Удомља
Удомља (рус. Удомля) град је у европском делу Руске Федерације, на северу Тверске области. Административни је центар Удомљанског општинског рејона.
| Удомља Удомля | |
|---|---|
 Управна зграда Калињинске НЕ у строгом центру Удомље | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Тверска област |
| Рејон | Удомљански рејон |
| Основан | 1478. |
| Статус града | 1981. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 29.405 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 53′ 00″ С; 35° 01′ 00″ И / 57.883333° С; 35.016667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 165 m |
.svg)  Удомља Удомља на карти Русије | |
 Удомља Удомља на карти Тверске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 171841–171843 |
| Позивни број | +7 48255 |
| Регистарска ознака | 69 |
| ОКАТО код | 28 455 |
| ОКТМО код | 28 656 101 001 |
| Веб-сајт | |
| gorod-udomlya.ru/ | |
.png)
.png)
Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 29.405 становника, или готово 80% популације истоименог рејона.
Недалеко од града налази се Калињинска нуклеарна електрана.
Географија уреди
Град Удомља смештен је у северном делу Тверске области у географској области познатој као Витепско побрђе. Град лежи између два мања језера, Удомље и Песве који су међусобно повезани каналом ширине и до 180 метара.
Град се налази на око 176 километара северно од обласног центра Твера, односно око 330 км северозападно од главног града Москве. Најближи већи град је Вишњи Волочок удаљен свега 50 километара.
Кроз град пролази железничка линија која повезује градове Рибинск и Бологоје.
Историја уреди
У летопису Великог Новгорода из 1478. по први пут се помиње насељено место са именом Удомља за које се верује да се односи на данашњи град. Вероватно се то име односило на нешто веће подручје без организованих друштвених заједница. Пре него је подручје око данашњег града постало делом новгородске земље (крајем VIII и почетком IX века) ту су обитавала разна угро-финска племена.
Године 1869. кроз то подручје пролази железница, а на месту данашњег града подигнута је станица око које се за кратко време развило организовано насеље. Поменуто насеље добија садашње име 1904. године. У то време Удомља је била значајан трговачки центар за трговину дрветом, а кроз сам рејон је пролазио важан трговачки пут који је Новгород повезивао са обалама Волге.
Удомља постаје рејонским центром 1929. године иако је у то време у насељу живело свега 475 становника. До нешто интензивнијег развоја долази после Другог светског рата, и у том периоду почиње да се развија и индустријска производња. Управо захваљујући развоју и расту броја становника Удомља 1961. добија административни статус варошице (рус. посёлок городского типа).
Одлучујући моменат у привредном развоју града представља отварање Калињинске нуклеарне електране недалеко од насеља, која је са радом почела 1974. године. Град је убрзано почео да се развија, број становника је за кратко време нагло порастао, те је Удомља већ у септембру 1981. административно уређена као град рејонске субординације. У јуну 1986. добија статус градског округа у Тверској области (град обласне субординације све до 2005. године).
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 31.061 становника, док је према проценама за 2014. град имао 29.405 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1,900 | 3,000 | 5,142 | 12,079 | 30,751[2] | 31,961 [3] | 31,061 [4] | 29,405 |
Галерија уреди
-
Централни градски трг -
Саборна црква св. књаза Владимира -
Калињинска нуклеарка -
Железничка станица -
Стари водоторањ
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
