Протићи
| Протићи | ||||||||||||
|
Протићи, пореклом из Пожаревца и Рама су породица Јована Протића, члана Правитељствујушчег совјета за пожаревачку нахију и првог вршиоца дужности председника Правитељствујушчег совјета, члана више дипломатских мисија и његовог сина генерал-мајора Ђорђа Протића, кнежевог представника (председника владе).
Порекло уреди
Протићи, старином из Старе Србије су добили презиме по пожаревачком протојереју Антонију, који је, у другој половини XVIII века био свештеник у Пожаревцу и Раму више од тридесет година. Протојереј Антоније имао је два сина Јована Протића и Стевана Протића, који су пре 1804. били трговци у Пожаревцу.
Протојереј Антоније из Пожаревца уреди
Протојереј Антоније био је свештеник у Пожаревцу и Раму више од тридесет година. Имао је синове Јована и Стевана.
Стеван Протић уреди
Стеван Протић био је веома успешан трговац у Пожаревцу. Међутим, дошао је у сукоб са пословним агентима и пословођама кнеза Милоша, јер није поштовао уобичајено првенство продаје стоке у власништву књаза Милоша. Сматра се да је због тога убијен под неразјашњеним околностима и бачен у Дунав.[1]
Јован Протић, члан Правитељствујушчег совјета за Пожаревац уреди
Јован Протић из Пожаревца био је члан Правитељствујушчег совјета за пожаревачку нахију и први вршилац дужности председника Правитељствујушчег совјета. Јован Протић био је члан више делегација, између осталих, са протојерејем Матејом Ненадовићем у Петроград, као и у Цариграду и др. Говорио је више страних језика, грчки, турски и др.
Његови синови су штабс-капетан Александар Протић и генерал-мајор Ђорђе Протић, чија кћерка Јелена Ненадовић, рођ. Протић је била удата за Светозара Ненадовића, сина проте Матеје Ненадовића.
Штабс-капетан Александар Ј. Протић уреди
Штабс-капетан Александар Ј. Протић син Јована Протића.
Генерал-мајор Ђорђе Ј. Протић, председник владе (кнежевски представник) уреди
Генерал-мајор Ђорђе Протић, син Јована Протића, био је кнежевски представник (председник владе) у време прве владе кнеза Михаила. Када је ступио на дужност кнежевског представника добио је, у складу са тадашњим законима о чиновницима, чин генерал-мајора, иако није био официр.
Ђорђе Протић био је ожењен кћерком гружанског кнеза Петра Топаловића, пословног ортака и пријатеља кнеза Милоша [2]. Гружански кнез Петар Топаловић имао једног сина Милосава, касније помоћника смедеревског окужног начелника и још једну кћерку Виду.
Пашеног Ђорђа Протића, ожењен Видом Топаловић био је пуковник Вуле Глигоријевић (1797-1855), родом из Сјенице, члан Земаљског савета, старешина мачванске кнежине 1833-34. (после смрти Марка Штитарца). Вуле Глигоријевић, некада члан књаз Милошевог домаћинства, заједно са Марком Штитарцом и Петром Лазаревићем Цукићем, по кнез Милошевом налогу учествовао је у убиству владике Мелентија Никшића у Шапцу 1816. Вуле и Вида Глигоријевић нису имали деце.[3].
Јелена Протић, кћерка генерал-мајора Ђорђа Протића, била је удата за Светозара Ненадовића, сина прота Матеје Ненадовића и унука кнеза Алексе Ненадовића. Светозар Ненадовић, управник топчидерске казнионице, осуђен је као саучесник у убиству кнеза Михаила Обреновића и стрељан, као и његова браћа од стрица.
Преко Ђорђа Протића, односно његовог таста гружанског кнеза Петра Топаловића, старија грана Ненадовића и млађа грана Ненадовића су у двоструком сродству. Син кнеза Петра Топаловића Милосав Топаловић, помоћник смедеревског окружног начелника био је ожењен кћерком војводе Јеврема Ненадовића, сина војводе Јакова Ненадовића.
Потомство Јелене Ненадовић рођ. Протић уреди
Од Светозара Ненадовића и Јелене Ненадовић, кћерке генерал-мајора Ђорђа Протића воде порекло данас постојеће четири мушке гране Ненадовића.
Светозар Ненадовић је са Јеленом, кћерком генерал-мајора Ђорђа Протића, имао петоро деце која су у време његове смрти 1868. сва била малолетна.
- Алекса Ненадовић, унук проте Матеје Ненадовића и генерал-мајора Ђорђа Протића, правник у пореској служби Министарства финансија имао је са Јеленом рођ. Миливојевић деветоро деце од којих су се издвојиле две основне мушке гране. Његова деца су Јаков Ненадовић (1873-1925), инспектор МУП-а, управник казнионице у Нишу, који је био ожењен Анђелијом Петровић-Његуш из бочне гране црногорске краљевске породице, пешадијски бригадни генерал Сима Ненадовић (1888-1953), Љубомир Ненадовић (1885-1950) инспектор МУП-а, Јеврем Ненадовић (1890-1969) окружни судија, Јован Ненадовић (1891-1980), сестра Лепосава удата за пуиовника др Јована Јовановића, проф. Војне академије и др.
- Матеја Ненадовић (1856-1933), унук проте Матеје Ненадовића и генерал-мајора Ђорђа Протића, индустријалац, који је живео добар део живота на имањима у Бранковини, а касније, по повратку Карађорђевића на престо 1903, био је и градоначелник Ваљева, односно председник ваљевске општине. Матеја Ненадовић је са Косаром Здравковић имао седморо деце, између осталих, прворођеног сина Светозара Ненадовића (1890—1944) коме је дао име по свом оцу и то у време владе Обреновића, правника, вишег саветника у Министарству финансија, Ђорђа Ненадовића (1891—1978), судију Управног суда и адвоката, рез. потпуковника, једног од 1300 каплара и носиоца ордена Белог орла коме је припала част да као краљев рођак, први на челу српске војске 1918 уђе у Нови Сад, војно-судског пуковника Душана Ненадовића (1895—1969) и др Момчила Ненадовића (1899—1943), лекара који је због свог антифашистичког опредељења 1943 стрељан на Јајинцима.
Сродство уреди
Протићи су били у сродству са Ненадовићима.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Вид. Константин Ненадовић, стр.
- ^ Радош Љушић, Љубави српских владара и политичара, Београд 2006. pp. 36.
- ^ Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд, Српска краљевска штампарија 1888, Књига Чупићеве задужбине, pp. 103.