Кнежина (Соколац)

Кнежина
Кнежина;
	манастир Кнежина
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Источно Сарајево
Општина	Соколац
Становништво
— 2013.	237
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 12″ С; 18° 45′ 28″ И / 44.0199084° С; 18.7577892° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1020 m
	Кнежина Кнежина на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	057

Кнежина је насељено мјесто у општини Соколац, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 237 становника.

Историја уреди

Према турским дефтерима Кнежина је у 15. и 16. вијеку била мјесто у вилајету Павле у нахији Олово. Негдје после 1516. године Кнежина прераста у касабу. Да би задобила статус касабе морала је да обезбједи вршење духовно-конфесионалних потреба муслиманског становништва села. Само на основу таквог садржаја затражила је статус касабе који је добијен царским хукумом. Први помен Кнежине као касабе забиљежен је 1563. године. Према извјештају бискупа Маварића Ватикану, ово село је тада имало 300 кућа, јавне објекте и привреду градског обиљежја. Јавне објекте касабе Кнежина чиниле су џамије, два мектеба, хамам и судница, турбе и хан. Привредну структуру су чинили су чаршија са 11 дућана занатлија, пијаца, три табхане, ступа ваљарица, 11 воденица од којих су четири на Биоштици, те најмање четири вакуфа. Стамбено насеље је било организовано у више градских махала. Период касабе трајао је све до 1692/93. године, када је наступио драстичан заокрет који је ову касабу свео на карактер обичног села. Народно казивање вели да је касаба страдала од куге и ратова. Од старих објеката у селу остала је џамија Селима.

Географија уреди

У засеоку Кадића Брдо се налази пећина под липом.

Култура уреди

У Кнежини се налазе манастир Кнежина и Султан Селимова џамија.

Становништво уреди

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 465, а мјесна заједница Кнежина је имала 2.282 становника.

Демографија^[1]
Година	Становника
1971.	437
1981.	406
1991.	465
2013.	237

Национални састав:

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.
Муслимани	289 (62,1%)	220 (54,2%)	239 (54,7%)
Срби	170 (36,6%)	162 (39,9%)	194 (44,4%)
Југословени	5 (1%)	18 (4,4%)	–
Македонци	–	2 (0,5%)	–
Црногорци	–	–	3 (0,7%)
остали и непознато	1 (0,2%)	4 (1,0%)	1 (0,2%)
укупно	465	406	437

Галерија уреди

манастир Кнежина
Султан Селимова џамија у Кнежини

Знамените личности уреди

Халид Бешлић, босанско-херцеговачки пјевач

Види још уреди

Референце уреди

^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди

Сајт града Источно Сарајево (језик: српски)

Литература уреди

Абазовић; Елез; Караџић, Гајевић, Добрила; Велемир; Груја; Бранко (2010). Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја. Соколац : Инфо центар. ISBN 978-99955-669-0-6.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]