Светлагорски рејон
Светлагорски рејон (блр. Светлагорскі раён; рус. Светлагорский район) административна је јединица другог нивоа у северном делу Гомељске области у Републици Белорусији.
| Светлагорски рејон Светлагорскі раён | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гомељска област |
| Админ. центар | град Светлагорск |
| Површина | 1.899,91 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 90.125 |
| — густина ст. | 47,44 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар рејона је град Светлагорск.
Географија
уредиСветлагорски рејон обухвата територију површине 1.899,91 км² и на 11. је месту по површини у Гомељској области.[1] Граничи се са Жлобинским, Речичким, Калинкавичким и Октобарским рејонима Гомељске области, те са Бабрујским рејоном Гомељске области на северу.
Налази се у северном делу Гомељске области у подручју Гомељског Полесја. Клима је умереноконтинентална. Претежно низијским рељефом доминирају реке Березина и Ипа. У јужном делу рејона налази се и вештачко Саснавоборско језеро.
На територији рејона налазе се богата лежишта нафте, тресета, камене соли и грађевинског материјала.
Историја
уредиРејон је основан 17. јула 1924. као Парички рејон са средиштем у варошици Паричи, и првобитно је био део Бабрујског округа, а потом и део Полеске области. Део Гомељске области је од 8. јануара 1954. године.
Средиште рејона је 1960. премештено у варошицу Шатилки која је већ следеће године преименована у град Светлагорск. Самим тим парички рејон је преименован у Светлагорски.[2]
Демографија
уредиПрема резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 90.125 становника или у просеку 47,49 ст/км².[3]
Основу популације чине Белоруси (88,62%), Руси (8,68%), Украјинци (1,73%) и остали (0,97%).
Административно рејон је подељен на подручје града Светлагорска, који је уједно и административни центар рејона, на варошицу Паричи и радничко насеље Саснови Бор, и на још 6 сеоских општина. На целој територији рејона постоји укупно 104 насељена места.[4]
Саобраћај
уредиПреко рејона пролази железничка траса Жлобин—Калинкавичи, магистрални друмски правци Бабрујск—Калинкавичи и Акцјабрски—Паричи—Речица. Река Березина је пловна у делу тока преко овог рејона.
Знаменитости
уреди- Здудички камени крст - камени крст од гранита вероватно из Х века;
- Стари град Казимир - остаци средњовековног града Казимира у селу Караљова Слабада 2 разрушен у време Руско-пољских ратова 1654—1667.[5]
-
Здудички камени крст -
Камени крст из Караљове Слабаде -
Грб града Казимира из 1643.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ „Указ Президиума Верховного Совета БССР от 29 июля 1961 г. «О преобразовании городского поселка Шатилки в город районного подчинения и переименовании Паричского района Гомельской области»”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 24. 06. 2013.
- ^ Результаты переписи 2009 года
- ^ „Населеныя пункты Светлагорскага раёна // Рэгіянальны партал — Светлагорск”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2021. г. Приступљено 24. 06. 2013.
- ^ В Гомельской области ищут город Казимир Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2008) // Белорусские новости. 2006. 9 сентября.
Спољашње везе
уреди- Службена веб презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2011)
- Неслужбени веб-портал Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2007)
- Детаљнија мапа рејона
- Знаменитости Светлагорског рејона Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2013)