Народна револуционарна партија Лаоса
Народна револуционарна партија Лаоса (лао. ພັກປະຊາຊົນປະຕິວັດລາວ) је марксистичко-лењинистичка партија на власти у Лаосу. Основана је 1955. године.
Народна револуционарна партија Лаоса ພັກປະຊາຊົນປະຕິວັດລາວ | |
|---|---|
 Лого Народне револуционарне партије Лаоса | |
| Председник | Тхонглун Сисулит |
| Оснивач | Кејсон Фомвихан |
| Основана | 3. марта 1955. |
| Седиште | Вијентијан Лаос |
| Новине | «Passasson» (ປະຊາຊົນ — «Народ») |
| Млади огранак | Савез народне револуционарне омладине Лаоса |
| Број чланова (2021.) | 348.686 |
| Идеологија | Комунизам, Марксизам-лењинизам, Идеологија једнопартијске државе |
| Политичка позиција | крајња левица |
| Религија | атеизам |
| Боје | црвена |
| Химна | Интернационала на руском ,Хор и оркестар Совјетског радија |
| Национална скупштина | 158 / 164
|
| Застава странке | |
 | |
Историјат уреди
Лаоски комунисти првобитно су деловали у Индокинеској комунистичкој партији, коју је основао Хо Ши Мин 1930. године. Лаоска секција унутар партије основана је 1936. године. Фебруара 1951, Индокинеска КП је распуштена на свом Другом конгресу и од ње су формиране три партије, вака за поједину индокинеску државу (Вијетнам, Лаос и Камбоџа). Убрзо је основана ослободилачка организација Патет Лао (Лаошки народ), која се борила против француске колонијалне власти.
Године 1955, коначно је основана Народна партија Лаоса. На Првом конгресу присуствовало је 25 делегата. Партија је у тренутку свог оснивања имала између 300 и 400 чланова. За првог секретара био је изабран Кејсон Фомвихан, члан партије од 1946. године.
Партија је до 1975. године деловала тајно и све је своје дотадашње активности проводила преко Патет Лаа. Легално крило Патет Лаа, Патриотски фронт Лаоса, био је актван у политици и учествовао је у неколико коалиционих влада. Партија и Патет Лао су се током свог илегалног деловања углавном ослањали на организационе способности северновијетнамске армије и партије.
Фебруара 1972. године, Народна партија Лаоса је на свом Другом конгресу променила име у Народна револуционарна партија Лаоса. До Другог конгреса, партија је имала 21.000 чланова.
Године 1973, влада Лаоса склопила је мировни споразум, након чега су представници Патет Лаа ушли у владу. Године 1975, Патет Лао је покренуо завршну офанзиву у којој је у мају срушена монархија и успостављена Демократска Народна Република Лаос. НРПЛ је по доласку на власт успоставила блиску сарадњу са Вијетнамом.
Године 1979, основан је Фронт за националну обнову Лаоса, организација којом је НРПЛ настојала укључити што више становништва у сврху легитимације нове власти. Трећи партијски конгрес одржан је априла 1982. године. После њега, конгреси се одржавају сваких четири до пет година.
Крајем 1980-их година, партија је усвојила економске реформе по узору на Горбачовљеву Перестројку, али не и Гласност. Распадом Совјетског Савеза 1991, партија је напустила Вијетнам као главни узор и окренула се Кини.
Народна револуционарна партија Лаоса се до данас показала као стабилна организација без икаквих већих афера. Вође партије подржавају реформе у држави, а унутар партијског Политбироа налази се припадник сваког народа у Лаосу.
Године 2016, 128 од 132 чланова Народне скупштине Лаоса били су чланови НРПЛ-а.
Структура партије уреди
Године 1965, партија је имала 11.000, а 1972. већ 21.000 чланова. Године 1991, партија је имала 60.000 чланова или 1% становништва.
Централни комитет имао је 1975. године 21 члана, а 1991. њихов број је повећан на 59 чланова. У најуже партијско руковдство, Политбиро, чланови се бирају из Централног комитета. Политбиро је 1972. имао седам, а 1993. године једанаест чланова.
Најутицајнија личност од оснивања партије до своје смрти 1992. био је партијски секретар Кајсон Фомвихан. Друга најутицајнија личност био је Нуак Фумсаван.
Лидери партије уреди
- Генерални секретар
- Председник
- Кејсон Фомвихан (март 1991 — 21. новембар 1992)
- Хамтај Сифандон (21. новембар 1992 — 21. март 2006)
- Генерални секретар
- Чумали Сајасон (21. март 2006 — 22. јануар 2016)
- Буњанг Ворачит (22. јануар 2016 — 15. јануар 2021)
- Тхонглун Сисулит (15. јануар 2021 —)