Сатавахана царство
Сатавахана Царство (Телугу језик:శాతవాహన సామ్రాజ్యం, енглески језик: Sātavāhana Empire, је назив за древну државу чији су владари припадали династији говорног подручјателугу језика, те из Дараникоте или Амараватија на обали данашње индијске државе Андра Прадеш, а касније из Џунара (Пуне), Пратистан (Пајтан) у Махарастри и Котилингале (Каримнагар) у владали јужном и централном Индијом од 230-их година п. н. е.[5][6] Иако постоје одређене недоумице када је тачно династија престала постојати, најшире процене сугеришу да је постојала око 450 година, односно да је престала постојати око године 220. н.е. Сатавахани се приписује одржавање мира на највећем делу подконтинента, односно одбрана од страних освајача који су нагрнули након пада Мауријског Царства.
| Сатавахана Царство (Андрас) Satavahana Empire | |
|---|---|
 Приближан опсег Сатаваханског царства, овде „Андра” у окер боји.[1] | |
| Главни град | Пратиштана, Амаравати |
| Службени језик | Пракрит, санскрит, дравидски[2][3] |
| Владавина | |
| Историја | |
| Историјско доба | Класична Индија |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | |
| Становништво | |
| — | |
| — густина | |
| Економија | |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC |
данас Индија[4] | |
Порекло уреди
Датум и место настанка Сатаваханаса, као и значење имена династије, предмет су расправе међу историчарима. Неке од ових расправа одвијале су се у контексту регионализма, при чему су данашњи Андра Прадеш, Махараштра, Карнатака и Телангана износе различите тврдње у погледу изворна домовине Сатаваханаса.[7]
Етимологија уреди
Према једној теорији, реч „Сатавахана” (брахмијско писмо: 𑀲𑀸𑀤𑀯𑀸𑀳𑀦 Sādavāhana или 𑀲𑀸𑀢𑀯𑀸𑀳𑀦 Sātavāhana,[5] IAST: Sātavāhana) је пракритски облик санскртског Сапта-Вахана („вођен седморицом”; у хиндуистичкој митологији каруце Бога сунца вуче седам коња). Ово би указивало на тврдњу да су Сатавахани првобитно тврдили да су повезани са легендарном соларном династијом, као што је то било уобичајено у древној Индији.[9] Према Ингува Картикеја Сарми, име династије потиче од речи сата („наоштрено”, „окретно” или „брзо”) и вахана („возило”); израз тако значи „онај који јаше окретног коња“.[10]
Друга теорија повезује њихово име са ранијом династијом Сатијапута. Још једна теорија изводи њихово име из мундских речи садам („коњ”) и харпан („син”), што имплицира „син извршиоца жртвовања коња”.[11] Неколико владара из династије носи име или титулу „сатакарни”. Постоје индикације да су Сатавахана, Сатакарни, Сатакани и Шаливахана варијације исте речи. Дамодар Џармананд Косамби је теоретисао да је реч „сатакарни” изведена из мундске речи сада („коњ”) и кон („син”).[12]
Пурани користе назив „Анџра” за Сатавахане. Израз „Анџра” може се односити на етничку припадност или територију династије (погледајте изворну домовину испод). То се не појављује у самим династијским записима.[13]
Тамилски еп Силапатикарам помиње „Нурувара Канара”, који је помагао черском краљу Сенгутувану током његове кампање на Хималаје. Директан превод израза Нурувар Канар је „сто Карнаса“ или „Сатакарни“, те се стога Нурувар Канар поистовећује са династијом Сатавахана.[14][15][16]
Референце уреди
- ^ Schwartzberg, Joseph E. (1978). A Historical atlas of South Asia. Chicago: University of Chicago Press. стр. 145, map XIV.1 (e). ISBN 0226742210.
- ^ Andrew Ollett 2017, стр. 43.
- ^ Sircar, D. C. (2008). Studies in Indian Coins (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publishe. стр. 113. ISBN 9788120829732.
- ^ K.M., Dayashankar (26. 9. 2014). „Koti Lingala, a major pilgrim destination”. The Hindu. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ а б Burgess. Epigraphia Indica Vol 8. стр. 93.
- ^ Alcock, Susan E.; Alcock, John H. D'Arms Collegiate Professor of Classical Archaeology and Classics and Arthur F. Thurnau Professor Susan E.; D'Altroy, Terence N.; Morrison, Kathleen D.; Sinopoli, Carla M. (2001). Empires: Perspectives from Archaeology and History (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 166. ISBN 9780521770200.
- ^ Carla M. Sinopoli 2001, стр. 168.
- ^ „CNG: eAuction 417. INDIA, Post-Mauryan (Deccan). Satavahanas (Andhras). Śri Satakarṇi. Circa 70-60 BC. BI Karshapana (19mm, 3.44 g).”. www.cngcoins.com. Приступљено 11. 12. 2019.
- ^ Ajay Mitra Shastri 1998, стр. 20–21.
- ^ I. K. Sarma 1980, стр. 3.
- ^ Sailendra Nath Sen 1999, стр. 172–176.
- ^ Damodar Dharmanand Kosambi 1975, стр. 243.
- ^ Carla M. Sinopoli 2001, стр. 166.
- ^ Zvelebil, Kamil (1992). Companion Studies to the History of Tamil Literature. стр. 118.
- ^ Zvelebil, Kamil (1975). Tamil literature. стр. 42.
- ^ „The Journal of the Numismatic Society of India”. Numismatic Society of India. 53. 1991.
Литература уреди
- Sastri, Kallidaikurichi Aiyah Nilakanta (1976). A History of South India. Madras: Oxford University Press.
- Rapson, E. J. (1990). A Catalogue of Indian coins in the British Museum. Coins of Andhra Dynasty, the Western Ksatrapas etc. Patna.
- Majumdar, Ramesh Chandra (2003). Ancient India. Delhi: Motilal Banarsidass.
- Ajay Mitra Shastri (1999). The Age of the Sātavāhanas. Aryan. ISBN 978-81-7305-158-6.
- Ajay Mitra Shastri (1998). The Sātavāhanas and the Western Kshatrapas: a historical framework. Dattsons. ISBN 978-81-7192-031-0.
- Akira Shimada (9. 11. 2012). Early Buddhist Architecture in Context. BRILL. ISBN 978-90-04-23283-9.
- B. S. L. Hanumantha Rao (1976). The Age of Satavahanas. Andhra Pradesh Sahitya Akademi.
- Carla M. Sinopoli (2001). „On the edge of empire: form and substance in the Satavahana dynasty”. Ур.: Susan E. Alcock. Empires: Perspectives from Archaeology and History. Cambridge University Press. ISBN 9780521770200.
- Charles Higham (2009). Encyclopedia of Ancient Asian Civilizations. Infobase. ISBN 9781438109961.
- Damodar Dharmanand Kosambi (1975). An Introduction to the Study of Indian History. Popular Prakashan. ISBN 978-81-7154-038-9.
- Harry Falk (2009). „Two Dated Sātavāhana Epigraphs”. Indo-Iranian Journal. 52 (2): 197—206. ISSN 0019-7246. doi:10.1163/001972409X445924.
- Hemchandra Raychaudhuri (2006). Political History of Ancient India: From the Accession of Parikshit to the Extinction of the Gupta Dynasty. Cosmo Publications. ISBN 978-81-307-0291-9.
- Himanshu Prabha Ray (1986). Monastery and guild: commerce under the Sātavāhanas. Oxford University Press. ISBN 9780195619416.
- I. K. Sarma (1980). Coinage of the Satavahana Empire. Agam.
- Mala Dutta (1990). A Study of the Sātavāhana Coinage. Harman. ISBN 978-81-85151-39-7.
- M. K. Dhavalikar (2004). Satavahana Art. Delhi: B.L Bansal, Sharada. ISBN 978-81-88934-04-1.
- M. K. Dhavalikar (1996). „Sātavāhana Chronology: A Re-examination”. Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute. 77 (1/4): 133—140. JSTOR 41702166.
- P. Raghunadha Rao (1993). Ancient and medieval history of Andhra Pradesh
. Sterling Publishers. ISBN 978-81-207-1495-3. - R.C.C. Fynes (1995). „The Religious Patronage of the Satavahana Dynasty”. South Asian Studies. 11 (1): 43—50. doi:10.1080/02666030.1995.9628494.
- Sailendra Nath Sen (1999). Ancient Indian History and Civilization. New Age International. ISBN 9788122411980.
- Sudhakar Chattopadhyaya (1974). Some Early Dynasties of South India. Motilal Banarsidass. ISBN 9788120829411.
- Upinder Singh (2008). A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century. Pearson Education India. ISBN 978-81-317-1120-0.
- Rao (1994), History and Culture of Andhra pradesh: From the Earliest Times to the Present Day, Sterling Publishers, ISBN 978-81-207-1719-0
- Joglekar, S. A. "SĀTAVĀHANA AND SĀTAKARṆI." Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute, vol. 27, no. 3/4, 1946, pp. 237–287. SĀTAVĀHANA AND SĀTAKARṆI.
- Pradhan, Shruti S. "FROM THE SĀTAVĀHANAS TO THE ANDHRAS AND THE ANDHRA-BHRTYAS." Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute, vol. 75, no. 1/4, 1994, pp. 121–142. FROM THE SĀTAVĀHANAS TO THE ANDHRAS AND THE ANDHRA-BHRTYAS.
- Thapar, Romila (2013), The Past Before Us, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-72651-2
- John Rosenfield, "The dynastic art of the Kushans", 1976
- Claudius Ptolemy, "The geography", Translated and edited by Edward Luther Stevenson, Dover Publications Inc., New York, ISBN 0-486-26896-9
- Salomon, Richard (1998). Indian Epigraphy: A Guide to the Study of Inscriptions in Sanskrit, Prakrit, and the Other Indo-Aryan Languages. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509984-3.
- K. Krishna Murthy (1977). Nāgārjunakoṇḍā: A Cultural Study. Concept. OCLC 4541213.
- Schwartzberg, Joseph E. (1978). A Historical atlas of South Asia. Chicago: University of Chicago Press. стр. 145, map XIV.1 (h). ISBN 0226742210.
- Burgess, Jas (1883). Archaeological Survey Of Western India. стр. 103.
- Marshall, John (1936). A guide to Sanchi. Patna: Eastern book House. стр. 16. ISBN 978-81-85204-32-1.
- Harmatta, Janos 1999, Languages and scripts in Graeco-Bactria and the Saka kingdoms in Harmatta, J, BNPuri and GF Etemadi (eds), History of civilizations of Central Asia,volume II, The development of sedentary and nomadic civilizations: 700 BC to AD 250, Motilal Banarsidas, Delhi
- Diringer, David (1948). Alphabet A Key To The History Of Mankind. стр. 350.
- Alpers, Edward A.; Goswami, Chhaya (2019). Transregional Trade and Traders: Situating Gujarat in the Indian Ocean from Early Times to 1900 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 99. ISBN 9780199096138.
- Cribb, Joe (2013). Indian Ocean In Antiquity (на језику: енглески). Routledge. стр. 310. ISBN 9781136155314.
- Alpers, Edward A.; Goswami, Chhaya (2019). Transregional Trade and Traders: Situating Gujarat in the Indian Ocean from Early Times to 1900 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 99. ISBN 9780199096138.
Спољашње везе уреди
- History of the Andhras, by Durga Prasad
- Indian dynasties
- Simon Winchester, "In the Holy Caves of India", The New York Times (November 5, 2006). History of Ajanta Caves.
- Short history of the Satavahanas.
- The Satavahanas
- "A gap in Puranic history bridged" (Satavahanas) - Boloji.com
- "Telmun language Telugu - by Samyuktha Kooniah