Радоје Татић
Радоје Татић (Топуско, 14. јун 1935 — Сремска Каменица, 6. новембар 2001), био је преводилац са португалског, шпанског и француског језика на српски.
Радоје Татић | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. јун 1935. |
| Место рођења | Топуско, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 6. новембар 2001. (66 год.) |
| Место смрти | Сремска Каменица, СР Југославија |
Биографија уреди
Био је један од првих преводилаца са шпанског језика на овим просторима, а његови пионирски продори у латиноамеричку књижевност, од средине шездесетих година 20. века, одавали су човека рафинираног укуса: чак и пре него што ће Европа и Америка открити континент магичног реализма, тј. снажног замаха латиноамеричке књижевности ХХ века, наши читаоци могли су да читају Борхеса, Кортасара, Рулфа, Маркеса, Неруду, Астуријаса или Паза у преводу Радоја Татића.
Преводио је поезију, прозу и теоријске радове. Његови се преводи одликују сигурним језичким изразом, духовитим преводилачким решењима и, ако је реч о теоријским радовима, поузданошћу.
Радио је у дневним листовима Борба и Вечерње новости, затим на програму за иностранство Радио Београда (касније Радио Југославија), а од 1978. до 1982. године био је саветник у амбасади СФРЈ у Бразилији.[1]
Награда „Радоје Татић“ уреди
Од 2002. године „Фонд Радоје Татић“, који су основали његови наследници после смрти овог врсног преводиоца, у сарадњи са Удружењем књижевних преводилаца Србије додељује сваке друге године награду за најбољи превод са шпанског или португалског на српски језик у претходне две године.[2]
Најважнији преводи уреди
Засебне књиге уреди
Хуан Лискано, Нови свет Ориноко, 1963
Хуан Рулфо, Педро Парамо, 1966.
Хулио Кортасар, Тајно оружје, 1969.
Мигел Анхел Астуријас, Гватемалске легенде, 1969.
Пабло Неруда, Сунце у репу ветра (избор и превод), 1969.
Октавио Паз, Лук и лира, 1979.
Хуан Октавио Пренс, Чисти рачуни, 1979.
Роже Кајоа, Игре и људи, 1979.
Пауло Коељо, Алхемичар, 1995.
Разни аутори, Приче из Латинске Америке (избор и превод), 1999.
Антонио Порпета, Побуна ветра, [1999]].
Антологије и збирке уреди
Његови преводи поезије и кратких прича објављивани су у више антологија и збирки:
Светлости Кордиљера, антологија хиспаноамеричке поезије 1920-1970, 1974.
Федерико Гарсија Лорка, Целокупна дела („Путописи, приповести, огледи“), 1974.
Антологија кратке приче Латинске Америке, 1983.
Сновиђења са обале Рио де ла Плате, 1995.
Референце уреди
- ^ Фонд „Радоје Татић“ (приступљено 11. јануара 2019).
- ^ Награда „Радоје Татић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2019), Званичан сајт Удружења књижевних преводилаца Србије (приступљено 11. јануара 2019).
Спољашње везе уреди
