Самарџић

презиме (Самарџић)

Самарџић је презиме које је изведено од речи самарџија којом су називане занатлије које су се бавиле израдом самара. Нису све породице са презименом Самарџић у сродству[1] нити вуку корене од истог претка.

Етнолог Обрад Мићов Самарџић, некадашњи директор Музеја Херцеговине у Мостару, објавио је 1991. књигу „Поријекло Самарџића и осталих братстава рода Орловића“. ISBN 978-86-82271-53-6. у којој је набројао више од 300 породица овог и сличних презимена широм некадашње СФРЈ[1].

Познате личности уреди

Познате личности са презименом Самарџић

Порекло уреди

По породичном предању, једна од фамилија Самарџића води порекло од брата легендарног јунака Павла Орловића. Претпоставља се да корени ових Самарџића досежу до 1332. године до Вука Орла из Бањске са Косова, оца Павла и Радета Орловића. Павле и Раде су живели у Дреници, на Метохији. У Боју на Косову, Павле Орловић је погинуо. После косовског боја, Раде се са породицом повукао у Херцеговину у Чарађе крај Гацка. Први сигуран податак о презимену Самарџић је из 1570. године када се спомиње Саво Самарџић.

Потомци Радета Орловића, су била три брата: Мартин, Самуило „Само“ и Остоја. Због честих сукоба са Турцима, морали су из Гацка (Невесиња) одселити ка Ловћену. Самуило је остао у Кривошијама, у селу Драгаљ 1670. године. Мартин је остао у Бјелицама код Борисављевића и од њега су Мартиновићи. Остоја је отишао у Подгорицу и потурчио се. Од њега су Османагићи. Самуило је имао шест синова који се по Самуилу прозваше Самарџићи. Деца Самуилових синова се презивају по својим очевима и то:

Ова грана Самарџића слави Јовањдан, а преславља Малу Госпојину. Данас Самарџића има на свим континентима.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Порекло српских породица и презимена Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2010), Вести од 12. јануара 2010. године, Приступљено 25. априла 2011.

Спољашње везе уреди