је створена да буде езер ки-негдо, израз који је посебно тешко превести, за мушкарца. Ки-негдо значи „поред, супротно, пандан њему“, а езер значи активна интервенција у име друге особе. Жена се назива ишах, жена, уз објашњење да је то зато што је преузета од иша, што значи „мушкарац”; те две речи у заправо нису повезане. Касније, након што се прича о врту заврши, добиће име, Ḥawwāh (Ева). То значи „живети“ на хебрејском, од корена који може да значи и „змија“. Дугогодишња егзегетска традиција сматра да употреба ребра са мушке стране наглашава да и мушкарац и жена имају једнако достојанство, јер је жена створена од истог материјала као и мушкарац, обликована и оживљена истим процесима. У ствари, реч која се традиционално преводи као „ребро“, на енглеском такође може значити бочну страну, комору или греду. Ребро је игра речи на сумерском, јер реч „ти“ значи „ребро“ и „живот“.

Бог је створио Еву од ’aḥat miṣṣal‘otaiv (אַחַת מִצַּלְעֹתָיו), што се традиционално преводи као „једно од његових ребара“. Термин може значити кривину, храмање, невољу и страну. Традиционално читање је недавно доведено у питање од стране феминистичких теолога који сугеришу да га уместо тога треба приказати као „страна“, подржавајући идеју да је жена једнака мушкарцу, а не њему подређена. Такво читање дели елементе заједничке са Аристофановом причом о пореклу љубави и раздвајању полова у Платоновом Симпозијуму. Недавна сугестија, заснована на запажањима да мушкарци и жене имају исти број ребара, спекулише да је кост била бакулум, мала структура пронађена у пенису многих сисара, али не и код људи.

Изгон из Раја

За хришћанске доктрине погледајте страницу Пад човека и Изворни грех.

Адам и Ева протерани из раја, Ханс Хејердал, 1877.

Адам, Ева и (женска) змија на улазу у катедралу Нотр Дам у Паризу, Француска, представља приказ лика змије као огледала Еве који је био уобичајен у ранијој иконографији као резултат идентификације жена као извор човековог првобитног греха.

Ева се налази у наративу о избацивању из Раја у Постанку 3 који је у традицији мудрости окарактерисан као парабола или „прича о мудрости“. Овај наративни део се приписује Јахвисту (Ј) документарном хипотезом због употребе YHWH.

У наративу о изгону из Раја размењује се дијалог између змије са ногама и жене (3:1–5). Змија је идентификована у 2:19 као животиња коју је Јахве направио међу зверима у пољу. Жена је вољна да разговара са змијом и одговори на цинизам створења понављањем Јахвеове забране из 2:17. Змија директно оспорава Јахвеову заповест. Адам и жена греше (3:6–8). Јахве испитује Адама, који криви жену (3:9–13). Јахве тада изазива жену да објасни, и она криви змију, која је проклета да пузи по стомаку, изгубивши тако своје удове.

Божанска изрицања три пресуде се тада стављају на све кривце (3:14–19). Пророчанство пресуде и природа злочина прво се поставља на змију, затим на жену и на крају на Адама. Након што је Јахве проклео змију, жена добија казну која утиче на две главне улоге: рађање деце и њен подређени однос према мужу. Затим следи Адамова казна. Реакција Адама, именовање Еве, и Јахве који прави кожну одећу описани су у сажетом наративу (3:20–21). Извештај о врту се завршава разговором Елохима, одређујући протеривање пара и извршење те одлуке (3:22–24).

Мајка човечанства

Ева (и жене после ње) осуђена је на живот туге и муке у порођају, и да буде под влашћу свог мужа. Адам и Ева су имали два сина, Каина и Авеља (Кајин и Хекел), први је обрађивао земљу, а други чувао овце. Након Абелове смрти, Ева је родила трећег сина, Сета (Шета), од кога потиче Ноје (а тиме и читаво савремено човечанство). Према Постанку, Сет се родио када је Адам имао 130 година „син сличан њему и попут његовог лика“. Постанак 5:4 каже да је Ева имала синове и кћери осим Кајина, Авеља и Сета.

Види још

• Адам и Ева

Литература

• Alter, Robert (2004). The Five Books of Moses. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-33393-0.  A translation with commentary.
• Flood, John (2010). Representations of Eve in Antiquity and the English Middle Ages. Routledge.
• Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics, Part 10. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-3682-3. 
• Hugenberger, G.P. (1988). „Rib”. Ур.: Bromiley, Geoffrey W. The International Standard Bible Encyclopedia, Volume 4. Eerdmans. ISBN 9780802837844. 
• Jacobs, Mignon R. (2007). Gender, Power, and Persuasion: The Genesis Narratives and Contemporary Perspectives. Baker Academic. 
• Mathews, K. A. (1996). Genesis 1–11:26. B&H Publishing Group. ISBN 9780805401011. 
• Norris, Pamela (1998). The Story of Eve. MacMillan Books.
• Pagels, Elaine (1989). Adam, Eve and the Serpent. Vintage Books.
• Paulinus Minorita. Compendium.Шаблон:Full citation needed
• Turner, Laurence A. (2009). Genesis (2nd изд.). Sheffield: Phoenix Press. ISBN 9781906055653. 
• Womack, Mari (2005). Symbols and Meaning: A Concise Introduction. AltaMira Press. ISBN 978-0-7591-0322-1. 
• Alter, Robert (1981). The Art of Biblical narrative. Basic Books. ISBN 978-0-465-00427-0. 
• Alter, Robert (2004). The Five Books of Moses. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-33393-0. 
• Andersen, Francis I. (1987). „On Reading Genesis 1–3”. Ур.: O'Connor, Michael Patrick; Freedman, David Noel. Backgrounds for the Bible. Eisenbrauns. ISBN 978-0-931464-30-0. 
• Aune, David E. (2003). „Cosmology”. Westminster Dictionary of the New Testament and Early Christian Literature. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-21917-8. 
• Bandstra, Barry L. (2008). Reading the Old Testament: An Introduction to the Hebrew Bible. Wadsworth Publishing Company. стр. 576. ISBN 978-0-495-39105-0. 
• Blenkinsopp, Joseph (2011). Creation, Un-Creation, Re-Creation: A Discursive Commentary on Genesis 1–11. T&T Clarke International. ISBN 978-0-567-37287-1. 
• Bouteneff, Peter C. (2008). Beginnings: Ancient Christian Readings of the Biblical Creation Narrative. Grand Rapids, Michigan: Baker Academic. ISBN 978-0-8010-3233-2. 
• Brettler, Mark Zvi (2005). How To Read the Bible. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-1001-9. 
• Brueggemann, Walter (1982). „Genesis 1:1–2.4”. Interpretation of Genesis. Westminster John Knox Press. стр. 382. ISBN 978-0-8042-3101-5. 
• Carr, David M. (1996). Reading the Fractures in Genesis. Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-22071-1. 
• Carr, David M. (2011). „The Garden of Eden Story”. An Introduction to the Old Testament. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-5623-6. 
• Cotter, David W (2003). Genesis. Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-5040-0. 
• Cross, Frank Moore (1973). „The Priestly Work”. Canaanite Myth and Hebrew Epic: Essays in the History of the Religion of Israel. Harvard University Press. стр. 394. ISBN 0-674-09176-0. 
• Dalley, Stephanie (2000). Myths from Mesopotamia: Creation, the Flood, Gilgamesh, and Others. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-283589-5. 
• Davidson, Robert (1973). Genesis 1–11. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-09760-4. 
• Davies, G.I. (2007). „Introduction to the Pentateuch”. Ур.: Barton, John; Muddiman, John. Oxford Bible Commentary. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927718-6. 
• Dolansky, Shawna (2016). „The Multiple Truths of Myths”. Biblical Archaeology Review. 42 (1): 18, 60. 
• Fishbane, Michael (2003). Biblical Myth and Rabbinic Mythmaking. Oxford University Press. ISBN 0-19-826733-9. 
• Friedman, Richard Elliott (2003). The Bible with Sources Revealed. HarperCollins. ISBN 978-0-06-195129-9. 
• Galambush, Julie (2000). „Eve”. Ур.: Freedman, David Noel; Myers, Allen C. Eerdmans Dictionary of the Bible. Grand Rapids, Mich.: William B. Eerdmans Publishing Co. ISBN 978-9-0535-6503-2. 
• Ginzberg, Louis (1909). The Legends of the Jews (PDF). Jewish Publication Society. стр. 695. 
• Graves, Robert; Patai, Raphael (1986). Hebrew Myths: The Book of Genesis. Random House. ISBN 978-0-7953-3715-4. 
• Hamilton, Victor P (1990). The Book of Genesis: Chapters 1–17. New International Commentary on the Old Testament (NICOT). Grand Rapids: William B. Eerdmans Publishing Company. стр. 540. ISBN 0-8028-2521-4. 
• Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics, Part 10. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-3682-3. 
• Heidel, Alexander (1963). Babylonian Genesis (2nd изд.). Chicago University Press. ISBN 0-226-32399-4. 
• Heidel, Alexander (1963). The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels (2nd Revised изд.). Chicago University Press. ISBN 0-226-32398-6. 
• Hugenberger, G.P. (1988). „Rib”. Ур.: Bromiley, Geoffrey W. The International Standard Bible Encyclopedia, Volume 4. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3784-4. 
• Hutton, Jeremy (2007). „Isaiah 51:9–11 and the Rhetorical Appropriation and Subversion of Hostile Theologies”. Journal of Biblical Literature. Society of Biblical Literature. 126 (2): 271—303. JSTOR 27638435. doi:10.2307/27638435. 
• Hyers, Conrad (1984). The Meaning of Creation: Genesis and Modern Science. Westminster John Knox. ISBN 978-0-8042-0125-4. 
• Jacobs, Mignon R (2007). Gender, Power, and Persuasion: The Genesis Narratives and Contemporary Perspectives. Baker Academic. ISBN 978-0-8010-2706-2. 
• Janzen, David (2004). The Social Meanings of Sacrifice in the Hebrew Bible: A Study of Four Writings. Walter de Gruyter Publisher. ISBN 978-3-11-018158-6. 
• Kaiser, Christopher B. (1997). Creational Theology and the History of Physical Science. Brill. ISBN 90-04-10669-3. 
• Kaplan, Aryeh (2002). „Hashem/Elokim: Mixing Mercy with Justice”. The Aryeh Kaplan Reader: The Gift He Left Behind. Mesorah Publication, Ltd. стр. 224. ISBN 0-89906-173-7. Приступљено 29. 12. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Keel, Othmar (1997). The Symbolism of the Biblical World. Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-014-9. 
• King, Leonard (2010). Enuma Elish: The Seven Tablets of Creation; The Babylonian and Assyrian Legends Concerning the Creation of the World and of Mankind. Cosimo Inc. 
• Kissling, Paul (2004). Genesis, Volume 1. College Press. ISBN 978-0-89900-875-2. 
• Knight, Douglas A (1990). „Cosmology”. Ур.: Watson E. Mills. Mercer Dictionary of the Bible. Mercer University Press. ISBN 978-0-86554-373-7. 
• Knohl, Israel (2003). The Divine Symphony: The Bible's Many Voices. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-1018-7. 
• Kooij, Arie van der (2010). „The Story of Paradise in the Light of Mesopotamian Culture and Literature”. Ур.: Dell, Katherine J; Davies, Graham; Koh, Yee Von. Genesis, Isaiah, and Psalms. Brill. ISBN 978-90-04-18231-8. 
• Kramer, Samuel Noah (1956). History Begins at Sumer: Thirty-Nine Firsts in Recorded History. 
• Kramer, Samuel Noah (1963). The Sumerians: Their History, Culture, and Character. University of Chicago Press. ISBN 0-226-45238-7. 
• Kugler, Robert; Hartin, Patrick (2009). An Introduction to the Bible. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4636-5. 
• Kutsko, John F. (2000). Between Heaven and Earth: Divine Presence and Absence in the Book of Ezekiel. Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-041-5. 
• Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H., ур. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. стр. 515. ISBN 0-253-21271-5. 
• Lambert, W. G. (1965). „A New Look at the Babylonian Background of Genesis”. The Journal of Theological Studies. 16 (2). стр. 287—300. JSTOR 23959032. 
• Leeming, David A. (2010). Creation Myths of the World: An Encyclopedia. 1. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-174-9. 
• Leeming, David A. (2004). „Biblical creation”. The Oxford Companion to World Mythology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515669-0. Приступљено 5. 5. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Leeming, David A.; Leeming, Margaret (2004). A Dictionary of Creation Myths. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510275-8. 
• Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish study Bible. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-529751-5. 
• Louth, Andrew (2001). „Introduction”. Ур.: Andrew Louth. Genesis 1–11. InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-1471-8. 
• May, Gerhard (2004). Creatio Ex Nihilo (English trans. of 1994 изд.). T&T Clarke International. ISBN 978-0-567-08356-2. 
• McDermott, John J. (2002). Reading the Pentateuch: A Historical Introduction. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-4082-4. 
• McMullin, Ernin (2010). „Creation Ex Nihilo: Early History”. Ур.: Burrell, David B.; Cogliati, Carlo; Soskice, Janet M.; Stoeger, William R. Creation and the God of Abraham. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-49078-8. 

Спољашње везе

• The Slaves of the Immaculate Heart of Mary (24. 12. 2000). „Saint Adam and Saint Eve (First Age of the world)”. Catholicism.org (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)