Разговор с корисником:CarRadovan/Архива 4

Искрено

То нисам знао, али чланак нисам ја писао, само сам малу узмјену направио. - РанкоН (разговор) 00:00, 1. октобар 2014. (CEST)

Мислим да јесам, пошто је Енглеска у свом саставу имала и Велс па је била краљевство, па би по томе Шкотска требала бити краљевина. - РанкоН (разговор) 00:04, 1. октобар 2014. (CEST)

Ми у школи и нисмо баш обраћали пажњу на то. Мислим да је сад са е-маил све океј. - РанкоН (разговор) 00:31, 1. октобар 2014. (CEST)

Здраво, CarRadovan. Имате нову поруку на Википедија:Чланци за брисање.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

--Soundwaweserb (разговор) 20:21, 7. октобар 2014. (CEST)

Душанов грб

Морам ти украсти Душанов грб. Идеја ти је савршена.--Mitar Sorajic (разговор) 16:20, 8. октобар 2014. (CEST) Нисам уопште знао да је његов грб тако изгледао. Идеја да се пропагирају тако вредне успомене... Аха, добро, баш бих волео да прочитам. Мало знам о грбовима а они садрже читаву историју у себи...

Gdje nađe Suboticu ovdje?

http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/?left_mi=74 --Слободни умјетник (разговор) 11:14, 9. октобар 2014. (CEST)

Dubrovnik 2

Molio bi te lipo da ne stavljaš izmišljene podatke u članke Дубровачка република (1991), već ti je objašnjeno na stranici za razgovor Dubrovnik o tima hiljadama izbeglica.--Bunjevac Panonski (разговор) 14:08, 9. октобар 2014. (CEST)

Поздрав. Што се тиче чланка о опсади из 1806. очито је да је писан у навијачком тону, вероватно преписан са неког хрватског извора. Нисам стручњак за историју па не смем ништа да тврдим, али за овај чланак је очит недостатак неутралности. Мене ако питаш сведи га на клицу од пар неутралних реченица, а све спорно избаци. А што се тиче чланка о Дубровачкој Републици 1991. покушај да пронађеш референцу за тврдњу да се из града повукло око 10.000 војника и цивила пошто је реч о конкретној бројци. Тада неће смети нико да враћа те измене. Иначе имаш ово Википедија:Правило о три враћања --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:49, 9. октобар 2014. (CEST)

Поздрав овај корисник је написао сва три текста о Дубровнику, само је на хр. и сх. потписао. Погледај његову корисничку страну на хр. вики па види ко је и шта је и како размишља. Опсаде је било, али у извору [1] који је дат у тексту нигде се не помињу Херцеговци који су чествовали у опсади. Проблем је што и он и наведени извор помињу да су Дуборовник 1991. разорили Црногорци и Срби а не ЈНА. ЈНА се распала у априлу 1992. тако да у њој 1991. још било и других нација и логично би било писати ЈНА. --Drazetad (разговор) 22:21, 10. октобар 2014. (CEST)

Salafizam

Pogledaj gugl: [2]. Znači, naziv koji sam koristio za članak nije neispravan, već se radi o tome da je u upotrebi više naziva za tu sektu. Ipak mislim da je naziv "salafizam" najbolji, kao što je i na vrhu ovog šablona na en viki: https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Salafi PANONIAN (разговор) 22:52, 10. октобар 2014. (CEST)

Да будем прецизници, назив је настао од речи "салаф": https://en.wikipedia.org/wiki/Salaf А и на ру википедији се то чита са "а": https://ru.wikipedia.org/wiki/Саляфы PANONIAN (разговор) 23:15, 10. октобар 2014. (CEST)

А јбг, питај онда њих. Ја за те стране називе обично консултујем руску википедију, а тамо се то чита нешто као "саљафи". PANONIAN (разговор) 23:26, 10. октобар 2014. (CEST)

Dubrovnik 3

Na svim sam Wikimedijinim projektima prijavljen kao August Dominus, međutim prije opće prijave ovdje sam imao blokirani račun August Dominus. Stoga ovdje mogu pisati jedino pod IP adresom. Ti si se naljutio na moje tvrdnje, a ne ja na tvoje. Ja znam da su tvoje tvrdnje lažne, a da sam ja u pravu. Dubrovnik sa Srbima nema nikakve veze. Wikipedija nije forum pa ne znam je li ovo pravo mjesto za iznošenje tvrdnji i dokaza, ali iznijet ću ako treba. Moji preci su bili nepismeni, Dubrovačka Republika bila je aristokratska država. Pismeni su tek bili vlastela, malobrojno građanstvo i svećenstvo. U Dubrovniku se rabila hrvatska ćirilica (bosančica), a ne ova Vukova. S ovom Vukovom Dubrovčani nemaju nikakve veze. Srpska pravoslavna crkva postoji tek od 1920. Istočnohercegovački pravoslavni kršćani koji su dvaput poharali dubrovački kraj ustvari su otpadnici hrvatskog roda, pošto su mahom potomci u 17. stoljeću prekrštenih katolika koji su kasnije rashrvaćeni. U 20. stoljeću postali su Srbi. Možda bi bilo više spomena imena da je sačuvano više spisa. Ovo što je ostalo je dosta, ali tek je djelić onoga što je sveukupno bilo. Upravo su susjedni pravoslavni kršćani smatrajući nas svojim sunarodnjacima zapalili kancelariju konavoske knežije Dubrovačke Republike s mnoštvom spisa, spalili bezbrojne kuće i ljetnikovce, bombardirali Grad. 1806. spališe 666 kuća, a 1991. 7 757 (među njima i onu mog đeda s majčine strane).

..I tvoju dobrotu i razum izbrani

u dugu životu višnji boga da shrani,

i da tvoj slavan glas razumnijem uresom

to više svaki čas diže k nebesom;

od koga uresa, razuma i slave

višnji Bog s nebesa razlike države

u vrijednosti napuni, da vrijednos taj teče

u vijencu i kruni po svijetu daleče,

a navlaš kud jezik hrvatski prohodi,

neumrla po vas vik tuj vrijednos da hodi....

• Mavro Vetranović: "Plemenitomu i vrijednomu gospodinu Petru Ektoroviću vlastelinu hvarskomu s velikijem priklonstvom..", 1539.

Bernardin Pavlović : "Priprauglegnie za dostoino rechi suetu missu i posli iste Boggu zahuaglegne / i zuagieno iz missala rimskoga i skupgleno, iz tomaçeno iz mnoghi ostaly devoti kniga i u' haruaski jezik pomgliuo i virno privedeno po Ozcu Fra Bernardinu Paulovichiu iz Dubrounika Reda Svetoga O. Franceska ... - U Mleczi, 1747 ."

Časti 'zbrana Niko i hvalo velika,

hrvatskoga diko i slavo jezika,

spjevaoče izvrsni, uresna kriposti,

........................

Dubrovnik grad svitli i slavan zadosti

svake Bog nadili obilno milosti,

gospodom uresi, zakonmi i pravdom,

razlicim uzvisi imanjem i blagom,

svuda ga jes puna slava, svud on slove,

hrvatskih kruna gradov se svih zove,

• Ivan Vidali, Korčula: "Poslanica Nikoli Nalješkoviću", 1564.

»Elektra tragedija. Ljubmir pripovijes pastirska. I ljubav i smrt Pirama i Tizbe, iz veće tuđijeh jezika u hrvacki izložene... Prisvijetlomu i priizvrsnomu gospodinu, Gospodinu Đurđu knezu Zrinskomu, svjetniku cesarova veličanstva, vladaocu nad blagom krune Ugarske na Dunaju, momu gospodinu vazda počtovanomu..Zato bivši tijem naslađenjem ganut, jes njekoliko godišta, i za obogatit također ovi naš jezik kojomgodi stvari ka je dostojna da se čti, prinesoh iz latinskoga pastijersku pripovijes Tassovu, pjesnivca u oni jezik toliko scijenjena, koliko mnim da svak zna; i dovedši ju na izvrsnos, koliko mi od onije nezrelijeh ljeta biješe dopušteno, dah ju na svijetlo, prikazavši ju jednomu vlastelinu od našijeh, vijećniku prvomu komu dosta bijehu ugodni ovaci trudi. Stavih se zatijem s jednakom požudom učinit Hrvaćku Grkinju Elektru Sofoklovu...«

• Dominko Zlatarić
• Dominko Zlatarić, Posveta prijevoda Tassove »Aminte«, Sofoklove »Elektre« i dijela Ovidijevih »Metamorfoza« Jurju Zrinskom, Venecija, 1597.

--89.201.187.36 (разговор) 09:21, 11. октобар 2014. (CEST)

Lipi pozdrav! Sad kad ti se javio rođeni dubrovčanin možda ti Care shvatiš kako je i kako diše biser Mediterana. Ne može ni jedan profesor iz Istočnog Sarajeva napisati nešto o Dubrovniku bolje i istinitije od stanovnika Grada. (iako nije u redu deo njegova vokabulara). Članci trebaju biti nepristrani, objektivni i očišćeni nacionalizma što ovdi nije slučaj. --Bunjevac Panonski (разговор) 13:28, 11. октобар 2014. (CEST)

Evo me srpski sine dobro sam, malo ćaskam sa ovim nazovi Bunjevcem koji samo troluje i pravi greške ovde. I sad je on našao da priča o Dubrovniku, pa i pre Cara Stefana Dušana koji je odlazio u Dubrovnik često, Srbi su bili itekako važan faktor tog grada. Da mu možda nije krivo što su se svi viđeniji Dubrovčani poput Vojnovića, Gundulića i Ruđera Boškovića izjašnjavali kao Srbi, oni su ponosni na svoj narod i mi na njih. Verovatno je to u pitanju, imaju neviđene komplekse ovi iz lijepe njihove.--Soundwaweserb (разговор) 13:54, 11. октобар 2014. (CEST)

Sve se srpsko temelji na laži Srbin u njoj i budućnost traži. Nijedan od navedenih se nije izjašnjavao kao Srbin. U Gundulićevo doba nacionalno izjašnjavanje uopće nije postojalo, a Ruđer Bošković je više puta posvjedočio svoje hrvatstvo. Vojnović je iz kasnijeg razdoblja. U 19. stoljeću postojao je srbokatolički pokret i to nije sporno. Ključno je doba Republike, znači prije 1808. Tada se što se tiče sačuvanih spisa srpsko ime ne spominje ama baš nijednom, a hrvatsko par puta. Grad pripada zapadnom uljudbenom krugu i službena religija je katoličanstvo, pravoslavnim kršćanima nije dopušteno prespavati unutar zidina. Ako su Dubrovčani prezirali pravoslavno kršćanstvo, a pravoslavni kršćani poharali su dubrovački kraj, kako je moguće da su se oni smatrali sunarodnjacima?

--89.201.187.36 (разговор) 17:31, 11. октобар 2014. (CEST)

Провокант

Ако мислиш на необавезно ћаскање - не. Ако мислиш на расправу у вези са темом - да. Зашто мислиш да га треба дисквалификовати аутоматски?--Нимчевић разговор  20:23, 11. октобар 2014. (CEST)

Мислим да га не треба нипошто подстицати на такве изјаве.--Нимчевић разговор  21:27, 11. октобар 2014. (CEST)

Када је рекао то за Србе? Пре или после овог коментара?--Нимчевић разговор  21:58, 11. октобар 2014. (CEST)

Прегледаћу. --Нимчевић разговор  22:23, 11. октобар 2014. (CEST)

Nisi puno propustio srpski sine, drago mi je da si se brzo vratio...--Soundwaweserb (разговор) 23:34, 15. октобар 2014. (CEST)

Pregledaj, tu sam da pomognem koliko mogu...--Soundwaweserb (разговор) 23:41, 15. октобар 2014. (CEST)

Ништа ново колега уредниче, на овим просторима ионако ништа ново и нормално и не може да се деси. Још увек сам под утиском због дешавања са утакмице, мало је рећи фрапиран сам --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:43, 16. октобар 2014. (CEST)

Дубровник 4

О страдању старог града у зборнику САНУ "Систем неистина о злочинима геноцида 1991-1993. године" објављеном 1994. пише на 206-207 страни

Чињеница је да стари дио града није гранатиран осим једанпут грешком, кад су половично настрадале четири зграде. То се према подацима Друге армије десило 6. децембра 1991 ... међу те четири зграде које су половично настрадале налази се и српска православна црква Светог благовештења; наиме увече 3. априла подметнута је екслозивна направа у поменуту цркву. Од експлозије су оштећени улазна врата, иконе, иконостаса, а сва стакла су поломљена...

О страдању Срба, Црногораца, Југословена и Јевреја из Дубровника у истој публикацији пише на 207-208 страни:

тортура над Србима и Црногорцима почела је још прије рата рушењем српских кућа (све је то било завијено у правну процедуру, наводно због пријаве инспектора за бесправну градњу). Кад је почео рат почело је и насиље у Дубровнику над људским правима и слободама. Пријетње, малтретирања и застрашивања достигли су масовне размјере. Појединим грађанима и њиховим породицама, посебно онима нехрватске националности, телефоном се и дању и ноћу упућују грубе пријетње које се понављају безброј пута. У непосредним сусретима су чести брутални напади, увреде, клевете и намјерна провоцирања. По зидовима српских и црногорских кућа црта се знак НДХ и исписује текст "Одлази, заклаћемо те". Свакодневно и непрекидно се врше грубе провале у станове под изговором да се траже четиници снајперисти (није ниједан снајпериста пронађен). Насилно се врши усељавање у станове који су власништво припадника српске и црногорске националности. Послије повлачења ЈНА, у Дубровнику почиње страховлада за Србе и Црногорце: спаљују се куће, врше убиства, силовања и друга насиља. Без икаквог повода су на прагу својих кућа убијени Бранко Вукић, Добривоје Бојовић, Горан Тркља и млади Вујовић (према исказу адвоката Војислава Зечевића). Овом списку треба додати тешке разбојничке нападе на мирне грађане; познат је такав напад на Ђуру Врећу, дугогодишњег службеника Службе друштвеног књиговодства у Дубровнику, затим на његову мајку и супругу. Дрзак и безразложан је био оружани напад и упад у кућу Мира Вулића, бившег директора предузећа "Зидар", по националности Србина, када је рањен од гардиста у обје ноге, ухваћен и одлежао неколико мјесеци у болници и тамници" (лист Дубровачка република, бр. 1, Цавтат маја 1992). Најчешћа су била оштећења, уништења или пљачка имовине појединих грађана која су вршена ноћу. Тако је према званичним подацима у раздобљу од почетка октобра 1991. до краја јануара 1992, у Дубровнику било извршено 95 тешких и провалних крађа и 15 одузимања моторних возила (Дубровачки вјесник, бр. 2147, 21. фебруар 1992). Послије повлачења ЈНА, на подручју од Мокошнице до Цавтата дигнуто је у ваздух око хиљаду српских и црногорских кућа (исказ адвоката Зечевића). Била је масовна појава, а и данас је, да се подмећу бомбе поред кућа и аутомобила, затим неиздавање такозване домовнице, што је доводило до губитка радног мјеста и блокаде имовине. Тако на примјер Драган Гајић, судија Окружног суда, разрјешен дужности зато што се "у свом раду служи српским језиком - екавским говором, што дакако потпуно оправдано код странака, његових колега и осталих дјелатника суда, па и шире код грађана изазива незадовољство па и револт (рјешње о отказу). Ипак изгледа да да су најбројнији и најперфиднији били организовани прогони, изгони, протјеривања грађана (по правилу Срба и Црногораца из Херцеговине и Црне Горе) изван граница Дубровника и Републике Хрватске без икаквог ваљаног разлога, законског основа или документа. Унапријед "факсимираним" особама се обично преко војне полиције, припадника МУП-а или других служби, једноставно наређује да морају одмах, или за два до три сата напустити Дубровник, с тим да се више никад у њега не врате. ТАквих нехуманих насилних поступака било је до сада на стотине у Дубровнику (Дубровачка Република, бр. 1, Цавтат маја 1992). Према томе је константно вршена геноцидна политика над нехрватским становништвом, без много крви и масакрирања. Стално је вршен притисак, нарочито на интелектуалце српске и црногорске националности и југословенски оријектисане да напусте Дубровник. Тај духовни геноцид раслојавао је Србе и Црногорце пошто су се морали опредијелити ко је за домовину Хрватску, а ко није. Срби и Црногорци су сматрани за грађане другог реда који немају шта да траже у Дубровнику.

Биће још...--Нимчевић разговор  15:13, 16. октобар 2014. (CEST)

У вези са процесима против Срба и аутономиста (наведено дело стр. 298-209)

Уз то се организују политички процеси разврстани у три групе: прва, члановима Одбора за Дубровачку Републику; друга, суђење везано за отцепљење хрватске територије; трећа, суђење активистима Српске демократске странке са подручја Дубровника. У монтираним судским процесима суди им се пред Војним судом, мада су цивили. Третирају се као злочинци, па многи нијесу имали другог избора осим да покушају извући живу главу. Тужна је исповијест окружног јавног тужиоца у пензији Александра Аполонија који је морао да напусти Дубровник, а био је у њему стално настањен од 1937. Конфискована му је кућа у центру града од 150 м2 и заплијењено све из ње (око 300 научних и публицистичких радова и око 3.000 књига). Аполонио је 1992. без основа оптужен пред Војним судом због наводно кривичног дјела тешког угрожавања територијалне укупности Републике Хрватске. Осуђен је на 12 година затвора, а максимална казна по том основу изности 15 година. Таква казна је с обзиром на његову старост (73 године) значила доживоту робију. Аполонио није видио оптужницу, нити му је дозвољено да се брани. Све то је монтирано под изговором да је био члан Иницијативног одбора и предсједник Покрета за демилитаризацију и аутономију Дубровника, подручја под окриљем ОУН. По измишљеном основу, Војни суд у Дубровнику је такође осудио тринаесторицу Срба и Црногораца због, како стоји у оптужници, кривичног дјела против Републике Хрватске угрожавањем територијалне укупности. Суђење је за већину окривљених организовано у одсуству, без доказа изузев лажног свједока и без права на одбрану (оптужница Војног тужилаштва у Дубровнику).

--Нимчевић разговор  15:25, 16. октобар 2014. (CEST)

У тој правној држави, новој демократији Србима и Црногорцима којима је станове одузела хрватска војска, суд одговара на жалбу адвоката Зечевића: "Забрањено нам је опћенито бло какво асистирање приликом деложација или усељавања припадника хрватске војске у станове." У тој правној држави је без икаквог разлога морао напустити Дубровник посљедњи активни свештеник у Далмацији послије незапамћене тортуре и притисака. Вјерници су из страха престали да долазе у православне цркве; покушава се направити раздор међу члановима Црквеног одбора; врши се нечувена хајка на свештеника Гуњића, па му се чак преко телефона стално поручује да је први на списку за одстрел. Тако је др Слободан Јанг, предсједник Комисије за људска права Дубровника, позвао вјернике преко радија да се дистанцирају од њега. За вјерске обреде приликом сахрана и обреде у домовима православаца каже се да их могу вршити и католички свештеници. У цркви је остао стари пензионисани прота који је потписао домовницу (исказ свештеника Гуњића). Хрватска влада је донијела одлуку којом се Србима и Црногорцима забрањује изнајмљивање и продаја кућа и других некретнина, као и располагање њиховим штедним улозима. Занимљиво је да је одлука у вези с таксама за некретнине које важе за Србе и Црногорце, што значи да је припадницима нехрватске националности практично конфискована њихова цјелокупна имовина. Хрватска којој су уста пуна демократије, такав поступак правда санкцијама ОУН, иако се у Резолуцији не помињу физичка него само правна лица. Значи да се перфидном игром чишћења којим се практично легализује економско, грађанско и свако друго уништавање Срба и Црногораца. Прогонећи нехрватско становништво из Дубровника које је узорно радило и привређивало, Хрватска не само да крши сопствене законске прописе него под плаштом нове демократије вјешто замагљује очи свјетским миротворцима.

--Нимчевић разговор  15:38, 16. октобар 2014. (CEST)

академик Радован Самарџић

Поштовани пријатељи, када је реч о Дубровнику, извесно је да су у том граду из темеља порушене, не од граната, већ од потурених мина, четири куће, четири здања, ни мало случајно, све четири српске. Извесно је да су у исценирању бомбардовања, гранатирања Дубровника учествовали страни агенти, на челу са француским министром који се зове Кушнер, а тамо у Француској се то погрешно изговара Кушнеер, да би француски Немац постао Француз, који је палио аутомобилске гуме да изазове дим и тако да што убедљивији утисак о страдању Дубровника. Чак је за енглеску публику давана слика са једним детаљем - ево у овом тренутку један господин или госпођа покушавају да спасу од те напасти свога пса кога су извели у шетњу. То је врло срцепаратерно за оне људе који живе са животињом, и подвала је очевидна.

prof. dr J. Gerrat

Драги председниче, драге колегинице и колеге, кад смо већ говорили о страдању Дубровника мислим да је важно поменути најмање два сведока о том граду. Први се зове доктор Питер Моа. Он је професор на универзитету у Чикагу. Ја сам њега срео кад сам тамо био. Он је, заправо, ирског порекла, католик је и велики пријатељ Срба. Како? Он је био бивши агент америчке војне интелигенције. Његова јединица је добила ватикански пасош за клаус парби и за друге ратне злочинце, као што је Андрија Артуковић. Њему се то толико гадило да је прешао на страну Срба. Он је био у Дубровнику прошле 1992. године и видео да је скоро свака зграда у перфектном стању осим Српска православна црква. Према његовој евиденцији, као војник каже да је црква била срушена изнутра, а да су зграде са обе стране биле у перфектном стању. Такође је била срушена Српска библиотека која се налазила са друге стране улице. Зграда је била тотално срушена.

Други сведок, то је случајност да сам срео једног младог студента који живи у Оксфорду. Као суденти они лутају по Европи лети и он је био тада у Дубровику. Он је написао - код мене у кући имам његов реферат - да је очекивао да види тамо један Дрезден. Новине су тако писале о Дубровнику. Он је био изненађен што види да је Дубровник скоро у перфектном стању. Он има много фотографија и ја то имам кући и ако неко хоће да види те фотографије ја их могу послати. Ја сам видео на једној фотографији Гундулићев споменик који је скоро у перфектном стању.

Све што су новине за време рата писале о Дубровнику уопште није било истина. Постоје конкретне евиденције које се морају изнети у јавност.

проф. др Томислав Жугић

Ја ћу само изнети кратко објашњење везано за страдање Дубровника.

Чињеницу коју је изнео уважени академик Самарџић и сада господин из Енглеске о страдању Православне цркве, ја сам то имао. Међутим, са овим људима са којима сам конкретно разговарао, рекли су ми да нису могли уопште доћи до истине јер строго је контролисан улазак - а и данас је - у Стари град. Срби уопште не могу да уђу Стари град да би се скриле неистине о страдању Дубровника. Они су ми у разговору рекли, нарочито адвокат Зечевић да је покушавао да обиђе Стари град, чуо је за страдање Православне цркве и те збирке али не може да ми тврди и не зна да ли је стварно спаљена збирка или није. Због тога ја нисам смео да баратам тим податком јер није било проверено.

Рекао сам да књига има 120 фотоса, а од тога сигурно 70% на свакој фотографији је густи дим тако да се уопште не види о каквој се грађевини ради. Вероватно су паљене гуме да би се приказало светском јавном мњењу: "Ето, шта раде србочетници и та југоокупаторска војска од древног града Дубровника."

У ширем саопштењу које ћу приложити имам анализу скоро свих фотоса где се говори о неистинама о страдању Дубровника.

--Нимчевић разговор  16:57, 16. октобар 2014. (CEST)

Ćaskanje

Gledao sam TLZP i baš me oraspoložiše. Inače vidiš ja uopšte nisam primetio da si obrisao potpis, već posle vidim nema potpisa i onako upitnik nad glavom pošto sam ubeđen da sam stavio te 4 tilde. Smeh je zdrav za srce (mada doduše vele da nije dobar zbog bora pa u starosti ovi što se mnogo klebere liče na pitbula) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:27, 18. октобар 2014. (CEST)

Mile Krajina

Zašto je članak predložen za brisanje? Svakako je riječ o značajnom epskom pjesniku. Dajem vam na znanje da je bio stjegonošom banske zastave 30. svibnja 1990. na Trgu bana Josipa Jelačića u Zagrebu na obilježavanju prvog hrvatskog Dana državnosti, ispred predsjednika Franje Tuđmana, kardinala Franje Kuharića i saborskih zastupnika. Ako je ijedan guslar enciklopedijski značajan, onda je to Mile Krajina.

--185.18.63.215 (разговор) 15:48, 19. октобар 2014. (CEST)

Morat će te da nađete neki zajednički jezik --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:54, 20. октобар 2014. (CEST)

Imaš mejl od mene.--Soundwaweserb (разговор) 15:25, 21. октобар 2014. (CEST)

Evo dobro sam, ja od danas imam baš dosta obaveza i reko da ti se javim. Kako je kod tebe i šta ima novo srpski sine?--Soundwaweserb (разговор) 15:32, 21. октобар 2014. (CEST)

Чачкам нешто по по подацима о мом налогу и нађем у одељку број написаних чланака 2.423 Ја сам манијак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:41, 21. октобар 2014. (CEST)

Приопћење примљено к знању --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:17, 21. октобар 2014. (CEST)

Prezentacija

Bolje bi bilo postavite pitanje na jednom od trgova. --Dcirovic (разговор) 00:52, 23. октобар 2014. (CEST)

Рајко

Неће бити. http://www.izbori.ba/RezultatiRS/SummarySheet/RSPredsjednik.asp Слободни умјетник (разговор) 20:23, 23. октобар 2014. (CEST)

Нема ту никакве грешке. Имам осјећај да ме зезате, па вам нећу више овако одговарати. Ако имате примједби на садржај чланка, пишите то на страни за разговор тог чланка. У здравље! Слободни умјетник (разговор) 20:44, 23. октобар 2014. (CEST)

Анонимац

Нисам администратор тако да немам ту опцију. Захтев можеш да поставиш на администраторској табли или да се обратиш неком од администратора чије је корисничко име присутно у скорашњим изменама. --نوفاك اتشمان‎ 21:17, 23. октобар 2014. (CEST)

Хералдика

Видим да си љубитељ хералдике и грбова. Ускоро ћу сређивати те чланке па ако ти треба помоћ ту сам. Змија бгд 02:17, 1. новембар 2014. (CET)

Ја сам више орденски и војни хералдичар и поседујем књиге од нашег најпознатијег херадичара Драгомира Ацовића о коме ћу написати и чланак. Наравно да ћу ти помоћи у сваком погледу. Змија бгд 02:25, 1. новембар 2014. (CET)

Човек је легенда, лично сам га упознао пре пар дана на сајму књига препоручујем ти његове књиге Хералдика и Срби и Слава и Част. Наравно ту сам ако треба помоћ. Змија бгд 02:32, 1. новембар 2014. (CET)

Јел си ти професионални хералдичар? Око грбова знам пар појмова а могу да ти напишем неке ствари о породичним грбовима како се праве и чему служе. Више се разумем у ордене, војне чинове... Змија бгд 02:51, 1. новембар 2014. (CET)

И мени је хоби. Сарађиваћемо. Змија бгд 03:05, 1. новембар 2014. (CET)

Извини што ти раније нисам одговорио, моје мишљење се подудара са твојим да је непотребно додавати Илирске грбовнике у наслову већ напоменути то у тексту. Змија бгд 00:26, 12. новембар 2014. (CET)

Bošnjaci

Slobodno cepaj! :)...ja ću se uključivati samo oko pojedinih delova u članku za sad...kasnije možda i više...ako bude šta trebalo, ti viči...ako ja budem imao nešto konstruktivno, reći ću ti...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:49, 3. новембар 2014. (CET)

Чини ми се да је све у реду. Текст налази на страници Булу (језик) док је страница Були (језик) преусмерење. --نوفاك اتشمان‎ 14:33, 3. новембар 2014. (CET)

Ех, па шта ти предлажеш да се ту уради? PANONIAN (разговор) 10:39, 5. новембар 2014. (CET)

Ја сам видео да нико ни не реагује поводом тог текста, па сам покушао бар мало да га средим, наравно до границе да не будем оптужен за вандализам. У сваком случају, мислим да би у одељку о рату у Босни требало бар неке неспорне податке оставити, а оно што је пропаганда уклонити. PANONIAN (разговор) 10:55, 5. новембар 2014. (CET)

„ ” ?

Код Југославије да ли су проблем наводници или нешто друго? Obsuser (разговор) 00:27, 4. новембар 2014. (CET)

За те ствари постоји администраторска табла. Све што имаш слободно напиши на админ табли и неко од админа ће реаговати... --Јованвб (р) 01:22, 4. новембар 2014. (CET)

Пробај поново на админ табли. Ако нико не реагује онда ми пиши. Али пробај да даш конкретне примере на админ табли са линковима прекршаја... --Јованвб (р) 01:27, 7. новембар 2014. (CET)

Управо сам блокирао тог вандала. А прича се односи на маил који си ми послао преко википедија поште пре пар дана о кориснику панонски буњевац да вандалише чланке. --Јованвб (р) 01:55, 7. новембар 2014. (CET)

ПОВ

Може ли се знати зашто си вратио моје уклањање приватног/сопственог гледишта (ПОВ) у виду речи „такозване” из чланка Република Косово? Приватно мишљење о томе да ли је то Република? Нити се чланак зове Такозвана република Косово, нити игде више постоји таква конструкција. А ни не сме, јер је ПОВ против кога је читав рад на Википедији усмерен. Политичке теме се не пишу убацивањем погрешних конструкција у чланак. Објективне статистике о томе ко признаје, а ко не признаје Косово као независну републику постоје већ у чланку, мишљење ни моје ни твоје није релевантно. Поздрав, – Wlodzimierz (разговор)

Уплашио си ме, зато тако ја :) Поздрав, –Wlodzimierz (разговор) 15:17, 6. новембар 2014. (CET)

Држава СХС

Добро си приметио. Наравно да Народно вијеће у Загребу које је себе представљало као неко тело око кога треба да се окупе сва већа настала на тлу распадајуће Хабзбуршке монархије није имало свуда исти утицај. Нпр. делегација Народног вијећа Босне и Херцеговине је 4. новембра пренела молбу да 2. армија под командом војводе Степе Степановића пређе преко Дрине и окупира ове крајеве, а Народно вијеће у Загребу је тек идућег дана (5. новембра) послало делегацију да тражи исто. Очигледно је да у Сарајеву нису чекали да се огласи Средишњи одбор Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, него су радили на своју руку. Још очигледнији пример је био Срем (тада у саставу Троједнице), где су представници Срба одржали скупштину у Руму на којој су буквално условљавали Народно вијеће у Загребу: ако не донесу одлуку о уједињењу прогласиће прикључење Срема Србији. У Војводини је било говора и о уједињењу индиректним путем преко Загреба (тада су се под Војводином подразумевали Бачка, Банат и Барања), али је ипак преовладао утицај радикала Јаше Томића, зета Светозара Милетића, те је донета одлука о прикључењу Бачке, Баната и Барање Србији. Василије Крестић сматра овај догађај важним, јер да је којим случајем до уједињења дошло преко Загреба, Хрвати би имали јак адут у рукама. О томе је писао и говорио. Не знам како су се ствари одвијале у Боки, али је познато да је она улазила у састав Далмације.--Нимчевић разговор  13:56, 6. новембар 2014. (CET)

Заборавио сам да кажем да Народно вијеће имало ограничен или скоро никакав утицај у областима које је окупирала италијанска војска. Мислим на места Ријеку и Задар и острва Вис, Хвар, Корчулу, Мљет и Ластово. Карта коју си приложио приказује неки микс стања пре уједињења (пре 1. дец. 1918) и после Рапалског споразума (коначно разграничење Италије и Краљевине СХС) (1920) Нпр. познато је да је у Ријеци постојао мјесни одбор Народног вијећа, што се овде на карти не види. Предвиђено је да и Истра уђе у нову заједницу, али од тога због италијанског уплитања није било ништа. На овој карти се не види шта је аутор хтео да прикаже: да ли стање после разграничења, или непосредно уочи уједињења, или пак прокламоване границе такозване Државе СХС.--Нимчевић разговор  18:58, 6. новембар 2014. (CET)

То. И сам видиш да нешто није у реду. Приложена карта као да приказује шта је остало од такозване Државе СХС после Рапалског споразума, мада је иста престала да постоји давно пре његовог склапања. Ја бих рекао још оног тренутка када је српска војска преузела од Народне гарде (оружаних снага Народног вијећа) ствар у своје руке. Толико спомињан чин уједињења који је обављен у кући Крсмановића 1. децембра 1918. је само формалан. Кад погледаш уназад, српска војска је до тада имала под контролом све територије докле је наводно допирао суверенитет Народног вијећа, изузимајући територије под италијанском окупацијом. Властољубиви регент Александар Карађорђевић (чини се да је од деде краља Николе Петровића наследио ту особину) грозио се на саму помисао неке врсте конфедерације односно персоналне уније између проширене Србије и неке друге државе. За њега је само централистички уређена држава долазила у обзир. Вероватно би у томе и истрајао да га нису убили.--Нимчевић разговор  20:23, 6. новембар 2014. (CET)

Управо. Треба се клонити поједностављених формулација типа да је Краљевина СХС настала уједињењем (проширене) Србије и Државе СХС, јер ствар уопште није била толико проста.

Професор који ми је предавао историју Југославије управо је то нагласио када је причао о уједињењу, позивајући се вероватно на ово место Љубомира Димића:

Александар Карађорђевић је прогласио уједињење Србије са „земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба“ а не Државом СХС.

Нећеш погрешити ако ово "са земљама" читаш као "са бившим земљама", јер аутор (неко ко је Александру састављао проглас) као да је хтео да нагласи да је Србија једини суверен фактор уједињења.

Колико се у Београду мало обраћала пажња на Народно вијеће СХС говори чињеница да последњем нису предати акти од 1. децембра 1918. на ратификацију.

Акти од 1. децембра 1918. нису поднети на ратификацију Народном вијећу СХС. Његово председништво је два дана касније упознало народ са њиховим садржајем и, истовремено, објавило „да је престала функција Народнога вијећа као врховне суверене власти државе СХС".

--Нимчевић разговор  20:57, 6. новембар 2014. (CET)

Evo me srpski sine, gledam kako ovi naši zapadni susedi stalno pokušavaju da falsifikuju istoriju, kao da smo mi rođeni juče. Očigledno je da su to organizovani napadi, obična propaganda bez dokaza, ništa to nije slučajno, gade mi se takvi prevaranti...--Soundwaweserb (разговор) 20:38, 6. новембар 2014. (CET)

Hteo bih da ti čestitam za jubilarni 310.000 članak Грб Урошевог царства према илирским грбовницима, svaka čast.--Soundwaweserb (разговор) 20:45, 6. новембар 2014. (CET)

Треба да прикупим литературу у вези с тим. Свакако ћу обратити пажњу и на то.

Узгред, када си изразио сумњу у постојање Државе СХС као равнопарног фактора у настанку Краљевине СХС, сетио сам се ове несреће. Ако узмеш здраво за готово то што тамо пише, помислићеш да је српска војска, додуше не формално, али на неки начин (де факто што би се рекло), признавала суверенитет Народне управе над крајевима које је окупирала. Ја бих волео да видим један пример који говори у прилог овој тврдњи. Заправо је било сасвим другачије. Уласком српске војска у Нови Сад 9. новембра 1918. започете су припреме за прикључење Војводине Србији. Скупштина одржана 25. новембра 1918. у Новом Саду такође је исценирана или како бисмо ми рекли: да не буде после да се народ није питао. Не треба бити много паметан да би се увидело то. Без подршке српске војске и владајућих кругова у Београду сумњам да би Јаша Томић - до тада мање више политички на маргини (због убиства Мише Димитријевића добио је забрану политичког деловања) - био тада у прилици да води главну реч. Иначе, ако имало погледаш у документе, видећеш да је Народна управа само претендовала на области које је запосела српска војска. Стварну власт је уз неке изузетке (нпр. железница, која је била и даље у рукама Мађара) имала српска војска. Све у свему, чини ми се да и ту нешто смрди. Чланак као да је писан са циљем да се историјски оправда постојање Војводине као аутономне провинције.--Нимчевић разговор  21:37, 6. новембар 2014. (CET)

Brisanje članka

Zašto si obrisao izmene mog članka o kulturi Srbije? Toliko sam se mučio oko njega a informacije su iz pouzdanih primera. --Разговор са корисником:Veljko sa Zabjela

Pobednički, baš tako i nikako drugačije!--Soundwaweserb (разговор) 22:31, 10. новембар 2014. (CET)

Ne nasedaj na provokacije. Samo ignoriši --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:21, 11. новембар 2014. (CET)

провокатор 2

Немој тако реаговати убудуће само доливаш уље на ватру, провокатора је увек било и биће их. --Милићевић (разговор) 00:27, 11. новембар 2014. (CET)

Споменица за тебе!

	Споменица за дипломатски однос
	Хвала на сарадњи! Добро ми је дошла подршка искусног члана Википедије. Слажем се око раздвајања чланка о Зети из разлога што се реч „Зета“ може односити на стару српску државу, истоимену реку или на Зетску равницу. Veljko sa Zabjela (разговор) 14:39, 11. новембар 2014. (CET)

5-0...--Soundwaweserb (разговор) 22:16, 12. новембар 2014. (CET)

Побогу колега зар ти ја личим на вандала! Позззз --Zmaj123 (разговор) 18:16, 13. новембар 2014. (CET)

Најбољи начин да провокатора спустиш на земљу је да се не спушташ на његов ниво. То сам научио дрндајући се овде хехе. Иначе управо смо разбили Каху лаборал усред Виторије о јеаааааххххххх (мислим на Звезду наравно) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:41, 13. новембар 2014. (CET)

Ауууууу е сад си ме ујео за срце. А добро нико није савршен. А ето победили сте и ви Румуне јуче муахахахаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:58, 13. новембар 2014. (CET)

О мој Бого хаха. Убио ме Бог ако сам икада срео писменог и колико толико реалног припадника "илирских староседелаца Балкана" хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:59, 17. новембар 2014. (CET)

Ма дај бре какви издајници и националисти. Нико од нас овде не сноси кривицу за оно што су закували политичари, дабогда изгинули сви од реда (међу свим овим балканским народима). Ништа ми не добијамо забадањем глава у песак правећи се да се оно што нам не паше није ни догодило. Због тога смрт политици и живела наука ојхааааа --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 17. новембар 2014. (CET)

Али и у политичкој географији јасно стоји шта су то de facto и de iure ситуације, мада ипак је то више геополитика од политике. Чим напишеш да је нешто де факто то по аутоматизму значи да одудара од устаљених правила и уопште нема позитивну конотацију. Само што то људи никако да разумеју --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:32, 17. новембар 2014. (CET)

Ђорђе Михаиловић

Ако ти је вест из Курира извор да је човек умро, то није тачно: [3] Alexzr88 (разговор) 21:02, 15. новембар 2014. (CET) Погрешно су превели наслов тог текста Вашингтон поста: [4] Alexzr88 (разговор) 21:28, 15. новембар 2014. (CET)

Мапа

Може. Ево сад ћу. Зовем се (разговор) 17:58, 20. новембар 2014. (CET)

Чубриловић

Немаш се за шта извињавати, ово је слободна енциклопедија ;) Нисам сигуран да сам те најбоље схватио, надам се да си мислио на ово [5] и да је сада све ОК. Слободни умјетник (разговор) 23:59, 24. новембар 2014. (CET)

Јеси ли ти сигуран да се један од чланова Младе Босне тако звао? Мени су од њихових чланова позната два Чубриловића (Вељко и Васо) и један Недељко (Чабриновић). Можда је то неко мало помијешао.. --Слободни умјетник (разговор) 09:26, 25. новембар 2014. (CET)

Bogami, za sada sam prvi, šta da ti kažem, mlogo me vole i poštuju kolege pa mi zahvaljuju --Soundwaweserb (разговор) 23:00, 25. новембар 2014. (CET)

Danas je Dungodung napravio tu stranicu, hvala za poređenje --Soundwaweserb (разговор) 23:08, 25. новембар 2014. (CET)

Zastava Konfederativnih Američkih Država

Da li bi mogao urediti ovaj članak ako imaš vremena? Video sam da se interesuješ za grbove i heraldiku uopšte, a ovo bi moglo biti tvoj teren. Ako se eventualno dodatno uredi taj članak, dodaju podaci, reference, spoljašnje veze i literatura, mogao bi da se prebaci ceo na ćirilicu, jer ovako trenutno ne izgleda dobro.--Soundwaweserb (разговор) 18:30, 27. новембар 2014. (CET)

Super, bravo. Koliko je samo bolje, lepše za videti, kao da je novi članak urađen, i to na ćirilici!--Soundwaweserb (разговор) 10:54, 28. новембар 2014. (CET)

Uradio sam i grb. Nisam ulazio u detalje, samo osnovne informacije.--Soundwaweserb (разговор) 12:36, 28. новембар 2014. (CET)

Ti ako želiš dodaj šta misliš da treba, a ako je ispravno pečat prebaci na taj naziv.--Soundwaweserb (разговор) 13:09, 28. новембар 2014. (CET)

Грб Турске Србије

Тренутно сам узео да пишем тај чланак из најбоље литературе везане за српску хералдику на нашем језику...сачекај да завршим па ћеш видети...управо се и ради о томе да то није никакав укорењен назив (слажем се да грб као такав постоји од 15 века), него накнадно дан том грбу од различитих интерпертатора који су у својим интерпертацијама од 15 века себи слагали слику хералдичког света...а сам грб је настао као потреба да се херладички обележи простор Србије у западној Европји након пада под Турке, тј. брисања сваког хералдичког трага и традиције након доласка Османлија (већ сам једном објашњавао у чланку о Бошњацима оном лику тамо из којих разлога, нмг сад да се понављам)...сачекај да завршим чланак па накнадно питај...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:43, 30. новембар 2014. (CET)

Моментално врати на назив који сам ставио!, нећу да водим рат измена...и за своје наводе дај литературу, ако си већ тврдоглав...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:47, 30. новембар 2014. (CET)

Pa problem i jeste u tome što se tako ne zove...Naziv Tribalija je ovom grbu koji se u svim dotadašnjim nazivima zvao samo Srbija, označavajući prostor Srbije (bivše) pod turskom vlašću (odatle Turska Srbija), u svom ilirskom tumačenju preimenovao u Grb Tribalije (po plemenu) Paul Riter, a kasnije preuzeo Žefarović...dakle taj naziv je samo jedna od mnogobrojnih interpertacija onoga što je označavao ovaj grb (tj. heraldički apokrif), a to je teritoriju Srbije pod turskom vlašćiu tj. Turske Srbije...(ovo nisam ja ništa izmislio sve je fundirano literaturom)...dakle ova vrsta interpertacije ovog grba iz 15. veka nazvanom 'Grb Tribalije' se tek pojavio u 17 veku, dakle 2 veka kasnije...s tim da je i u to vreme, a onda i kasnije, to samo jedan od naziva (interpertacija) ovog grba...(jer je taj naziv usko vezan za Ilirsku herladiku/interpertaciju ilirskih heraldičara (zbog nedostatka sistematičnosti srpske heraldike tj. ostatka na pojavnom)...ali sam prvi pomen ovog grba nema veze sa ilirskim grbovnicima, vezan je za dela Rihentala, Grinenberga itd. iz 15/16 veka, čiji apokrifi su deo klasične evropske/nemačke heraldike (nemaju veze sa ilirskom heraldikom)....--ANTI_PRO92 (разговор) 01:17, 30. новембар 2014. (CET)

Кад завршим чланак, а то је за отприлике 20 минута, све ће бити лепо референцирано и фундирано, па после ако има проблема нека крене рапсрава...`--ANTI_PRO92 (разговор) 01:34, 30. новембар 2014. (CET)

Грб Српске деспотовине

Таквог га је нацртао Кристоф Силберисен 1576. год. То је верна копија тог грба из грбовника. --WikiNameBaks (разговор) 15:36, 2. децембар 2014. (CET)

Konfederacija

Ubačen tvoj deo [6] u Konfederaciju . Pozdrav srpski sine.--Soundwaweserb (разговор) 13:38, 6. децембар 2014. (CET)

Pogledaj pp.--Soundwaweserb (разговор) 14:04, 6. децембар 2014. (CET)

Споменица за тебе! 2

	Уредничка споменица
	За земљопис! Gotech8 (разговор) 04:47, 7. децембар 2014. (CET)

Живојин Мишић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 13. децембра 2014. у 23:20 Змија бгд 00:23, 8. децембар 2014. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живојин Мишић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 13. децембра 2014. — 20. децембра 2014. -- Змија бгд 23:50, 13. децембар 2014. (CET)

Imam jedno pitanje. Da li znaš da uradiš mapu Konfederacije [7], da bude na srpskom jeziku ko ovde za SAD [8]? Pozdravljam te srpski sine s gore Romanije planine :)--Soundwaweserb (разговор) 20:08, 9. децембар 2014. (CET)

Hvala za mapu!--Soundwaweserb (разговор) 08:00, 10. децембар 2014. (CET)

Зашто мењаш реченице са екавице на ијекавицу [9]? Чланак је почео да се пише на екавици, па тако мора и да се настави. Да је почет ијекавицом онда би морао да се пише тако.--Марко Станојевић (разговор) 01:54, 11. децембар 2014. (CET)

Ево ја ћу да вратим измену. Ако се нико не буни, зашто бих ја. Мени је најбитније да чланак буде што боље урађен. Мада правила кажу да мораш да удвостручиш текст како би променио писмо.--Марко Станојевић (разговор) 01:59, 11. децембар 2014. (CET)

Извини, заборавио сам. Немој да ми узмеш за зло.--Марко Станојевић (разговор) 02:04, 11. децембар 2014. (CET)

Pogledaj poštu.--Soundwaweserb (разговор) 17:15, 11. децембар 2014. (CET)

Jesam, hvala na odgovoru :)--Soundwaweserb (разговор) 18:03, 11. децембар 2014. (CET)

Slika razvoja Konfederacije

Da li bi i ova sliku u gifu mogla da se prebaci na srpski jezik [10]? Pretpostavljam da je to teži posao, ako ne može, nema veze nek ostane onako.--Soundwaweserb (разговор) 18:12, 11. децембар 2014. (CET)

Jel može nešto da se uradi sa slikom?--Soundwaweserb (разговор) 18:50, 11. децембар 2014. (CET)

Ima li nade i mogućnosti da ta slika bude na srpskom?--Soundwaweserb (разговор) 20:27, 13. децембар 2014. (CET)

OK. I ako ne uspe, neka one na engleskom jer je zanimljiva.--Soundwaweserb (разговор) 20:38, 13. децембар 2014. (CET)

Šablon

Veruj mi da sam pokušavao da popravim i ne znam u čemu je caka, verovatno je nešto pogrešno urađeno u parametrima koji su povezani sa tim šablonom. Pitaj ovde možda neko zna da popravi ili pitaj Serbijanu, on radi sve oko šablona.--Soundwaweserb (разговор) 18:29, 11. децембар 2014. (CET)

U stvari sad sam provalio, takav i treba da bude, jer pogledaj uključivanje u ovaj članak pri dnu stranice Грб Словачке.--Soundwaweserb (разговор) 18:33, 11. децембар 2014. (CET)

Evo i ovde pokazuje ispravno Грб Холандије, ne znam deluje sve OK.--Soundwaweserb (разговор) 18:38, 11. децембар 2014. (CET)

U stvari u svim člancima sa kojima je povezan šablon pokazuje sve ispravno. On i treba da bude takav, bio sam zbunjen na prvi pogled kad sam video ali mislim da je sve OK.--Soundwaweserb (разговор) 18:42, 11. децембар 2014. (CET)

Е ако знаш боље, можеш да урадиш. Ја нисам нешто вешт са прављењем мапа.--Марко Станојевић (разговор) 23:38, 11. децембар 2014. (CET)

Исправио сам мапу, не мораш да је сређујеш.--Марко Станојевић (разговор) 19:49, 12. децембар 2014. (CET)

Важи.--Марко Станојевић (разговор) 20:09, 12. децембар 2014. (CET)

Грб Тривалије

Ја се трудим да останем концизан. Треба проверити да ли је Ацовић грб стварно назвао Грбом Турске Србије. Ако јесте, онда треба видети зашто се грб приписује "Турској Србији". Почињем озбиљно да сумњам да је реч о подвали.

И код Радмила Петровића (ГЛАВА ДИВЉЕ СВИЊЕ КАО ВЛАДАРСКА ИНСИГНИЈА СА ГРБА ВОЖДА КАРАЂОРЂА) нема говора о Турској Србији:

Занимљиво је да се дивља свиња, као грб Трибалије, у српској историји, према грбовнику Улриха Рихтентала, појавила доста касно на Сабору у Констанци, 1415. године, за време деспотовања Стефана Лазаревића, као грб српског царства.2 Гринебергов грбовник из 1483. године доноси грб Србије у форми црне вепрове главе на црвеном штиту, која је прободена стрелом кроз уста.3 Грб Трибалије из XVI века, као један од грбова Душановог царства, графички је забележио Павао Ритер Витезовић.4 Грб са дивљом свињом у Угарској краљевини јавља се као претензија према територији Србије 1655. године, на крунидбеном новцу цара Матије II и Фердинанда П. Мартин Штир, на једној мапи Угарске, из 1664. године, представља Сервију-Србију у форми главе дивље свиње.5 На великом грбу цара Рудолфа II та традиција се наставља постављањем главе дивље свиње прободене стрелом, у тренутку када су Аустријанци заузели Северну Србију, 1717-39. године. И данас, тај грб се налази на капији Карла VI у Београду, на Калемегдану у његовом Доњем граду, као славолук победе принца Евгенија Савојског, као географска одредница северне Србије-Шумадије. Та Аустријска традиција на штиту има грб дивл>е свиње обележила је Српско војводство од 1806-1836. године. 7 Из те Аустро-Угарске традиције, грбса главом дивље свиње већ од 1804. године долази на заставе и печате Правитељствујушчег Совјета.8 Све горе речено је само последица коришћења грба с главом дивље свиње у балканској историји, религији и митологији, а његова иконографија кроз балканску и малоазијску историју...

Проверио сам и шта пише John A. Goodall

13 Serbia:

Svrbiae: Gules a cross Silver between 4 fire steels Gold, antique crown over.

So in G9. This is the coat given in the medieval rolls for the emperors of Constantinople and alluded to in the Pseudo-Kodinus as the: 'imperial flamula, that is to say the cross and fire steels' ... (Pseudo-Kodinus, i11. ll. 20-1). The firesteels, often described as letters 'B' in western blazons, were presumably chosen as a canting device. The choice of C-shaped rather than the B-shaped firesteels was doubtless influenced by the resemblance to the Slavonic letter C (S) and were incorporated in the hangings for polycandelia at Hilendar and St Paul on Mt. Athos, and elsewhere (Mladicevic 1994, 32).

The earliest example of a coat for Serbia in the medieval rolls seems to be: Gules 2 bars Gold, impaling Gold flory Gules, an arched crown over, for. 'der keysser von Serule' (HBW, fol. 31), and in Ant. W., fol. 59b the 'kheysser von Servie' is given Gules. 2 bars Gold, impaling Gold flory Azure. They are garbled versions of the arms borne by the Angevine kings of Hungary. The second is Gules a wolf's head Sable pierced in the mouth by an arrow Gold feathered Silver, Crest: a wolf's head as in the arms between 2 flags Gules charged with 3 hawk 's bells and the staves Gold (MW 105), apparently a version of the arms used on coins by George II Stratsimirovich of Zeta (Montenegro) 1388-96 (Ljubic 1875, Tab. xv.3,4); and Balsha III 1405-21 (ibid., 6-10). This was misread by Grunenberg as Gules a boar's head issuing from the sinister base Sable bristled Gold and armed Silver, issuing from the mouth an arrow Gold the head Silver (CGW, fol. xxixb, cf. RC 1483 edn., fol. 120).

Нигде ни речи о "Турској Србији".--Нимчевић разговор  15:18, 14. децембар 2014. (CET)

Ma lik je pismen koliko i prosečna srpska estradna umetnica tako da je dobio adekvatne odgovore. A još se ja jadan ustručavam da delujem ozbiljnije --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:24, 15. децембар 2014. (CET)

Tribalija

Vrati...dogovor nije pao...ovo si na svoju ruku uradio...bez dogovora...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:47, 16. децембар 2014. (CET)

Autorska prava nisam kršio, po mojoj interpretaciji, epilog ćemo tek videti (o tome se vodi sad diskusija)...elem, kakve to veze ima sa raspravom o imenu po sebi...kršio ja nekršio, Acovićeva knjiga i argumenti ostaju, a ti vidim očigledno nemaš dovoljno parlamentarnog kapaciteta da se stvar isčisti do kraja, nego silom pokušavaš da nametneš svoje rešenje...što je u suprotnosti sa duhom i pravilima projekta...mogu ti reći da ću ti se ja rado suprotstaviti...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:57, 16. децембар 2014. (CET)

O tome šta će proći prepustićemo argumentima (nauci) i ka nauci okrenutoj zajednici da odluči...moji argumenti, mogu ti reći, su bili odmereni i u skladu sa današnjim shvatanjima u nauci, tvoji koliko (ja) mogu da procenim nisu, nego više terani --ideološkom-- prirodom da je ovo turski kao nešto fuj, i da sad to kao ne valja (valjda skrnavi srpski grb ili kako već)...u svlsl, argumenti će pobediti, a sukoba naravno za razlog nemam, niti mi je isti namera, ali ako neko provodi nešto silom (kako ti maločas) protiv toga imam...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:08, 16. децембар 2014. (CET)

Naravno da sam pročitao tvoje komentare tamo...poštujem što si učestvovao u raspravi i argumente koje si izneo, očigledno se ne slažemo, videćemo šta će na kraju rasprave biti, zaključci...Nekakvu nervozu mi ti spočitavaš, valjda znaš o čemu govoriš, samo sam se usprotivio diskrecionom mešanju u stvari, bez konsenzusa, obrazac ponašanja koji se ovde na projektu pojavljuje prečesto, u veoma negativnom kontekstu i derogira isti...

Odoh da spavam...laku noć...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:38, 16. децембар 2014. (CET)

Јес видео ово хаха? Ја три дана убијам се да му докажем да посељеније и пасјолак нису једно те исто, и он сад ладно преписа то и упали му се лампица као он мене о томе опомињао. Тачно да човек од муке скочи са балкона --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:04, 21. децембар 2014. (CET)

Vidi članak Grb Tribalije, vraćeno je na tvoju reviziju srpski sine. Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 12:37, 21. децембар 2014. (CET)

Па и треба да буде високо, али ипак нећу скакат јер лежи мачка таман испод прозора, а не бих желео да је згњавим јадну недужну --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:39, 21. децембар 2014. (CET)

Тверска област

Зар је требало пар дана проћи да се коначно напише — „Тверска област административно је подељена на укупно 36 општинских рејона (...) и 7 градских округа...“ А то колико је у саставу тих општина градова, градића, села и других руских врста насеља, мене је баш брига. Ја сам ставио примједбу на погрешне информације о админ. подјели. А наишао сам на изразе „типичан политичар, уважени колега и најконструктивнији члан википедије, геније, неписмени, сујетан, лик, гадиш ми се, загорчаваш живот, дрвеће, луд си или се правиш, просипаш се, пубертетлија, млатиш, жалосна ти мајка, кукавна сујетна глава, потребна ми дијагноза, не разликује елементарне ствари, да се крсти и ногама и рукама, не видиш даље од носа, замлаћивање, демагог...“ Извини ако шта пропусти. Шта ћемо са тим? Да би се на крају завршило да човјек исправи све на оно што је говорио тај сујетан лик са дијагнозом. Толико о томе, ко није знао богатство руског језика и руски закон није се требао ни упуштати у то. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:23, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ниси се ти укључио у никакав спор, Саунд и ти сте отпочетка стали на његову страну. А нисам ја нигдје видио да си ти било кога упозоравао на било шта. И наравно да је примједба била конкретна — гласно речено, што се мене тиче, чланак ће добити глас ПРОТИВ ако се не исправи административни дио. Има ли шта конкретније, други дијелови чланка нису ни спомињани. То је с моје стране, а с његове све ове горепобројане увреде. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:08, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ја сам и причао о моменту кад си се укључио, не о неком замишљеном тренутку. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:30, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Литвански окрузи

Хеј амигос. Правиш погрешна преусмерења за литванске округе пошто сви треба да имају имена у форми као и код нас (Јужнобачки округ итд). дакле није Округ Вилњус већ Вилњуски округ, Алитушки округ и сл. Ето, толико од мене --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 22. децембар 2014. (CET)

О па свака част. И хвала у име братског народа Тверске области хехе. Имам да средим још град Твер и област готова, а обогаћена се преко 200 нових чланака --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:51, 24. децембар 2014. (CET)

Да. Пошто сам освојио Смоленск и Твер сад надирем ка Новгороду, најстаријем словенском граду и нећу се зауставити док не покорим Русију хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:35, 25. децембар 2014. (CET)

Е зато ћу ја да Москву заобићем и ударим с леђа --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:48, 25. децембар 2014. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Ljubiša Savić Mauzer.jpg

Проблем са лиценцом

Здраво, CarRadovan. Хвала ти што си послао датотеку Ljubiša Savić Mauzer.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. Милићевић (разговор) 16:08, 25. децембар 2014. (CET)

Primenjuje se poštena upotreba odnosno ide ovako {{поштена употреба у|Љубиша Савић Маузер}} --Милићевић (разговор) 16:35, 25. децембар 2014. (CET)

Бајмок

Ево шта пише у: Хрватска ријеч, бр. 585, 20. липња 2014. [11]--Нимчевић разговор  14:09, 27. децембар 2014. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

- Vlada ^talk 18:46, 28. децембар 2014. (CET)

Здраво !

Поздрав ! Сада сам мало више слободан па тренутно пишем чланци о Ратко Младићу и ВРС. Ево један чланак веч сам завршио. Операција Врбас-92. Живела Србија и Српска ! Почетком јануара погледаћу архиве о Босни па можда ћу да правим нормалан чланак и о тој српској краљевини. Велики поздрав из Русије ! Соколрус (разговор) 19:58, 29. децембар 2014. (CET)

Pozdrav srpski sine, ovde je kao na Jahorini ili Kopaoniku, od jutros posebno hladno i utisak je kao da je -20. Ovih dana nisam čitao pp, odgovoriću u toku dana :).--Soundwaweserb (разговор) 07:34, 30. децембар 2014. (CET)

Мапа је одлична, одушевљен сам. Ја сам мислио да си заброваио. Не знам шта је проблем са овом мапом Србија-Либан. Шта мислиш да обришемо ову слику, па да је пошаљеш под називом Датотека:Serbia-Libanon Locator.png?--Марко Станојевић (разговор) 14:37, 30. децембар 2014. (CET)

Кад пошаљеш јави ми.--Марко Станојевић (разговор) 14:57, 30. децембар 2014. (CET)

Е хвала ти, супер изгледају осим ове са Непалом, јер си послао Датотека:Serbia-Nepal Locator.png.png. Видиш да си два пута ставио png, а треба да буде једно. Због тога се не приказује у чланку.--Марко Станојевић (разговор) 16:23, 30. децембар 2014. (CET)

Пробаћу. Нема проблема. Змија бгд 16:46, 30. децембар 2014. (CET)

Направи нови шаблон јер у овом су четници пре Другог светског рата или поправи шаблон да буде комплетно четништво од идеје оснивања покрета до данас. Змија бгд 16:48, 30. децембар 2014. (CET)

Радоване да ли можеш да ми некако пошаљеш празну мапу, да те не мучим у наредном периоду да правиш опет, када будем писао о односима са другим земљама.--Марко Станојевић (разговор) 17:17, 30. децембар 2014. (CET)

Видео сам да си писао о знаменим носиоцима ордена Карађорђеве звезде, људима из народа. Ускоро добијам књигу витезови Карађорђеве звезде па ћу допунити са још имена. Сви ти ратници су проглашени титулом Витез Карађорђеве звезде са мачевима. Нпр. петоструки носилац је војвода Степа Степановић. Змија бгд 17:34, 30. децембар 2014. (CET)

Pogledaj pp.--Soundwaweserb (разговор) 19:30, 30. децембар 2014. (CET)