Ловачки пси (сазвежђе)

Ловачки пси
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Ловачки пси
Латинско име	Canes Venatici
Скраћеница	CVn
Генитив	Canum Venaticorum
Симболизује	псе Волара
Ректасцензија	13
Деклинација	+40
Површина	465 sq. deg. (38)
Најсјајнија звезда	алфа Ловачких паса (2,90m)
Метеорски ројеви	нема
Суседна; сазвежђа	Велики медвед; Волар; Береникина коса;
	Видљиво у распону +90° и −40°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у мају.

Ловачки пси (лат. Canes Venatici) су сазвежђе северне хемисфере и једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао га је пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Сазвежђе представља два ловачка пса (Астерион и Хара) које држи Волар док гони Великог и Малог медведа.

Звезде уреди

Ловачки пси у Уранографији Јоханеса Хевелијуса. У складу са тадашњом праксом, сазвежђа су приказана посматрано „споља“, изван небеске сфере, тако да су лева и десна страна замењене.

Најсветлија звезда у сазвежђу је алфа Ловачких паса, двојна звезда магнитуде 2,81 која се налази на око 110 светлосних година од Сунца. Светлија компонента, алфа-2, има магнетно поље око 5000 пута снажније од Земљиног, и богата је живом, силицијумом и еуропијумом. Алфа Ловачких паса заједно са Денеболом (бета Лава), Спиком (алфа Девице) и Арктурусом (алфа Волара) чини астеризам „Велики дијамант“ у коме се налазе многе звезде и галаксије. Денебола, Спика и Арктурус без алфе Ловачких паса чине други познати астеризам — „Пролећни троугао“.

Бета Ловачких паса је патуљак G-класе са главног низа Х-Р дијаграма, врло сличан Сунцу, због чега га астробиолози сматрају једном од најзанимљивијих звезда. Мада је Хара раније означавала јужног од два ловачка пса, данас је сама бета Ловачких паса назива Хара.

Y Ловачких паса је полуправилна променљива звезда позната по изразито црвеној боји. Једна је од најсјајнијих угљеничних црвених џинова и најсјајнија Ј-звезда на небу (звезде са високим садржајем угљеника-13). Осим тога, са процењеном површинском температуром од 2800 К, La Superba (како ју је назвао италијански астроном Анђело Секи у 18. веку) је једна од најхладнијих познатих звезда. Окружује је љуска од одбаченог материјала пречника 2,5 светлосне године.

АМ Ловачких паса је катаклизмичка врло плава променљива звезда, 14. магнитуде.

Објекти дубоког неба уреди

М51 кога чине у ствари две галаксије - много већа и сјајнија спирална галаксија NGC 5194 и њен сателит NGC 5195

М106

У Ловачким псима се налази 5 Месјеових објеката — збијено звездано јато М3 и спиралне галаксије М51, М63, М94 и М106. М51 („Галаксија Вртлог“) чине две галаксије - много већа и сјајнија NGC 5194 и њен сателит NGC 5195. М63 („Сунцокрет галаксија“) је врло светла и издужена галаксија која се налази између М51 и алфе Ловачких паса. М106 се налази у близини бете Ловачких паса.

Референце уреди

^ „Constellation Pronunciation Guide”. Space.com. 13. 12. 2006. Архивирано из оригинала 2020-10-03. г. Приступљено 2020-10-03.
^ Canes Venatici, constellation boundary (Извештај). The Constellations. International Astronomical Union. Архивирано из оригинала 2014-02-16. г. Приступљено 15. 2. 2014.

Литература уреди

Apianus, Petrus (1533). Horoscopion generale (на језику: латински).
Bečvář, Antonín (1951). Atlas Coeli (II – Catalogue 1950.0 изд.). Czechoslovak Astronomical Society.
Hevelius, Johannes (1690). Firmamentum Sobiescianum (на језику: латински).
Kunitzsch, P. (1959). Arabische Sternnamen in Europa (на језику: немачки). Otto Harassowitz.
Ptolemäus, Claudius (1974). Der Almagest: Die Syntaxis Mathematica des Claudius Ptolemäus in arabisch-lateinischer Ūberlieferung. Превод: Kunitzsch, P. Otto Harassowitz.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2017), Guide to Stars and Planets (5th изд.), Princeton University Press, ISBN 9780691177885
Kunitzsch, P. (1990). Der Sternkatalog des Almagest die arabisch-mittelalterliche Tradition (на језику: немачки). II Die lateinische Ūbersetzung Gerhards von Cremona. Otto Harassowitz.
Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596  . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x  .
Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii. ^{[мртва веза]}
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x  .
Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars . Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983  .
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 0-691-08913-2.
Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572  .
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763  .
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201  .
Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.
„Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 10. 2012.
Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.
„ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Приступљено 23. 10. 2012.
„IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Приступљено 31. 10. 2012.
James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Приступљено 19. 10. 2012.
„Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Приступљено 8. 11. 2012.
Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 30. 3. 2007.
Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012.
McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Приступљено 19. 10. 2012.
„Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.
„SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 10. 2012.
„37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.
„46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.
„GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.
„LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.
„R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Приступљено 19. 10. 2012.

Спољашње везе уреди

Photos of Canes Venatici and the star clusters and galaxies found within it on AllTheSky.com
Clickable map of Canes Venatici
Photographic catalogue of deep sky objects in Canes Venatici (PDF) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2021)
Сазвежђе Ловачки пси Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2012) на TopAstronomer.com

[1] „Constellation Pronunciation Guide”. Space.com. 13. 12. 2006. Архивирано из оригинала 2020-10-03. г. Приступљено 2020-10-03.

[boundary-2] Canes Venatici, constellation boundary (Извештај). The Constellations. International Astronomical Union. Архивирано из оригинала 2014-02-16. г. Приступљено 15. 2. 2014.

[1]

[2]