Прибил
Прибил био је српски жупан зачетник династије Прибиловићи који је саградио манастир Добрун у Добруну близу Вишеграда као породичну погребну цркву.[1][4][2][3] Ктитор је манастира заједно са својим синовима, жупанима Стефаном и Петром.[1][4][3][5][6][7][8][9][10][11][12][13][14] Слика у првом делу чланка осликава породичну фреску док слика у наставку приказује више-рангираног племића, протовестијара Стана,[1] који је био Прибилов очух.[15]
| Прибил | |
|---|---|
 Фреска Прибила са својим синовима, жупанима Стефаном и Петром | |
| Гроб | манастир Добрун у Добруну близу Вишеграда |
| Породица | |
| Супружник | Болеслава |
| Потомство | Стефан Прибиловић,[1] Петар Прибиловић[1][2][3] |
| Династија | Прибиловићи |
| Жупан | |
| Период | током 1370-их |
| Наследник | Стефан Прибиловић |
Датум оснивања манастира није до краја утврђен. Датуми су означени као период владавине краља Стефана Душана (пре 1343),[4] 1360—70.[2] и 1370-их година.[3]
Дужности уреди
У доба краља, а потом цара Душана (1331—1345. и 1345—1355) у Добруну дужност чувара тог дела западне границе српске државе је вршио жупан Прибил.[4] Поред жупанског двора у тврђави гради између 1340. и 1343. године манастир. Манастирска црква је била скромна, зидана је од камена и сиге, имала је облик једнобродне засведене базилике без куполе. Храм су живописали врсни зографи из јужне Србије.
После монашења жупана Прибила (монашко име Варнава) наслеђују га синови прво Стефан а потом Петар, који је дозидао спољну припрату и ризницу са северне стране и живописао их 1383. године.[1][2][3]
Породица уреди
Прибил је са супругом Болеславом имао два сина:
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж Милосављевић, Драгиша. Средњовековни град и манастир Добрун. Дерета, 2006. стр. 104. ISBN 978-86-7346-570-8. Приступљено 15. 12. 2018. „Били су то жупан Прибил и његови синови Петар и Стефан и једна мање позната личност знатно вишег ранга протовестијар Стан који је као такав и представљен у ктиторској поворци у Добруну. Вероватно се временом...” (језик: српски)
- ^ а б в г д Дероко, Александар. Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији. Научна Књига, 1953. Приступљено 15. 12. 2018. „Добрун, код Вишеграда, саградио га је жупан Прибил 1360—1370. године а припрату жупан Петар 1383. године. Овај крај припадао је држави кнеза Лазара у једно време.” (језик: српски)
- ^ а б в г д ђ Старинар. Археолошки институт, 1965. Приступљено 15. 12. 2018. „Манастир су основали жупан Прибил и његови синови седамдесетих година 14. века. Године 1383. жупан Петар, син Прибилов, призидао...” (језик: српски)
- ^ а б в г Нилевић, Борис. Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Веселин Маслеша, 1990. Приступљено 15. 12. 2018. „...основао жупан Прибил у доба краља Душана” (језик: српски)
- ^ „Манастир Добрун — РС, Ризница Српска”. www.riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну”. www.srpskoblago.rs. Архивирано из оригинала 1. 2. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Историја манастира Добрун код Вишеграда, Манастири у Србији”. www.manastiriusrbiji.com. Архивирано из оригинала 31. 10. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Зид чуда у Добруну, Новости”. www.novosti.rs. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир Добрун, Вишеград туризам”. www.visegradturizam.com. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир Добрун, Упознај Српску”. www.upoznajsrpsku.com. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну, Atlanta Serbs”. www.atlantaserbs.com. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир Добрун, хиљадугодишња задужбина Немањића, Србија Вести”. www.srbijavesti.rs. Архивирано из оригинала 16. 12. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир у Добрун прославља крсну славу, Радио-телевизија Републике Српске (РТРС)”. www.rtrs.tv. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ „Манастир Добрун, Туристичка организација Републике Српске”. www.turizamrs.org. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- ^ Кајмаковић, Здравко. Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Веселин Маслеша, 1971. стр. 102. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
Литература уреди
- Милосављевић, Драгиша. Средњовековни град и манастир Добрун. Дерета, 2006. ISBN 978-86-7346-570-8. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- Кајмаковић, Здравко. Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Веселин Маслеша, 1971. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- Нилевић, Борис. Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Веселин Маслеша, 1990. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- Дероко, Александар. Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији. Научна Књига, 1953. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- Старинар. Археолошки институт, 1965. Приступљено 15. 12. 2018. (језик: српски)
- Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну (језик: српски)
Спољашње везе уреди
- Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну на сајту Митрополије Дабробосанске — Српска православна црква (језик: српски)
- Манастир Добрун Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2018) на сајту Ризница Српска (језик: српски)
- Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну на сајту Српско благо (језик: српски)
- Историја манастира Добрун код Вишеграда Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2018) на сајту Манастири у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2018) (језик: српски)
- Зид чуда у Добруну на сајту Новости (језик: српски)
- Манастир Добрун на сајту Вишеград туризам (језик: српски)
- Манастир Добрун на сајту Упознај Српску (језик: српски)
- Манастир Добрун на сајту Туристичке организације Републике Српске (језик: српски)
- Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну на сајту Atlanta Serbs (језик: српски)
- Манастир у Добрун прославља крсну славу на сајту Радио-телевизије Републике Српске (језик: српски)
- Манастир Добрун, хиљадугодишња задужбина Немањића на сајту Србија Вести (језик: српски)
