Отворите главни мени
Свач

Свач је је био средњовјековно утврђење на стијени изнад Шаског језера, сјевероисточно од Улциња код села Шас, на подручју Црне Горе.

Положај Свача (Suacium) у XI вијеку.
Положај Свача и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).

Епископски је град још у 8. вијеку. О његовом развоју у раном средњем вијеку нема података. Помиње се у житију Немањином 1216. године као град који је Стефан Немања освојио у Приморју. Монголи су га разорили 1241. године и побили становништво, но послије овога Свач се поново подигао. Француски путник Брокард га помиње 1336. године као један од градова Латина (католичких Срба), не и Албанаца. [1] Иван Јастребов цитира Фарлатија који пише да се латинизовање у Албанији није примало, да није било лако ширити латинство у грчким земљама, као међу Србима. [2] [3]Од краја 14. вијека пропада, 1406. године помиње се као село, а његов епископ моли Венецију да утврди и зидовима опаше његово мјесто, као што је то било раније. Град је ковао свој новац.

Утврђење Свач је било опасано зидовима са кулама а према југу је било природно неприступачно, јер се стијене спуштају стрмо према језеру, са те стране постоји једна стаза којом се силазило до воде и уз коју има трагова капије. Главни улаз у утврђење је са сјеверне стране, из подграда. Одмах поред улаза налази се Катедрала светог Јована која је према натпису на фасади зидана 1300. године. С обзиром на фрагменте узидане у западни зид, могуће да је на истом мјесту постојала старија црква, па да су је вјероватно Монголи срушили. Апсида цркве је убачена у приземље старије куле од које се сачувао и спрат. Осим цркве св. Јована у склопу сјеверног градског зида налазе се остаци још једне мање цркве, као и једне споља поред бедема. У самом граду има остатака зграда за становање од којих су неке очуване врло добро. Пошто је град у 15. вијеку већ пуст сигурно је да сви његови дијелови припадају средњем вијеку.

Сјеверно од утврђења налазе се трагови подграда између остатака цркава којих укупно у Свачу има осам. У подграду је најдоминантнија црква св. Марије, подигнута вјероватно послије 1300. године.

Диоклејски црквени сабор је са папом организовао Вукан Немањић, а један од владика учесника је био и Доминик шаски (свачки). Каплан Буровић наводи податак да су у Свачу Немањићи изградили цркава колико је дана у години, [4] као и да је Петар (први надбискуп барски) био Србин. [5] О броју цркава, да их има колико и дана у години, сличне легенде постоје и у Охриду, Цариграду и другим мјестима.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Matković, Petar (1878). Putovanja po balkanskom poluotoku za srednjega vieka, Rad JAZU 42, pp. 161., 162. Zagreb: JAZU. 
  2. ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum, VII, pp. 196. 
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 512. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 35. Ниш: Штампарија Викторија. 
  5. ^ Фарлати, Данијеле (1817). Illyrici sacri, свезак VII стр. 17. - 20. Млеци. 

ЛитератураУреди

  • Павле Мијовић и Мирко Ковачевић „Градови и утврђења у Црној Гори“, Београд-Улцињ, 1975. године

Спољашње везеУреди