Ружа Петровић (рођ. Хреља; Хрељини, код Жмиња, 17. октобар 1911Пула, 24. август 1958) била је учесница Народноослободилачке борбе и жртва једног од најокрутнијих фашистичких злочина у Истри.

ружа петровић
Биста Руже Петровић у Титовом парку, Пула
Лични подаци
Датум рођења(1911-10-17)17. октобар 1911.
Место рођењаХрељини, код Жмиња, Аустроугарска
Датум смрти24. август 1958.(1958-08-24) (46 год.)
Место смртиПула, НР Хрватска, ФНР Југославија
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Биографија уреди

Рођена је као Рожа Хреља у месту Хрељини 1911. године. Била је најстарија од осморо деце у породици. Пре почетка Другог светског рата удала се за Јакова Хрељу с којим је имала две кћери од којих је једна умрла неколико месеци након рођења. Будући да је Јаков умро пре почетка рата, Ружа се по други пут удала за Вазмослава Пашквалина Петровића из Режанаца.

Оно што је Ружу Петровић забележило у истарској историји десило се током неколико дана у јулу 1944. године. Због помагања партизанима одведена је 22. јула 1944. из села Режанци у фашистички гарнизон у Савиченти. Како није хтела да изда партизане нити да открије партизанску пошту, провела је ноћ у заточеништву. Следећег дана неколико ју је фашиста одвело и на излазу из Савиченте према Режанцима почело мучити и тући. Након што је добила снажан ударац кундаком у чело, везали су је опасачима за стабло, након чега су јој злочинци зверски, ножем или бајонетом, ископали очи.[1]

Након што је пронађена измучена и полужива, пребачена је у Скитачу, где је био штаб НОВЈ и амбуланта, а затим је превезена у пулску болницу. Због ове је трагедије све до смрти имала јаке главобоље које су биле последица искапања очију, а након тог злочина изгубила је осетило мириса и укуса.

После рата, Ружа Петровић била је једна од оснивача Удруге слепих Жупаније истарске - Пула, у којој је прва обављала функцију потпредседнице.

Данас се успомена на ову храбру мученицу и јунакињу може видети у називима улица, тргова и паркова у бројним истарским местима који носе име Руже Петровић. Њено име носио је и Дечији дом у Пули од свог оснивања 1945. па све до 1996. године када је дотадашње име укинуто одлуком ХДЗ-а; неправда је исправљена 20. јуна 2013, када је враћено изворно име.[2] На месту несреће уз пут који води из Светвинчента у Режанце подигнут је споменик у сећање на њу.

Референце уреди