Разговор с корисником:CarRadovan/Архива 3

Хасанагиница

Само се тјеши да су Бошњаци настали 1995. ;) --Munjanes (разговор) 21:19, 2. јул 2014. (CEST)

Pozdrav

...od mene srpski sine. Dobro sam, hvala na pitanju. Kako si mi ti? Ne treba dozvoliti da se šire neistine i napada srpski narod bez ikakvog povoda. Zato je važno što je više urednika reagovalo, treba razgovarati, pokušati da se kaže i saopšti istina. Godinama lažu, svašta govore o nama, mislim da bi trebalo da prestanu sa takvim ponašanjem.--Soundwaweserb (разговор) 00:07, 3. јул 2014. (CEST)

U pravu si. Jedino važno je jasno izrečena istina, što si ti i uradio. Puno sreće i uspeha ti želim u poslu koji si započeo.--Soundwaweserb (разговор) 00:32, 3. јул 2014. (CEST)

Осман-паша

Сад кад сам мало потражио, најбоље је да главни наслов буде Осман-паша Казанац,а остало преусмјерења. То је изгледа најзаступљеније. -- Марко разговор 01:18, 3. јул 2014. (CEST)

Хасанагиница

Primedbe na rad drugih korisnika bi trebalo da ostavljate na Administratorskoj tabli. --Dcirovic (разговор) 05:02, 5. јул 2014. (CEST)

Хвала пуно на овим дивним речима.--Марко Станојевић (разговор) 01:57, 6. јул 2014. (CEST)

Нема

проблема, досад је написано 1740 насеља у Словачкој Републици па ако имаш времена ти исправи, ја тренутно радим неке битније ствари. Поздрав!--Zmaj123 (разговор) 15:27, 8. јул 2014. (CEST)

Pomoć

Reci mi šta je u pitanju?--Soundwaweserb (разговор) 16:40, 8. јул 2014. (CEST)

Dodao sam na tvoju sliku licencu i opis, sad je u redu [1].--Soundwaweserb (разговор) 16:53, 8. јул 2014. (CEST)

Nema na čemu srpski sine. Veliki pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 16:58, 8. јул 2014. (CEST)

Корисник: Zdravkopg

Ма, одмах блокирати и здраво. Овако ће нас з... --Gajdario (разговор) 00:40, 10. јул 2014. (CEST)

Приморска Србија

Је л то она земља коју помиње Данијел Фарлати као Serblia maritima?--Нимчевић разговор  13:14, 10. јул 2014. (CEST)

Писали су наши историчари о томе. Проблем је што није све доступно на интернету. Историјом раног средњег века код нас бавио се највише Реља Новаковић. У својој књизи „Где се налазила Србија од 7. до 12. века“ (доступна на интернету) пише да се Фарлатијеви термини Serblia maritima (Приморска Србија) и Primordia (Првобитна [Србија]) односе на једно то исто. --Нимчевић разговор  13:49, 10. јул 2014. (CEST)

Ајде дај ми линк.--Нимчевић разговор  13:50, 10. јул 2014. (CEST)

Не чуди ме зашто је цитирана одредница из Енциклопедије Британике из 1911. Премда је сто година стара савршено лепо је уклопљена. Видим да је наведен и Летопис попа Дукљанина, али није речено да је тај аутор непоуздан извор. Добро, рекли су да је писао крајем 13. века, али нису рекли да воли да измишља земље и владаре. Не треба такође изгубити из вида да се хрватско име спомиње много касније. Итд. итд. да те не давим.

Али, шта можемо ту? Тешко ћеш их убедити да извори не помињу Неретљане као Хрвате, јер се воде принципом да је Хрват свак онај ко живи у Хрватској био он етнички Хрват или не.--Нимчевић разговор  14:56, 10. јул 2014. (CEST)

Пази. У хералдичким зборницима има доста измишљених грбова. Код нас се Стојан Новаковић бавио мало хералдиком. Имаш од њега састав „Хералдички обичаји у Срба“.

Што се тиче Приморја, нашао сам код Новаковића опис грба Приморја који је „Јагићевим старањем израдио кнез Медо Пуцић“ на основу „једнога, тобоже најстаријег хералдичког нацрта... који је писао Дубровчанин Петар Охмућевић“. Слаже се са грбом који си нам послао.

...„Краљевине приморске штит", човечија рука са замахнутом сабљом у црвеном пољу, и врх штита круна.

--Нимчевић разговор  15:58, 10. јул 2014. (CEST)

Не знам како неко може да оспори грб Србије. Познат нам је његов изглед, знамо на шта се односи. Проблем је кад о некој земљи (покрајини) не знамо ништа посебно. У титулатури Стефана Томаша помињу се посебно Србија и Рашка (Nos Stephanus Thomas Dei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensium silve Illyricorum, Primordiae, partium Dalmatiae, et Corbaviae Rex, тј. Ми Стефан Томаш милошћу Божјом краљ Рашке, Србије, Босанаца или Илира, Примордије, делова Далмације и Крбаве). На шта се односе ти називи, сам ће га Бог знати. И у илирским грбовницима срећемо посебно грб Рашке, посебно грб Србије.--Нимчевић разговор  16:49, 10. јул 2014. (CEST)

Свакако читам „Историју српског народа“, али ћу обратити пажњу на грбове. Чини ми се да је царски грб из познијег времена. Другачије изгледа двоглави орао на једној фрески на којој је приказан деспот Јован Оливер.

Грбови Рашке и Србије који су наведени у галерији су из илирских гровница. Чисто сумњам да су аутентични, али мени се чини да у обзир улазе и такви.

Термин Кочина крајина у српској историографији односи се на последњи аустро-турски рат. Тако су ми пренели професори на предавању. Не знам зашто овде пише да је Кочина крајина назив за слободну територију.--Нимчевић разговор  22:24, 16. јул 2014. (CEST)

То је грб старе Рашке. Сумњам да је панонска Рашка имала свој грб. Помиње се на неким картама с почетка 16. века, али грб јој нисам видео.--Нимчевић разговор  23:00, 16. јул 2014. (CEST)

Нисмо се на студијама посебно бавили хералдиком. Ако те занима литература о томе, можеш сазнату за њу преко Кобиса (ту) и после је потражити на интернету. Сигурно постоји неки водич у дигиталној форми.

На Кобису сам тако сазнао за три књиге и један водич.

• Зоран Поповић, Српски грбови, заставе и ордење, Београд 2013
• Алекса Ивић, Стари српски печати и грбови, Нови Сад 1910
• Софија Давидовић-Живановић, Српски средњевековни грбови, Београд 2013

--Нимчевић разговор  23:11, 16. јул 2014. (CEST)

Да. Слажем се. Делује збуњујуће. Треба проучити литературу. Сад се сетих да је код нас најзначајнији хералдичар Александар Васиљевич Соловјев. Написао је Историју српског грба. И њега можемо консултовати. Дакле, Ивића, Соловјева и Новаковића ког сам ти већ цитирао. Једино нам је Новаковићево дело доступно преко интернета.

Грбови се разликују од збирке до збирке. Отуда толико верзија грба једне те исте области.

Соловјев помиње грб Рашке са три потковицама и једноглавним орлом.

Интересантно је ипак да је патријарх Арсеније IV Шакабента, «човек доста несталне нарави», кад је прешао на престо Карловачке митрополије (1737-1747), опет узео за свој печат врло сложен грб, а у њему као главно обележје — опет грб Рашке или Старог Влаха, једноглавог орла са три потковице.

--Нимчевић разговор  00:06, 17. јул 2014. (CEST)

Ево нешто мало о том грбу код Милића Милићевића који је дипломирао на тему Грб Србије

Венац (тј. стематографија) броји двадесет грбова од којих само један одступа од илирских грбовника. То је грб Рашке. Код Витезовића, а и код Орбина, тај грб је идентичан: три потковице на плавом пољу. Овде тај грб изгледа другачије. Три потковице налазе се у кљуну и у поједној канци једноглавог орла. Одакле ова измена? Орао са три потковице јавља се на једном печату Исаије Ђаковића. Зна се да је Ђаковић био наследник Арсенија III (1674-1708). Јован Рашковић био је зет Арсенија III а једноглави орао био је баш грб Рашковића, односно Старог Влаха чији су они били кнезови. Због утицаја Рашковића и њиховог грба, Исаија Ђаковић, који је био митрополит „рашке митрополије" како су је уместо српском обично звали, узео је грб Рашке и грб Старог Влаха и једноставно их искомбиновао, узевши као предложак за грб на печату обележје српске народности његове митрополије. Жефаровић под утицајем овог печата, сада у својој Стематографији, узима да је грб Рашке орао са три потковице.

— Грб Србије. Развој кроз историју, 55-56

--Нимчевић разговор  00:52, 17. јул 2014. (CEST)

Приметио сам и ја да неки западни писци Трибалију изједначавају са Травунијом. Вероватно су им звучали слично. Међитим, не треба та два појма поистовећивати.

Код Соловјева о грбу Трибалије пише:

Овај грб доста је нејасног порекла. Јавља се по први пут у чувеном грбовнику Улриха Рихентала из Констанце г. 1415 као грб «Српског царства» («das Kaisertum der Sirfie»). Ипак пошто у оно доба није било Српског царства а исти Рихентал доноси и тачан грб деспота Стефана, сасвим је загонетно, откуд му та вепрова глава која се нигде не налази у српским средњевековним споменицима. Али у Угарској овај грб јавља се доцније као знак претензија Угарских краљева на Србију, између других «захтевних грбова» (Anspruchswappen). По први пут видимо га на крунидбеном новцу цара Матије II и Фердинанда II, а затим и на једној од застава у крунидбеној поворци г. 1655.) Павле Ритер, а за њим Жефаровић, доносе овај знак као грб «Трибалије»: ово је сасвим произвољна комбинација Ритерова, коју он сам објашњава тиме што су се «угарски краљеви служили на печатима старијим знаком Трибала за краљевину Србију и Рашку. Се-диште је њихово (Трибала) некад овде било, и источно-римски цареви звали су српске владаре — Трибалским краљевима». У стиховима испод тог грба Ритер вели да «Трибалска земља рађа храбре и сурове мужеве». Овај фантастичан грб, који су доцније сматрали за грб Браничева, имао је успеха у ратоборној околини Карађорђевој. Он се налазио, осим печата Правитељствујуштег Совјета, и на многобројним заставама Карађорђеве војске. На њима је с једне стране био руски државни орао, а с друге стране на црвеној свили, два велика грба — Србије и Трибалије, а изнад шлема — оружана рука с мачем, онај мотив грба Раме који је био омиљен и код српских војника почетком XVIII века.

--Нимчевић разговор  01:35, 17. јул 2014. (CEST)

Што се пак тиче сепаратизма у источној Србији, није ми познато да тамо постоји тежња за остваривањем веће политичке или економске аутономије. Тога има у Војводини код неких имућнијих Срба и Мађара и у Старом Расу код неких ревносних и екстремних Муслимана.--Нимчевић разговор  01:45, 17. јул 2014. (CEST)

Свашта нешто

Иде Смоленска офанзива и више него добро. Баш сам доста тога написао, а што је најважније и сазнао толико нових ствари о том делу Русије. Највећи део је написан. Имам у плану и да покушам баш да средим чланке о Смоленској офанзиви у Другом светском рату и о граду Смоленску. Можда чак и да их доведем до гласања за изабране, доста је то посла, али надам се да ћу успети. Што се тиче пољских војвостава, то ти све зависи од тога ко је писао чланак, од његовог стила. Уобичајен начин је да статусна одредница неке територијалне целине треба да иде на другом месту (Поласко Војводство уместо Војводство Поласко), или као што је сада Смоленска област уместо Област Смоленск или Вјаземски рејон, а не Рејон Вјазма. Решење је преусеравање на нови наслов. Али ако ћеш то да радиш, онда уради са свим чланцима, зарад прегледности и униформности. И мени је искрено безвезе кад имамо 5 хиљада чланака који почињу речју Округ... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:46, 10. јул 2014. (CEST)

А не верујем пошто ми је сва та историја Словена пре расељавања тотална енигма. То ће морати неко паметнији. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:11, 10. јул 2014. (CEST)

Хаха. Добородошао на википедију, слободну енциклопедију коју може свако да уређује. У сваком случају сретно, пошто знам како је радити такве ствари. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:23, 10. јул 2014. (CEST)

Hvala na pozdravima prijatelju moj. Gledao sam, navijao za Argentinu, ali ipak su švabe zaslužile trofej. Inače, meni je mnogo važnija pobeda našeg Đokovića u finalu Vimbldona protiv Švajcarca Federera. Vimbldon je za tenis, kao Svetsko prvenstvo u fudbalu za fudbal, mnogo značajan trofej. I još kad ga osvojiš protiv Rodžera (a svi navijaju za njega), e to dobija na još većem značaju! Plus, sad je prvi teniser sveta. Tako da, Đoković mi je veći utisak zadnjih nedelja nego danas Nemačka i Argentina.--Soundwaweserb (разговор) 23:56, 13. јул 2014. (CEST)

Муња

Проблем на српској википедији настаје када неко квари садржај, а остали уредници не реагују или тог неког подржавају, а не када неко нешто говори по разноразним страницама. Нисам присталица никаквих нарочитих казнених мјера јер једни уредници нису господари живота и смрти других корисника, али задатак је свих нас да спријечимо проблеме. А овом је изгледа то прокламовани циљ. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:37, 17. јул 2014. (CEST) с. р.

Саудијска Арабија

Па како да именујем Источне провинције, као Источна (провинција) или некако другачије? 17:12, 18. јул 2014. (CEST)

Да, да. Након што је покорена Смоленшчина како је Руси зову, сада је ред на Тверу да положи оружје --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:33, 20. јул 2014. (CEST)

Драго ми је да си приметио, тј да ти се свиђају чланци које пишем. Пишући те чланке ја поред што набацивам килобајте овде надограђујем и самог себе и буквално спознајем многе детаље о неким условно речено мањим и на око баналним стварима. Уживам пискарајући овде и рударећи по интернету да бих те чланке обогатио. Хвала земљак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:54, 20. јул 2014. (CEST)

Русија

Поредао сам по редоследу који се налази у главном чланку, мислио сам да је тамо добро урађено. РанкоН (разговор) 16:05, 23. јул 2014. (CEST)

Онај дио испод слике није, а ја према њему шаблон уређивао. РанкоН (разговор) 16:31, 23. јул 2014. (CEST)

Ето гаа. РанкоН (разговор) 16:36, 23. јул 2014. (CEST)

Evo me brate Srbine odlično sam, kako si mi ti. Nema šta, Nikola je jedan od najvrednijih, ja sam impresioniran kako radi Belorusiju i sad Rusiju. Predložio sam mu da uradi (onako kako on to najbolje radi) jedan gradić u Sibiru. Zamisli, Srbin iz Hercegovine ga osnovao i tamo podigao crkvu. Pa to je neverovatan podatak gde sve mi stižemo i koliko kao narod možemo biti ponosni na svoje đedove i prađedove!--Soundwaweserb (разговор) 22:22, 23. јул 2014. (CEST)

Nisam dobro razumeo, u kojim statističkim podacima? Tvoje izmene, ceo tvoj doprinos je zabeležen [2], ne bi trebalo da bude greške, ovde je cela tvoja statistika na srpskoj vikipediji [3]. Daj link stranice gde misliš da si oštećen, pa ćemo videti da rešimo, ništa se ne sekiraj.--Soundwaweserb (разговор) 16:11, 25. јул 2014. (CEST)

Verovatno nije ažurirano i taj posao pretpostavljam rade na globalnom nivou. Interesantno mene ima na toj listi, ali ne brini, kad to budu ažurirali dodaće i tebe.--Soundwaweserb (разговор) 16:40, 25. јул 2014. (CEST)

Јубиларац

Закаснио си, Педро де Валдивија је 250.000 чланак. Ипак свака част за чланке о грбовима. Самарџија (разговор) 02:46, 28. јул 2014. (CEST)

Добра ти је та. :) --نوفاك اتشمان‎ 11:00, 28. јул 2014. (CEST)

Радомир Путник

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Радомир Путник да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 5. августа 2014. у 23:03 — 12. августа 2014. у 23:03 ----PedjaNbg (разговор) 15:05, 6. август 2014. (CEST)

Поззз

Здраво ! Молим, погледајте овај чланак. Дакле ћу да пишем о Дукље. Пуно поздрава из Русије ! Соколрус (разговор) 09:58, 29. јул 2014. (CEST)

Ma bukvar zakon --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:48, 30. јул 2014. (CEST)

Илирикум сакрум

Читајући данас Illyricum sacrum том први, сетио сам се твоје примедбе на чланак о Неретљанима на ен.вики. Штета што тај извор није наведен својевремено, јер ту на 123. страни изрично пише да су Неретљани Срби. То није запажање неког Србина, него католика језуита.

„Србија, источни део овостране Далмације почиње отприлике од Цетине, с тим што је планински део (pars inalpina) између Цетине и Неретве, коју Порфирогенит у 30. поглављу зове Оронтионом, припадао Хрватској... Порфирогенит у 30. поглављу обавештава да је овострана Србија (Serbliam cisalpinam) била подељена на четири дела, од којих су један насељавали Захумљани, други Травуњани и Конављани, трећи Дукљани, четврти они коју су на језику Словена називани паганима, јер су били некрштени, а од Ромеја Аронтинима. Сви они су били Срби, који су тражећи земљу, на којој би се могли населити, пребегли цару Ираклију.

(Serblia pars Dalmatiae cisalpinae orientalis ab Zentina fere initium ducit; nisi quod pars inalpina inter Zentinam, et Naronem, quem Porphyrogenitus c. 30 Orontium vocat, ad Chrobatiam pertineret... Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet, quarum unam incolebant Zachlumi, alteram Terbunitae, et Canalitae, tertiam Diocletiani, quartem qui Slavorum lingua Pagani, quod expertes essent baptismi, ab Romanis vero Arontani appellebantur. Hi omnes Serbli erant, qui agro egentes, quem icolerent, ad Heraclium imperatorem confugerunt).--Нимчевић разговор  22:57, 31. јул 2014. (CEST)

У мом родном месту од католика има Буњеваца различитих националних опредељења и Мађара. У вези са Буњевцима, позната ми је прича да су их однекуд из Херцеговине довели у Бачку босански фрањевци. Неки писци узимају ту чињеницу као доказ да су Буњевци од давнина били католици. Међутим, Иван Антуновић у својој Расправи подсећа да су се најстарији Буњевци служили ћирилицом. И у средњем веку је у српским приморским земљама преовлађивало католичко становништво, али оно није било подривачки елемент. Напротив. Познато је да је Стефан Немања приликом освајања Котора поштедео град разарања, јер међу католичким становништвом имао своје присталице. На добре односе католичке цркве у приморским крајевима са српском државом указују и повеље које су српски краљеви подарили католичким манастирима.

Занимљива етимологија. Међутим, пре ће бити да је Herzog настао од старијих облика за речи Heer (војска) и (vor)ziehen (предводити). Наш еквивалент би био војвода или војсковођа. Међутим, треба имати у виду да херцег не мора увек да означава војног чиновника. На латински се херцег преводи dux (вођа), а у Млетачкој влада особа са титулом дужда која управо долази од латинске речи dux. Нисам се посебно бавио млетачком историјом, али сумњам да су дуждеви лично предводили војску или обављали било какве војне функције с обзиром на своју ограничену власт. Да не говоримо о гомили безначајних поседника у Светом Римском Царству који су носили титулу херцега. Ти видели нису рата ни војске.--Нимчевић разговор  14:31, 1. август 2014. (CEST)

Чланци из „историје војводине“ су генерално лоше написани. Не само што су препуни фактографских грешака, него су поприлично пристрасни.

Ово је само један пример.

Наслов је исправан, али је тема промашена.

О Војводини у политичком смислу не може бити речи до новембра 1849, када је цар донео одлуку о стварању нове круновине под називом Војводство Србија и Тамишки Банат. „Српска Војводина“ је 1848-49. постојала само као пројекат. Било је, додуше, у то време покушаја да се уставноправно конституише, али ништа конкретно није урађено до краја револуције.

Карта која се налази у чланку уопште не одговара стварности. У оквиру граница "Српске Војводине" 1848-49. Суботица се сигурно није налазила, јер су Срби одбијени код Капоње, засеока Таванкута, марта 1849. Данас се тамо може види споменик изгинулима у бици, Србима и Мађарима. Ова реченица је бесмислена:

Прва престоница Српске Војводине били су Сремски Карловци, а касније је управно средиште премештено у Земун, потом у Зрењанин, а касније у Темишвар, иако овај последњи град није био у оквиру граница Српске Војводине прокламованих 1848. године.

Ово нема везе с везом. Како престоница Српске Војводине може бити Темишвар који се у периоду 1848-49. налазио ван домашаја Срба? То само аутор зна.

Грб и застава такође не одговарају "Српској Војводини" 1848-49.--Нимчевић разговор  18:11, 5. август 2014. (CEST)

У литератури је другачије наведено: Српска Војводина. Наравно, под том Војводином не треба подразумевати данашњу Војводину (премда има ликова који намерно на то мисле) којој су кумовали другови Тито и Веселинов. Међутим, Српска Војводина је само један од назива. У изворима се користе и називи Војводовина србска, Војводовина Србија итд.

За грб и заставу си тотално у праву.--Нимчевић разговор  18:39, 5. август 2014. (CEST)

Одговор на питање од када се тај простор називао војводином је: од револуције 1848-49. Међутим, сам појам Војводине није имао увек исто значење. Стога се не треба правити наиван и поистовећивати га са данашњом Војводином. Нпр. приликом распада Аустроугарске под Војводином подразумевана Бачка, Банат и Барања, док је Срем чинио засебну целину. Међутим, има људи који то превиђају из овог или оног разлога, тумачећи ствари из перспективе свог времена. Правно гледано, Војводина у данашњем смислу је конституисана тек септембра 1945 доношењем Закона о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине. Томе је претходило разграничење са Хрватском приликом ког је из оквира Војводине изузета Барања с којом је дуже време чинила целину.--Нимчевић разговор  21:31, 5. август 2014. (CEST)

Управо. АП Војводина је настала тек 1945. Не знам зашто се практикује писање великог слова у синтагми Српска Војводина. Претпостављам да је у питању старија (међуратна) ортографија.--Нимчевић разговор  23:42, 5. август 2014. (CEST)

Боље се посаветуј са осталим нормативистима-хобистима на Правописном тргу да не буде после: „Срам их било, нису нас питали за наше мишљење“. Ја сам много сумњичав према важећем правопису, јер је у неким стварима доста нејасан. Отуда, између осталог, толико беспотребних правописних дебата.

Узгред, да ли си можда знао да се „Света Гора“ односи на монашку заједницу, а „Света гора“ на географски објекат?--Нимчевић разговор  14:08, 6. август 2014. (CEST)

Ragusa 1.png

Jesi ti autor karte? Ako nisi moraš napraviti slobodnu varijanut, a ako si autor poništi moj zahtev za brisanje i ukloni ovaj deo Поштена употреба --Милићевић (разговор) 11:35, 3. август 2014. (CEST)

Међувики везе

Замолио бих те да кад направиш нов чланак да га спојиш са одговарајућом страницом на википодацима. Ако не знаш да пронађеш страницу на википодацима, оди на википедију који има еквивалент тог новог чланка и у левој колони њиховог чланка пронађи где пише „ставка на википодацима“ (под условом да користиш српски интерфејс, за енглески ће да пише „Wikidata item“) или пронађи колону са међувики везама и на њеном крају изабери „Уреди везе“ („Edit links“). Отвориће ти се тражена страница на википодацима, испод колоне са везама ка википедијама („Википедијине странице које су повезане са овом ставком“/„Wikipedia pages linked to this item“) изабери опцију „додај“/„add“, у левом правоугаонику откуцај језички код за српски језик „sr“ (било ћирилицом било латиницом) и изабери „српски / srpski (srwiki)“ а у десном правоугаонику копирај назив новог чланка, и коначно изабери „сачувај“/„save“. --نوفاك اتشمان‎ 13:28, 6. август 2014. (CEST)

Српска Војводина

Било би добро да за име Српске Војводине консултујеш литературу, као што је ова: [4]. У већини тих књига се Српска Војводина пише великим словима. PANONIAN (разговор) 06:59, 7. август 2014. (CEST)

Никако да стигнем да одговорим на то што си предложио Панонијану да будем медијатор у његовом спору са Нимчевићем. Моје мишљење је да је стварно штета што су њих двоје у сукобу који мора да траје још са неког другог пројекта. Можда се чак и приватно знају пошто су обоје из покрајине. Ја сам 2-3 пута покушао да помогнем да се тај сукоб реши, али не вреди пошто су обоје тврдоглави и гледају само право. Нимчевић ми јесте помогао тако што ми снимио две књиге у Матици српској, али то не значи да сам у том спору пристрасан, као што тврди Панонијан. Штета што двоје људи који кад би сарађивали могли да ураде заиста добре радове, време троше на расправе које не води никуда. Извини што ти сада тек одговарам, писао сам неки рад ван википедије.--Марко Станојевић (разговор) 15:48, 14. август 2014. (CEST)

Договор

Ајде бре да се договоримо као људи да обришемо онај текст, да не дижемо тензије и да тако и остане? --Муња (разговор) 21:20, 14. август 2014. (CEST)

Каква год помоћ да ти треба, а мислиш да ја могу да помогнем, стојим ти на услузи.--Марко Станојевић (разговор) 02:01, 15. август 2014. (CEST)

Munja 2

Ima on već nekoliko trajnih blokovoa zbog svojih provokacija čak i na matičnoj bs wiki. --Kolega2357 Razgovor 06:31, 15. август 2014. (CEST)

Vidim da je sad u redu, vraćali su ostali njegove izmene. Ne znam zašto admini ne reaguju, a pre neki dan su blokirali dvojicu ko od šale, iako oni ne prave probleme kao ovaj. Da neko sa srpske vikipedije radi nešto slično na bs.wiki bio bi momentalno blokiran bez upozorenja. Ovde se takve stvari tolerišu.--Soundwaweserb (разговор) 09:20, 15. август 2014. (CEST)

Дубровачка република (1991)

Ти ради, нико нема право да ти скида шаблон радови у току. Ја ћу их сада упозорити да то не раде, ако то понове ти ми јави и они ће бити санкционисани. Е сад, што се тиче чланка, моје мишљење је да немаш потребе да оснивање града, Дубровачку републику и Дубровник у оквиру Аустријског царства стоје у овом чланку, јер за то постоји чланак Дубровачка република. Ја ти предлажем да то пребациш у тај чланак, а да овај почнеш од Дубровник у Југославији, наравно и поменеш нешто укратко ово пре тога, али не нашироко као сад. То је моје мишљење не значи да мораш да га уважиш, али размисли добро.--Марко Станојевић (разговор) 20:43, 17. август 2014. (CEST)

Ти се скоцентриши на рад и мање обраћај пажњу тренутно на њих. Када завршиш моћи ћеш да им одговориш.--Марко Станојевић (разговор) 20:53, 17. август 2014. (CEST)

U pravu si. Ne znam šta mi je trebalo da gubim vreme. Mislio sam da ima nade u vezi njega, ali prevarih se, više sigurno neću polemisati sa takvima, a nadam se da više neće dolaziti ovde. Pozdravljam te Srbine.--Soundwaweserb (разговор) 23:10, 20. август 2014. (CEST)

Нет

Nemoj pratiti ovog urednika i pisati komentare tipa haha. Ako ima konkretnu zamerku na neutralnost, ospori, ali ako ne kaže ništa konkretno, ignoriši -- Bojan  Razgovor  22:57, 22. август 2014. (CEST)

Википедија:Троловање -- Bojan  Razgovor  23:06, 22. август 2014. (CEST)

Care Radovane, nisam došao trolovati. Pogledao sam naslov i vidio "Srpske države...". Dobro, rekoh haj da pogledam šta je to. Kad tamo i Hrvatska, i Bosna i ostale države... Kako haj mi objasni? To neka pseudoistorija? Nema članka ni na jednoj drugoj Wikipediji o toj temi. Probaj napisati takav članak na en.wiki (ako hoćeš ja ću ti pomoći da ga prevedeš i objaviš tamo), pa ćeš vidjeti koliko će vremena ostati. Ne morate se i vi ugledati na nezavisnu wiki hrvatsku. Ovo za Haag je bila šala obzirom da ti je username Radovan :D --Муња (разговор) 23:16, 22. август 2014. (CEST)

Slika

Mislim da nije ime u pitanju. Ako misliš na ovu sliku, meni izgleda malo bolja ova druga verzija, nije mutna kao prva. Možeš pokušati opet da pošalješ, ne znam šta bi moglo biti drugo.--Soundwaweserb (разговор) 23:41, 22. август 2014. (CEST)

Ako ti ja nisam bio od pomoći, možeš se obratiti ovom korisniku, on je stručnjak za slike i sve vezano za tu temu.--Soundwaweserb (разговор) 23:46, 22. август 2014. (CEST)

Moguće je i to. Samo bih ti rekao da ignorišeš onog tipa, ne dozvoli da te izazove jer je očigledno došao samo da provocira. Pozdrav i sve najbolje.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 22. август 2014. (CEST)

Уреду

Припазићу--Mirno, 13:03, 25. август 2014 (CET)

Одлично. Прочитаћу вечерас.--Марко Станојевић (разговор) 13:48, 25. август 2014. (CEST)

Свака част. Мени се свиђа рад и можда би могао да га још само мало прошириш и да га кандидујеш за добар. Са колико си посвећености и пажње радио говори то да нисам могао ни једну словну грешку да уочим. ПС. доделио сам ти споменицу за досадашњи допринос. Верујем да ће ускоро бити још оваквих радова.--Марко Станојевић (разговор) 01:26, 26. август 2014. (CEST)

Било би заиста лепо када будеш могао да се вратиш хералдици, јер ти заиста иде од руке. Са чланком Дубровник ти желим пуно среће из много разлога које и сам знаш да се не понављам.--Марко Станојевић (разговор) 01:40, 26. август 2014. (CEST)

Грбови и остава

У чланке о грбовима потребно је уместо опште категорије на остави поставити ону која је баш везана за тему чланка, нпр. као у овој измени [5]. Ако је теко наћи тачну категорију може се отићи на слику грба, па на оставу, и видети у којој је категорији. --Ђорђе Стакић (р) 09:36, 26. август 2014. (CEST)

Datoteka

Pozdrav brate moj. Gledam poštu redovno i nema nikakvog mejla od tebe. Pošalji mi pa ću ti odgovoriti preko vikipedijinog sistema.--Soundwaweserb (разговор) 20:43, 26. август 2014. (CEST)

Pogledaj poštu, imaš mejl.--Soundwaweserb (разговор) 21:46, 26. август 2014. (CEST)

i jel si procitao mejl?--Soundwaweserb (разговор) 22:00, 26. август 2014. (CEST)

Nema na čemu, drago mi je što je to rešeno. Pozdrav srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 22:19, 26. август 2014. (CEST)

Ukratko ne postoji modalitet za korišćenje te slike na vikipediji, šablon istorijska fotografija je predviđena za sahrane ili neke važne neponovljive istorijske događaje. Niti postoji neki posebna potreba za dokazivanje da je Tuđman bio nacionalista, u mnogim svojim govorima je se pozivao na NDH, a tu su i Brionski transkripti, isto važi i za Mesića, koliko je meni poznato ovaj treći nije imao neku bitniju ulogu u događajima koju su se odigrali na prostoru bivše SFRJ --Милићевић (разговор) 13:47, 27. август 2014. (CEST)

Ovako ja idalje mislim da ne ispunjava uslove ali pitaj Bojana i vidi šta će on da ti kaže --Милићевић (разговор) 14:08, 27. август 2014. (CEST)

Da je susret Mesica i Tudjmana ispod slike važan događaj, onda bi moglo da prođe istorijska. Njih dvojica su na početku bili saradnici i često su se sretali, a Starčevićeva slika je nevažna. -- Bojan  Razgovor  15:58, 27. август 2014. (CEST)

Odgovorio sam ovde, mislim da nije sporna slika i da bi trebala ostati na vikipediji.--Soundwaweserb (разговор) 16:42, 27. август 2014. (CEST)

Ante Starčević se nalazi na novčnici od 1000 kuna, pa ne osecam nista sepcijalno oko nje. Druga stvar bi bila da Tudjman negira da je pobornik ideja nezavisne Hrvatske. -- Bojan  Razgovor  04:33, 28. август 2014. (CEST)

Проблем са лиценцом за датотеку Pokret za Dubrovačku republiku.png

Ako je tako onda može postojeća licenca u buduće navedi ovo što si meni rekao u opisu slike --Милићевић (разговор) 14:58, 31. август 2014. (CEST)

Ново Горажде

Ма не сикирај се брате, мало сам погледао на Гугл Ерту и сконто да си у праву. Ријешићемо то, послије утакмице, одох да гледам кошарку сад.Слободни умјетник (разговор) 15:35, 1. септембар 2014. (CEST)

Овако: Мислим да није дозвољено премијештање садржаја са једне странице на другу, па би по правилима википедије требало садашњи чланак "Ново Горажде" (који тренутно јесте чланак о Устипрачи) премјестити (преименовати) у Устипрача. Након тога можемо изабрати једну од ове двије опције:

• започети нови чланак под називом "Ново Горажде" о географској цјелини која обухвата насељена мјеста Сопотница, Зидине, Слатина, Копачи, Машићи и Градац, а под којом се подразумијева Ново Горажде у ужем смислу (ту би нам проблем био недостатак извора и бојим се да не бисмо имали бог зна шта да напишемо) или
• направити од странице "Ново Горажде" преусмјерење на чланак "Општина Ново Горажде", гдје бисмо у тексту поменули да се под Новим Гораждем у ужем смислу подразумијева подручје насељених мјеста Сопотница, Зидине, Слатина, Копачи, Машићи и Градац (што је по мени боље рјешење) --Слободни умјетник (разговор) 18:35, 1. септембар 2014. (CEST)

У сваком случају садашњи чланак под насловом "Ново Горажде" треба преименовати у Устипрача. Док не ископамо неку пристојну референцу боље је да "Ново Горажде" буде страница преусмјерења која води на чланак "Општина Ново Горажде", него на чланак о Устипрачи. Кад набавимо референцу биће лако од странице преусмјерења направити чланак. За то нам неће требати помоћ администратора, као што је потребна сада да би се избрисала садашња страница преусмјерења Устипрача. --Слободни умјетник (разговор) 20:22, 1. септембар 2014. (CEST)

Да, али то нам и даље није довољно за чланак. Као што рекох, на Гугл Ерту сам се увјерио да си у праву и да су насељена мјеста Сопотница, Зидине, Слатина, Копачи, Машићи и Градац јединствена географска цјелина (нека врста насеља у географском смислу). Помоћу овог линка сам се увјерио да сједиште општине није у Устипрачи, већ у једном од насељених мјеста из поменуте цјелине. --Слободни умјетник (разговор) 12:35, 2. септембар 2014. (CEST)

Искрено, вјерујем да ће и влада РС у наредних неколико година морати да мијења границе неких насељених мјеста и да је званично формирање насељеног мјеста Ново Горажде само питање времена. Наравно брате да ми је стало до свих чланака о Републици Српској, њеним градовима, општинама, насељеним мјестима итд. Нећемо ваљда ми који је волимо допустити онима који је мрзе да овдје изврћу и шкрабају шта хоће ;)

Што се тиче чланка о Новом Горажду (у ужем смислу) можда би било боље да то у почетку буде поднаслов чланка Општина Ново Горажде, па кад скупимо мало више литературе да онда направимо посебан чланак. Ако сматраш да је то што имаш довољно, онда можеш и одмах почети нови. У сваком случају администратори су одрадили свој дио посла, а ја сам јутрос обавио оно што сам планирао, тако да је збрка са Устипрачом напокон ријешена. --Слободни умјетник (разговор) 07:41, 3. септембар 2014. (CEST)

Не треба се брисати страница Ново Горажде, само избриши преусмјерење и почни писати текст. --Слободни умјетник (разговор) 10:03, 3. септембар 2014. (CEST)

ОК, покушај, ја те нећу ометати, али не вјерујем да ће администратори хтјети то да обришу. По правилима се странице преусмјерења бришу једино ако су покварена или непотребна, а овдје није испуњен ни један од та два критеријума. --Слободни умјетник (разговор) 11:10, 3. септембар 2014. (CEST)

Свилокос

Искрено први пут чујем за њега, ево шта сам нашао преко гугла [6] - РанкоН (разговор) 23:53, 2. септембар 2014. (CEST)

Волио бих ти помоћи, али не знам ништа о томе. - РанкоН (разговор) 00:41, 3. септембар 2014. (CEST)

Злочини у Другом свјетском рату

Имаш ли литературу за ову тему, највише ме занимају злочини Албанаца и Бугара. - РанкоН (разговор) 16:57, 3. септембар 2014. (CEST)

Bunjevac Panonski

Ja mislim da je ovo lutak za jednokratnu upotrebu. Vec je vidjena jednom ista takva situacija ovde. --Kolega2357 Razgovor 23:20, 3. септембар 2014. (CEST)

Ах на жалост такви обично праве и највећу штету и треба их највише и контролисати. Мада на сву срећу обично им досади након пар дана и више се никада не појаве. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:46, 3. септембар 2014. (CEST)

Izvini nisam ni video sta sam napisao ispravio sam gresku. --Kolega2357 Razgovor 00:01, 4. септембар 2014. (CEST)

Sorry

Sad vidim. Ja reko sta mu bi, nisam clanak ni pogledao :D --WizardOfOz ^talk 23:53, 3. септембар 2014. (CEST)

Лутци и чекјузер провера

Страница Википедија:Чекјузер јасно описује правила за проверу лутака. Јавно оптуживати некога да је лутак је кршење правила википедије, и прекршај који може довести до твог блока. Молио бих те да се убудуће суздржиш јавног прозивања других корисника и да поштујеш процедуру. А уколико сумњаш да је неко лутак, пријави чекјузерима --Јованвб (р) 00:59, 4. септембар 2014. (CEST)

Видим да су администратори већ решили твој захтев. Извини што ти тек сад одговарам.--Марко Станојевић (разговор) 01:28, 4. септембар 2014. (CEST)

Имам неких обавеза ван википедије, па ретко улазим што није карактеристично за мене. Потрудићу се да сутра уз јутарњу кафу прочитам чланак као што сам обећао.--Марко Станојевић (разговор) 01:33, 4. септембар 2014. (CEST)

Ниси тражио чекјузер проверу, али си оптужио човека да је лутак блокираног налога. То је прекршај и лични напад због кога би могао да будеш блокиран. Пошто очигледно ниси упознат са правилима, упутио сам те на процедуру коју би ваљало да прочиташ и да је се придржаваш убудуће, уместо да те блокирам или опомињем. Значи уколико чекјузер не докаже да су два налога повезана (или корисник сам то не објави), не смеш јавно оптуживати некога да је лутак. Моја опомена је уследила због овог коментара:

Ако су ти већ блокирали један налог овде због вандализма, бар би сад са тим налогом могао мало да се обуздаш и будеш пристојнији...

Што се тиче Панонског Буњевца иако није лепо мешати се некоме у чланке, то није против правила. Шаблон радови у току је информативног карактера и није обавезујућ. Међутим уколико корисник буде упоран у "лошем" понашању и администратори закључе да је трол или да се бави видом Малтретирања (википраћење), може бити блокиран. --Јованвб (р) 01:50, 4. септембар 2014. (CEST)

Препуцавања ничему не воде! То је ваљда и теби јасно. Пусти крају, једноставно игнориши. Такве провокаторе игноранција највише и боли. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:25, 10. септембар 2014. (CEST)

Galerije grbova 1

ако мислиш на чланак Списак грбова и амблема градова и општина Србије то није мој чланак, лепша је та форма коју предлажеш само треба времена да се преправи --Stefantene (разговор) 14:03, 2. април 2014. (CEST)

У праву си. Исправио сам синтаксичке (нејасне реченице услед несловенског реда речи /вероватно зато што је аутор из Шпаније/) и правописне грешке (углавном прекомерна употреба запете) које сам приметио. Већи проблем, међутим, представља лош стил писања, који се, између осталог, огледа у наративном презенту и футуру, а који захтева потпуну прераду чланка. Lakisan97 (разговор) 23:51, 12. септембар 2014. (CEST)

Сређено (грешке око великог слова). Lakisan97 (разговор) 13:59, 13. септембар 2014. (CEST)

Пардон, заборавио сам да одговорим за наводнике. У принципу могу да стоје, а и не морају. Речник уз Правопис, рецимо, наводи одредницу Оскар (награда, бла, бла) без истих. Из техничких разлога, избегавамо их у наслову чак и када су обавезни, али ни то није правило. Све у свему, мислим да је у реду овако како је сад, мада може бити да је збуњујуће. Lakisan97 (разговор) 15:08, 13. септембар 2014. (CEST)

тај назив користим као неки шаблон --Stefantene (разговор)

има и код нас таквих примера, очигледно је да људи који су на власти не маре за хералдику :-/ --Stefantene (разговор)

покушавам да направим галерије грбова европских држава које недостају --Stefantene (разговор)

Хвала на подршци :) --Stefantene (разговор)

поздрав, срећни празници са закашњењем. тренутно сам заузет неким приватним пословима тако да немам пуно слободног времена, али с времена на време могу да одрадим по неку галерију. питање једно: када копирам слике грбова словенских градова са словенске википедије неће да их учита на српској википедији, (мислим да се исто дешава и са слика грбова италијанских градова са италијанске википедије, да ли је то проблем никих ауторских права или ја негде грешим?

Враћач

Предложио сам те да добијеш статус враћача. Будући да пазиш на вандалске измјене и поништаваш их, добијање овог статуса ће ти олакшати посао. Онда ћеш бити у могућности једним кликом да вратиш нечију измјену (или више њих) и да оне потом буду означене као патролиране (што олакшава посао нама патролерима). --Жељко Тодоровић (разговор) 13:57, 13. септембар 2014. (CEST) с. р.

На данашњи дан пре 19 година десило се ово [7], још једно злодело за које нико никада није одговарао. Не морам те подсећати да сам ја из тог града --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:51, 13. септембар 2014. (CEST)

Iskreno bio bih ti zahvalan kada bi napravio taj članak, ja zaista ne mogu. Ne mogu opet da prolazim kroz to. Mislim da čak imam knjigu sa spiskom svih žrtava tog masakra --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:38, 13. септембар 2014. (CEST)

Molba

Zamolio bih za pomoc, na engleskoj vikipediji dva hrvatska korisnika uporno zele da ubacuju informacije o Novaku Djokovicu da je Hrvat i hrvtskog porekla [8]. Molim te pomozi ako nastave, jer to nije tacno i nije mu mesto u tom clanku. U pitanju je ovaj korisnik sa hrvatske vikipedije [9], odgovorio sam mu lepo ali nastavlja da ubacuje netacne i nerelevante informacije.--Soundwaweserb (разговор) 15:37, 15. септембар 2014. (CEST)

Evo i na sh.wiki je isti korisnik krenuo sa takvom retorikom. Ne treba dopustiti da lazu, ako ti ne mozes da mi pomognes, trazicu pomoc i od drugih ljudi na sr.wiki, ima valjda nekog ko ce se suprotstaviti nepravdi i lazima!.--Soundwaweserb (разговор) 16:39, 15. септембар 2014. (CEST)

Za sada ne diraju, ali sve je moguce. Na ovoj stranici na engleskoj vikipediji je zapoceo raspravu [10]. Covek govori kako nije nacionalista, a insistira na tome da je on Hrvat!? Neverovatno. Hvala na podrsci, ne mozemo ovo dopustiti, em nije tacno, em nije enciklopedijski.--Soundwaweserb (разговор) 16:54, 15. септембар 2014. (CEST)

Новорусија

Не знам како стојиш са овом темом, али би ме занимало твоје мишљење. Не стојим добро са русим језиком па ме занима шта ти мислиш, да ли је званични назив Новорусије „Савез народних република“ [11]

На руској вики сам нашао референце о томе како је устав донешен и како је назив ове државе до 15. јула био Савез народних република, да би тада у скупштини био усвојен нови назив Новорусија. - РанкоН (разговор) 19:10, 16. септембар 2014. (CEST)

Поништавање великог броја измена

Отвори историју жељеног чланка и кликни на датум задње исправне измене. Добићеш изглед чланка од тог датума и онда кликни опцију уреди. Појавиће ти се обавештење да уређујеш застарелу измену чланка и ако је сачуваш изгубиће се све новије промене. Само кликни на опцију сачувај страницу и посао је обављен. --نوفاك اتشمان‎ 14:03, 19. септембар 2014. (CEST)

Ajde da ti prvi čestitam, postao si vraćač. Sad će ti biti mnogo lakše samo pritiskom na dugme vrati automatski vraćaš vandalizme.--Soundwaweserb (разговор) 13:17, 21. септембар 2014. (CEST)

Па зна се који је прави клуб . Ја сам више северњак па мене више дотичу тамбурице хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:03, 21. септембар 2014. (CEST)

Под овим зна се који је прави клуб нисам мислио на Партизан хаха . Моји су пореклом из Црне Горе, околина Никшића колико ја знам. па емигрирали одатле ка Херцеговини и даље ка централној Босни и Крајини --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:46, 21. септембар 2014. (CEST)

Андрија Торкват Брлић

Поздрав. Немој ме погрешно схватити што ћу те питати Да ли знаш инешто више о овом Брлићу?. Као прво завршио је теологију у Загребу и Бечу јб. Србина који је свећеник или Хрвата који је калуђер. Што се тиче сарађивања са Гарашанином према твом извору види се да је тражио плаћем боравак у Паризу а зазузврат нудио услуге душника уз Париза. Имам податак да је то Грашанин одбио, а Штросмајер му је платио даљи боравак у Француској. Сам тај поступак говори да није имао најбоље особине, а то се сада другачије зове. Био је у Хрватском сабору, а затим посредник у односима са српском владом и њеним повереником у заједничком раду на ослобађању Босне. Имам другачије подаке и могу написати и текст о њему, али би изазвао разне полемике што ми није потребно. Ово ти пишем да не инсистираш на срарадњи са Гарашанином. --Drazetad (разговор) 17:12, 23. септембар 2014. (CEST)

Неме потребе да ми јављаш. Имам доста података а нисам ни заинтересован, него сам видео да ти стављају примедбе на текст, па сам се јавио, јер мислим да не треба исистирати на томе поготово у тексту о његовој снаји. Кад се напше текст о њему онда га описати са свих страна. Поздрав--Drazetad (разговор) 18:34, 23. септембар 2014. (CEST)

Rešio sam stvar oko tvoje slike [12], a Milicevic vraća nepotrebno obaveštenje na tvoju stranicu.--Soundwaweserb (разговор) 18:19, 23. септембар 2014. (CEST)

Nema na čemu.--Soundwaweserb (разговор) 18:25, 23. септембар 2014. (CEST)

Нисам погрешио него причитао што је стручњак за ове ствари написао у тексту (Сл. гласник РС 04/93) формирана је општина под називом „Српска општина Горажде“ Поздрав --Drazetad (разговор) 23:45, 25. септембар 2014. (CEST)

Брисање

Што би морало да се брише? Можеш да напишеш чланак тако што ћеш само изменити ту страну... --Ф± 00:11, 26. септембар 2014. (CEST)

Чланак о њему постоји на многим Википедијама, зашто неби и овде?--Mirno, 18:25, 26. септембар 2014 (CET)

Дубровник 1

Прегледао сам чланак. Мало сам проширио део који се односи на улазак српске војске у Дубровник. За мене је то занимљив део, јер просто одудара од слике која је потурана касније: да су Дубровчани одувек били резервисани према Србима. Иначе, сазнао сам да је командант одреда који је ушао у град син чувеног обреновићевца Владана Ђорђевића, коме је право име било Ипокрит. Ако се не варам, његови преци су дошли однекуд из Епира. Не зна се тачно да ли је био Грк или Цинцар. Поред српског знао је више језика укључујући немачки, цинцарски, грчки и турски. Родио се на Ваведење. Није славио славу, него имендан. Много касније је имендан претворио у славу. Жена му је била нека Аустријанка Паулина из сиромашне официрске породице коју је упознао за време својих студија у Бечу.

Пронашао сам на интернету проглас Мјесног одбора Народног Вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Дубровнику од 2. новембра 1918.

Дубровчани! сада је једина наша врховна власт Народно Вијеће С. Х. С. На то је вијеће прешла сва управна власт, па му се и ми имамо безувјетно да покоримо. У његово име позивљемо све грађане, да се сутра у 11 сати изјутра свечано сакупе пред опћином да искажемо љубав за свој троимени народ. занос за слободу златну и захвалност онима, који су нам је извојштили. Окитите све своје станове. Ко не би могао набавити заставе, може којим другим прикладним накитом исказати народно весеље.

Управo у овом граду, који је вазда гajио љубав к слободи и народном јединству; с овога мора које још памти моћне Томиславове лађе и поносне дријеви Светог Влаха, треба да се са сваке куће и сваког нашег брода вије ових дана поносито застава нове наше слободе, младе и јаке Југославије, и да нам својим живим бојама кличе.

Не знам да ли да ово цитирамо у комлету (негде са стране, у виду кутијице) или у делу.

--Нимчевић разговор  13:09, 27. септембар 2014. (CEST)

Наравно да то није моје мишљење. Написао сам:

За мене је то занимљив део, јер просто одудара од слике која је потурана касније: да су Дубровчани одувек били резервисани према Србима.

Улазак српске војске код историчара и публициста из међуратног периода и емиграције (Лујо Бакотић, Лазо М. Костић итд.) представљен је као ослободилачки акт. То прихвата и данас добар део наших историчара, неки из убеђења, неки механички (односно без преиспитивања). Наравно, има и оних који се клоне таквог тумачења, свакако не из неке лоше намере.

Код Хрвата, који су као и увек по питању националне историје веома осетљиви, чућеш наравно другу причу. Вероватно под утиском последњег рата, Мирошевић пише: "Апсурдно је истицати наводни ослободилачки карактер те војске, јер она није ослободила пучанство јужне Далмације, него га, напротив, покорила и њиме владала".

--Нимчевић разговор  19:34, 27. септембар 2014. (CEST)

Краљевина или краљевство

Која је разлика између ова два појма? - РанкоН (разговор) 20:12, 28. септембар 2014. (CEST)

Да ли то значи да је Енглеска била краљевство, а Шкотска краљевина или је и Шкотска била исто краљевство? - РанкоН (разговор) 00:34, 29. септембар 2014. (CEST)