Радмила Шехић (девојачко Матановић, (Београд, 22. мај 1955) српска је песникиња и доктор медицине. Она је један од оснивача и први управник Удружења лекара писаца „Видар“.

Радмила Шехић
Лични подаци
Пуно имеРадмила Шехић
НадимакРада
Датум рођења(1955-05-22)22. мај 1955.(68 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеМедицински факултет Универзитета у Београду
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањелекар, доктор медицине
Породица
Супружникдр Сеад Шехић
РодитељиМитар Матановић
Милка Матановић
Књижевни рад
Језик стварањасрпски
Најважнија дела„Кад ми се ради, радим“ (2003), „Каква све чуда знам“ (2005), „Цветне крунице мијем“ (2007), „Витке борове садим“ (2009), „Птицама куће градим“ (2012), „И длан им за узлет дам“ (2016), „Каква све чуда знам. 2“ (2020).
НаградеДруга награда на 6. Дринским књижевним сусретима (2022), (Зворник), у категорији за дечје стваралаштво[1].

Биографија уреди

Радмила Матановић је рођена од оца Митра и мајке Милке. У породици је рођена и Радмилина сестра Весна.

Завршила је Медицински факултет и специјализацију у Београду. Упоредо са завршеним студијама почела је да се бави и књижевним радом[2][3].

Радмила Шехић је иницијатор формирања, једна од оснивача и први председник Удружења лекара писаца „Видар“, јединственог тог типа на свету. На позицији председника Удружења налазила се од 2013. до 2017. године.[4].Члан је Удружења књижевника Србије.

Остварила је сарадњу са децом из многих школа. У бројним промоцијама најчешће су је пратила деца из ОШ „Мића Стојковић“ који су формирали часопис „Школско огледалце“ у коме постоји редовна рубрика „Рада нашег детињства“. Ти ђаци су њену поезију говорили у ђачким камповима по Русији, где су боравили и преводили песме на руски језик.

Од јуна 2022. године остварила је сарадњу са Дечјим културним центром у Београду. У Библиотеци ДКЦБ је 10. јуна 2022. одржана и промоција њеног стваралаштва за децу и договорена трајна сарадња на промовисању поезије за децу и стварања (неговања) љубави према читању код деце.[5]

Њене књиге се налазе у сталној поставци музеја Српског лекарског друштва у Нишу. Њена поезија је заступљена у бројним часописима, зборницима, антологијама. Редовно присуствује окупљању писаца и песника за децу. Неколико месеци је сваке недеље била представљана у култној емисији „Добро јутро, децо.[6]“ О поезији Раде Шехић писали су РТС[7], Расејање[8], Табла - часопис за дечје стваралаштво.[9]

Приватан живот уреди

Радмила живи и ради у Београду са супругом др Сеадом Шехићем. У штампи и у својим књигама за децу истиче да је њен супруг – њена љубав из школских дана, велика подршка и трајна инспирација[10]. Због огромног залагања око „Видара“ проглашен је почасним чланом Удружења лекара писаца „Видар“.

Награде уреди

Радмила Шехић је добитница друге награде на 6. Дринским књижевним сусретима (2022), (Зворник), у категорији за дечје стваралаштво[11]. Конкурисала је са збирком поезије на српском и енглеском језику Светлости детета, чије је издање најављено на манифестацији[12].

Дела уреди

Радмилина прва песма за децу је објављена у „Политици“, у „Културном додатку“ за децу. Објавила је 7 збирки поезије за децу:

  • „Кад ми се ради, радим“ (2003)
  • „Каква све чуда знам“ (2005)
  • „Цветне крунице мијем“ (2007)
  • „Витке борове садим“ (2009)
  • „Птицама куће градим“ (2012)
  • „И длан им за узлет дам“ (2016)[13]
  • „Каква све чуда знам. 2“ (2020)

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Спасојевић, Дејан. „РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА 6. ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ”. АСоглас издаваштво. АСоглас. Приступљено 12. 9. 2022. 
  2. ^ Станковић, Љубица. „Doktorka Šehić je ljubav prema medicini i poeziji spojila u jedno: Skriveno dete u meni uvek nađe način da ispliva (FOTO)”. 24/7. Приступљено 3. 7. 2022. 
  3. ^ Марковић, Раденка. „Dr Radmila Šehić: Medicinu svako može da završi, ali ne može svako da bude lekar”. Блиц Жена. Приступљено 3. 7. 2022. 
  4. ^ „Оснивачи удружења”. Видар. Приступљено 3. 7. 2022. 
  5. ^ „Промоција збирке Радмиле Шехић”. ДКЦБ. Приступљено 3. 7. 2022. 
  6. ^ „Dobro jutro deco”. Радио Београд. Приступљено 3. 7. 2022. 
  7. ^ „Поезија докторке Шехић”. РТС. Приступљено 2. 10. 2022. 
  8. ^ „Predstavljanje zbirke poezije „Kakva sve čuda znam” Radmile Šehić u DKCB”. Расејање. Приступљено 2. 10. 2022. 
  9. ^ Лазаревић, Дајана. „Приказ збирке поезије за децу „Каква све чуда знам. 2“ Радмиле Шехић”. Табла. Приступљено 2. 10. 2022. 
  10. ^ Пауновић, Ј. „У стиховима је лек”. Ало. Приступљено 3. 7. 2022. 
  11. ^ Спасојевић, Дејан. „РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА 6. ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ”. АСоглас издаваштво. АСоглас. Приступљено 12. 9. 2022. 
  12. ^ Спасојевић, Дејан. „Учесници 6. Дринских књижевних сусрета, најава манифестације”. АСоглас издаваштво. АСоглас. Приступљено 12. 9. 2022. 
  13. ^ Пауновић, Јелена. „У стиховима је лек”. pressreader - Ало. Приступљено 3. 7. 2022. 

Литература уреди

  • Кад ми се ради, радим / Радмила Шехић. - Београд: БМГ, 2003;
  • Каква све чуда знам / Радмила Шехић. - Београд: Обележја, 2005;
  • Цветне крунице мијем / Радмила Шехић. - Београд: Обележја, 2007;
  • Витке борове садим / Радмила Шехић. - Београд: Евро Ђунти, 2009;
  • Птицама куће градим / Радмила Шехић. - Београд: Мирослав, 2012;
  • И длан им за узлет дам / Радмила Шехић. - Београд: Обележја плус, 2016;
  • Каква све чуда знам. 2 / Радмила Шехић. - Београд: Удружење писаца лекара Видар, 2020.