Хајнрих Шлиман
Хајнрих Шлиман (нем. Heinrich Schliemann; Нојбуков, 6. јануар 1822 — Напуљ, 26. децембар 1890) је био немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања.[1] Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.[2]
Хајнрих Шлиман | |
|---|---|
 Хајнрих Шлиман | |
| Датум рођења | 6. јануар 1822. |
| Место рођења | Нојбуков, Немачка |
| Датум смрти | 26. децембар 1890. (68 год.) |
| Место смрти | Напуљ, Италија |
| Супружник | Софија Шлиман |
| Родитељи | Лујза Тереза Софи Шлиман |
Биографија уреди
После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у Јужну Америку, чамцем се са преживелим путницима искрцао у Холандију. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у Атини. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.
1870. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакарни суд у коме се налазило око 9000 златних и сребрних предмета. У Европу је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“.[3] Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.[4]
Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? 1876. године, Шлиман је решио да докаже да је и Агамемнон био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни Пелопонез – у Микену, вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.[5]
У међувремену, из Турске је прокријумчарио „Пријамово благо“ у Берлин, сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.
Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у Троји „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.[6]
Међутим, његов учинак за археологију онога времена био је веома велики. Ни сам свестан тога, многе је археологе увео у откривање старог света односно, цивилизације (древна „микенска“ цивилизација) старије од оне које је био убеђен да је пронашао.
На реду је био Пилос... Хајнрих Шлиман умро је 1890. године.
Референце уреди
- ^ „Heinrich Schliemann Archaeology - Troy - Mask of Agamemnon”. www.age-of-the-sage.org. Приступљено 2021-02-02.
- ^ Lovgren, Stefan. „National Geographic News”. National Geographic Society. Приступљено 2012-12-18.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Heinrich Schliemann, the man who discovered Troy | DW | 26.12.2020”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Heinrich Schliemann”. biography.yourdictionary.com. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Heinrich Schliemann | Biography, Excavations, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Heinrich Schliemann”. www.brown.edu. Приступљено 2021-02-02.
Литература уреди
- „Живот Грчке“, Вил Дјурант
Спољашње везе уреди
- Шлиманова биографија (језик: енглески)
