Радослав Гаћиновић

Радослав Гаћиновић (Мека Груда, 3. март 1955Београд, 18. март 2021) био је српски политиколог и научни саветник Института за политичке студије у Београду

Радослав Гаћиновић
Радослав Гаћиновић
Лични подаци
Датум рођења(1955-03-03)3. март 1955.(69 год.)
Место рођењаМека Груда, ФНРЈ
Датум смрти18. март 2021.
Место смртиБеоград, Република Србија
ОбразовањеВојна Академија Копнене војске
Научни рад
Пољеполитичке науке
ИнституцијаИнститут за политичке студије

Биографија уреди

Радослав Гаћиновић је био научни саветник на Институту за политичке студије и Председник научног већа Института[1]. Основну школу је завршио у селу Мека Груда, а средњу школу у Требињу. На Војној академији КОВ у Београду је дипломирао 1979. године. Постдипломске студије на факултету политичких наука у Загребу, је завршио 15. децембра 1988. године, а магистарски рад одбранио 19. маја 1989. године и стекао академско звање Магистар политичких наука. Докторску дисертацију је одбранио на Правном факултету Универзитета у Београду 27. маја 1993. године и стекао звање доктор правно-политичких наука. Имао је чин пуковника у Војсци Србије. Унук је Владимира Гаћиновића, идеолога покрета Млада Босна.

Научна делатност уреди

Гаћиновић је биран у највише научноистраживачко звање Научни саветник у Институту за политичке студије (ИПС) у Београду 13. фебруара 2008. године, a на Правном факултету у Бијељини добија звање редовни професор 2009. Гаћиновић је био главни и одговорни уредник научног часописа Политика националне безбедности у издању ИПС-а у Београду. Области којима се бавио су национална, регионална и глобална безбедност. Посебно теоријском и практичном проблематиком интегралне безбедности и угрожавања система безбедности државе (безбедносна функција модерне државе). У ужем смислу се бавио тероризмом и антитероризмом. Поред научног рада на ИПС и обављања послова у Војсци Србије, био је редовни професор на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду.[2]Дао је значајан допринос на пољу науке о безбедности оставивши значајан број радова и монографија.[3]

Награде уреди

  • Награду "Печат времена" недељника "Печат" је добио за књигу "Насиље над Србима" (2017)[4]

Дела уреди

  • Савремени тероризам, изд. Графомарк Беог-рад 1998 године
  • Насиље у Југославији, изд. ЕВРО Београд 2002 године. ISBN 86-505-0109-5.
  • Отимање Косова и Метохије, изд. НИЦ Војска, 2004 године. ISBN 86-7530-108-1.
  • Тероризам, изд. Драслар Партнер, Београд, 2005. године. ISBN 86-7614-030-8.
  • Антитероризам, изд. Драслар партнер, Београд, 2006. ISNB 86-7614-071-5
  • Увод у студије безбедности, изд. Драслар партнер. . Београд. 2007. ISBN 978-86-7614-102-9. 
  • Политичко насиље и глобализација, изд. Драслар. . Београд. 2008. ISBN 978-86-7614-126-5. 
  • Тероризам у политичкој и правној теорији, изд. Evro-Giunti. . Београд. 2010. ISBN 978-86-505-1619-5. 
  • Безбедносна функција државе, изд. Институт за политичке студије. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7419-241-2. 
  • Угрожавање капацитета безбедности државе, изд. Филип Вишњеић. . Београд. 2013. ISBN 978-86-6309-014-9. 
  • Млада Босна, изд. Медиа центар одбрана. . Београд. 2014. ISBN 978-86-335-0416-4. 
  • Осветник, изд. Службени гласник. 2020. ISBN 978-86-519-2526-2.
  • Спољни оружани облици угрожавања капацитета безбедности државе, Политичка ревија 1/2013, ИПС, Београд , УДК: 355.4:355.02, стр. 183-201.
  • Друштвено-политички карактер унутрашњих сукоба, Политичка ревија 1/2015, ИПС, Београд , УДК 323.22+316.48]:355.02, стр. 85-101.
  • Моћ у остваривању колонијалне политике, Српска политичка мисао, 2/2015, ИПС, Београд , УДК 316.32:323.1(091), стр. 131-147.
  • Фиксирање тоталитарног циља и моћ међународног тероризма, Политика националне безбедности, 1/2016, ИПС, Београд , УДК: УДК:327.88:321.01, стр. 47-66.
  • Институционални оквири политичке доминације, Српска политичка мисао, 2/2015, ИПС, Београд , 1/2017, ИПС, Београд, УДК 316.334.3:316.75, стр. 13-28.
  • Phenomenology of Modern Terrorism, Serbian Political Thought, 1-2/2010. IPS Belgrade, UDK 351.78:323.28 , pp. 145-158.

Референце уреди

  1. ^ Видети ИПС страну [1]
  2. ^ Видети сајт Факултета за дипломатију и безбедност[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2022)
  3. ^ Види више о радовима и књигама [3],[4], [5][6]
  4. ^ Видети више [7][8][9] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2022), [10],[11]