Светолик Пашћан

Светолик Пашћан- Којанов (Петроварадин, 8. март 1892 — Београд, 16. јун 1971) био је српски музичар, композитор, професор и истраживач.

Светолик Пашћан
Лични подаци
Датум рођења	(1892-03-08)8. март 1892.
Место рођења	Петроварадин, Аустроугарска
Датум смрти	16. јун 1971.(1971-06-16) (79 год.)
Место смрти	Београд, Југославија

Биографија

Рођен је у породици која је са материне стране имала неколико културних радника. Деда, Георгије Стефановић – Којанов, књижевник, био је један од оснивача Матице српске, његов брат Марко се бавио иконографијом, док му се кћи Софија Стефановић –Лучић, баш као и син Владан, баве песништвом. 1898. године, Пашћанова породица се пресељава у Загреб. У том граду је Светолик добио опште школско образовање, а током шест и по година похађа и Конзерваториј. Виолину учи код чувеног Вацлава Хумла[1], композиционе предмете код Цирила Јунека[2] и ФрањеДугана[3], а дириговање код Лотке. 1909. оснива и диригује Хором српске омладине "Привредник", а од 1910. до 1914. и Хором српског средњошколског музичког удружења у Загребу. 1910. Пашћан је већ тесно повезан са националним омладинским покретом (Јукић, Цесарец и др.) и издаје "Библиотеку народног рада" , која је била револуционарно-пропагандног карактера. Ова делатност му доноси хапшење и осуђивање на две године робије у Лепоглави. Али и две године рада са хором робијаша – 56 красних гласова. По изласку га чека интернација у разним местима Мађарске.

У Новом Саду се настањује на Рибљој пијаци, код Јулке, супруге тада већ покојног Исе Бајића. Током свог боравка у Новом Саду, Пашћан сређује Бајићеву заоставштину, а 1917. се поново враћа у Загреб, где не желећи да моли бечки двор да му врати одузета грађанска права (без којих није могао добити одговарајуће запослење), отвара атеље за градњу гудачких инструмената, а посебну пажњу посвећује проблему виолине.

Диригентски рад

Више од 40 година рада на овом подручју дало је као резултат дело "Историјски развој гудачких инструмената" у издању САНУ, те драгоцена открића у вези са конструкцијом виолина и саставом лака који су употребљавали стари италијански градитељи виолина. За време овог боравка у Загребу до 1922. године, диригује хоровима :

• Српског певачког друштва,
• Академског друштва „Балкан“,
• „Једнакост“,
• „Слога“,
• Хором жељезничара,
• хором „Мокрањац“,
• „Змај“,
• „Соколским хором“,
• а ради и као други диригент у "Лисинском".

Пресељава се опет у Нови Сад, где постаје диригент „Музичког Друштва“ до 1936. .

За име Светолика Пашћана је везан постанак :

• ЖМД (женског музичког друштва - које води од 1922. до рата, и које је постало првак Јужнословенског Певачког Савеза)
• мушког хора „Давор“ 1927. - 1930.
• Академски мушки хор (основан 1933. а 1937. однео прву награду на интернационалном такмичењу хорова у Будимпешти, те прву награду на такмичењу певачке жупе „Бајић"),
• учествује у оснивању Новосадске филхармоније и
• Новосадског гудачког квартета у периоду до 1940. године, када је био премештен за музичког референта у Министарство просвете у Београд.

Пашћан је био :

• диригент Опере СНП 1926. у Новом Саду,
• директор Музичке школе[4] у Новом Саду ,
• диригент новосадског СЗПД „Невен“ 1929. - 1930.
• Хора учитеља у Кули и Новом Саду 1936. - 1937.
• и први диригент Академског Певачког Друштва „Обилић"[5] у Београду.од 1936. до 1941.

Опус

• Музичке композиције до 1941. године
  • Тамна ноћ
  • Откуд теби бела було
  • Чик цуро пољубиме
  • Јадри броде
  • Чоловик сије жито
  • Мало ја, мало ти
  • Свадиле се бабе и девојке
  • Циганско коло
• За оркестар
  • Свечани марш 1936.
  • Симфониски марш 1940.
• За хор и оркестар
  • Иже херувими
  • Свјат - за два мешовита хора и оркестар
• За велики оркестар
  • Скерцо
• Музиколошка дела
  • Историјси развој гудачких инструмената - САНУ 1956.
  • Хорско дириговање I књига
  • Школа хорског певања

Одликовања

• Орден Светог Саве IV степена
• Орден Југословенске круне IV степена
• Орден Светог Саве V степена
• Орден белог лава V степена

Литература

• Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 371