Роман Слаткопојац

Преподобни Роман Слаткопојац је хришћански светитељ (VVI век). Познат је као аутор химне Пресветој Богородици, Дјева данас рађа Превечнога, и земља Неприступноме подноси пећину.

Преподобни Роман Слаткопојац

Био је родом из Сирије, из града Емеса, из јеврејске породице, која је примила хришћанство.[1] У време цара Анастасија, прелази у Цариград где служи при Кировој цркви Пресвете Богородице. Као монах добио је класично образовање, а могуће да је студирао и медицину, што се може претпоставити из текстова његових песама, препуних древних медицинских израза. Након студија рукоположен је за ђакона у цркви Васкрсења у Бејруту. У то време настаје прогон православних од стране монофизита, зато се Роман поново сели у Цариград, у манастир Блажене Девице.

Аутор је многобртојних кондака за празнике Господње, Богородичине и знаменитих Светитеља, тако да његових кондака има преко хиљаду.

Српска православна црква прославља Преподнобног Романа 1. октобра по јулијанском, а 14. октобра по грегоријанском калнедару. Остале православне цркве које су прешле на нови калнедар, славе га 1. октобра. У црквеном календару из времена Ђурђа[2] Црнојевића (1494. године), под 1. октобром се слави спомен на апостола Ананију и Романа пјевца.[3] Планина Суторман у Црној Гори, могуће, носи име по овом светитељу, јер се на превоју између Бара и Црмнице некада налазила црква посвећена Св. Роману.[4] Црква Светог Романа Слаткопојца на планини Суторман је изграђена 10 метара од остатака старе цркве. Прва литургија је служена 2019. године.[5] Св. Роман Мелод је слава хора Мелоди, који је основала Дивна Љубојевић.[6]

Референце уреди

  1. ^ „Свети преподобни Роман Слаткопојац”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 
  2. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Српски на српском”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu. 
  4. ^ Ровински 1998, стр. 280.
  5. ^ Prva liturgija u obnovljenom hramu na Sutormanu. [мртва веза]
  6. ^ Концерт ДИВНА ЉУБОЈЕВИЋ И ХОР „МЕЛОДИ“. 

Литература уреди