Ранавалона III

Ранавалона III (Ампарибе, 22. новембар 1861Алжир, 23. мај 1917) била је последња суверена краљица Мадагаскара. Владала је од 30. јула 1883. до 28. фебруара 1897. године и борила се против колонизације од стране Француске. Као млада изабрана је међу неколико квалификованих жена за краљицу и наследницу Ранавалоне II, након њене смрти. Као и претходна краљица, Ранавалона III ушла је у политички брак са чланом Хоба династије, политичаром Раиниаривонијем, који је био премијер Мадагаскара,и у великој мери надгледао свакодневно управљање краљевством и управљао својим пословима. Ранавалона је покушавала да одбрани колонизацију јачањем трговинских и дипломатских односа са Сједињеним Државама и са Великом Британијом током своје владавине. Француски напади на приобалне луке и на главни град Антананариво на крају су довели до освајања краљевске палате 1895. године, окончавајући суверенитет и политичку аутономију вековног краљевства.[3]

Ранавалона III
Ranavalona III of Madagascar.jpg
Пуно имеРанавало Мањака Разафи
Датум рођења(1861-11-22)22. новембар 1861.
Место рођењаАмпарибе
 Мадагаскар
Датум смрти23. мај 1917.(1917-05-23) (55 год.)
Место смртиАлжир
 Алжир
Гроб1917;1938 Гробље Сенг Еуген[1][2]
ДинастијаХова
ОтацАндриантсимианатра
Мајкапринцеза Ракетака
СупружникРатримо
Раиниаривони
Краљица Мадагаскара
Период30. јул 188328. фебруар 1897
ПретходникРанавалона II
ПотписSignature of Ranavalona III.svg

Ране годинеУреди

Ранавалона III била је ћерка од Андриантсимианатра, а њена мајка била је принцеза Ракетака, рођена 22. новембра 1861. године у селу Ампарибеу.[4][5][6][7]
Када је била довољно стара да похађа школу, почела је да иде у приватну школу у оквиру Лондонског мисионарског друштва.[5]

Описана је као радно и знатижељно дете са снажном љубављу према проучавању Библије, учењу и читању, а била је изузетно љубазна према наставницима.[7] Даље образовање наставила је у Конгрегационој школи, средњој школи за девојке. Крштена је као протестанткиња у Амбохиманги 5. априла 1874. године.[5] Њени наставници су је описивали као једну од најбољих ученика генерације.[7]

Удала се за племића Ратрима који је преминуо неколико година касније, 8. маја 1883. године у 22 години живота.[8][9][10]

Постоје извештаји да је премијер Мадагаскара Раиниаривони отровао њеног мужа из политичких разлога. Ранавалона је склопила брак са Раиниаривонијем из политичких разлога.[9]

ВладавинаУреди

Ранавалона III проглашена је краљицом након смрти њене претходнице, Равалоне II, 13. јула 1883. године и преселила се у краљевску палату у Антананариву.[11][12] Крунисање је одржано 22. новембра 1883. године на њен 22. рођендан, када јој је додељена титула Њено височанство Ранавалона III, по божијој милости и вољи народа, краљица Мадагаскара и заштитница закона нације.[13] Крунисана је у белој свиленој хаљини са црвеним везом и златним украсима.[14]

Као и њене две претходнице, Ранавалона је закључила политички брак, са премијером Раинилаиаривонијем. Улога младе краљице била је у великој мери церемонијална пошто је готово све важне политичке одлуке и даље доносио много старији и искуснији премијер. Ранавалона је често била позвана да говори јавности у име Раиниаиривонија.[15]
Током њене владавине, њена тетка Рамисиндразана била је саветница и имала значајан утицај на суд. Старија сестра Расендраноро чији је син Ракатокомена и кћи Разафинандриамантира живели су са својом мајком и били њени блиски сарадници.[14] Уживала је у плетењу и имала велику љубав према квалитетној одећи, а једина је у Мадагаскару смела да увози одећу из Париза.[14][7]

ИзгнанствоУреди

Нова колонијска Влада Француске одлучује да пресели седиште у град Алжир. У почетку је краљици Ранавалони III дозвољено да остане, али је ипак на суду одлучено да Французи протерају краљицу на острво Реинион, 27. фебруара 1897. године.[16] Њен супруг преминуо је исте године, а она је убрзо пресељена у вилу у Алжир заједно са неколико чланова своје породице. Краљици и њеној породици обезбеђен је угодан живот, укључујући повремена путовања у Париз, али јој никада није дозвољено да се врати на Мадагаскар.[17]

СмртУреди

Преминула је од емболије у својој вили у граду Алжиру, 23 маја 1917. године у 55 години живота. Сахрањена је у Алжиру, али су након 21 године њени постхумни остаци пребачени на Мадагаскар, где је сахрањена у краљевској гробници Амбохиманга.[18][19]

ОдликовањаУреди

Национална одликовањаУреди

  •   Врховни орден реда краљевства (30. 7. 1883).[20]
  •   Орден Радама II (30. 7. 1883).[20]
  •   Орден за заслуге (30. 7. 1883).[20]
  •   Орден за војне заслуге (30. 07. 1883).[20]
  •   Врховни орден краљевства (30. 07. 1883).[20]
  •   Орден Равалоне (1896).[20]

Стране почастиУреди

  •   Велики крст реда Легије части (18. 1. 1887).[21]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Randrianja 2001, стр. 100–110.
  2. ^ Andrianjafitrimo 2007, стр. 187.
  3. ^ Roland, Fage & Sanderson 1985, p. 530.
  4. ^ Le Dictionnaire universel des créatrices Written by Collectif, Antoinette Fouque, Mireille Calle-Gruber, Béatrice Didier
  5. ^ а б в Trotter Matthews 1904, p. 243.
  6. ^ Titcomb 1896, pp. 530–542.
  7. ^ а б в г Stuart Robson 1896, pp. 103–104.
  8. ^ „Genealogy”. Архивирано из оригинала на датум 03. 08. 2017. Приступљено 01. 09. 2018. 
  9. ^ а б Ministère de la marine et des colonies 1884, p. 117.
  10. ^ Carpenter, Frank G. (23. 1. 1908). „Madagascar's Ex-Queen”. Ур.: Pattengill, Henry. Moderator-Topics. 28. Lansing, MI. стр. 370—372. 
  11. ^ „Madagascar (Kingdom)”. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2011. Приступљено 30. 4. 2006. 
  12. ^ Nativel 2005, p. 112.
  13. ^ Stratton 1964, p. 142.
  14. ^ а б в „The Queen of Madagascar”. Scientific American Supplement (1037). New York: Munn & Co. Publishers. 16. 11. 1895. стр. 16568. 
  15. ^ Cousins 1895, p. 73.
  16. ^ Priestley 1967, p. 305.
  17. ^ Barrier 1996, p. 260.
  18. ^ Barrier 1996, p. 358.
  19. ^ Barrier 1996, pp. 273–274.
  20. ^ а б в г д ђ „orders”. www.royalark.net. Приступљено 23. 5. 2018. 
  21. ^ „madagascar2”. www.royalark.net. Приступљено 23. 5. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди