Светлагорски рејон

Административна јединица у оквирима Гомељске области Републике Белорусије.

Светлагорски рејон (блр. Светлагорскі раён; рус. Светлагорский район) административна је јединица другог нивоа у северном делу Гомељске области у Републици Белорусији.

Светлагорски рејон
Светлагорскі раён
Застава Светлагорског рејона
Застава
Грб Светлагорског рејона
Грб
Положај Светлагорског рејона
A fisherman - panoramio - Arseny Khakhalin.jpg
Држава Белорусија
Област Гомељска област
Админ. центарград Светлагорск
Површина1.899,91 km2
Становништво2009.
 — број ст.90.125
 — густина ст.47,44 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Светлагорск.

ГеографијаУреди

Светлагорски рејон обухвата територију површине 1.899,91 км² и на 11. је месту по површини у Гомељској области.[1] Граничи се са Жлобинским, Речичким, Калинкавичким и Октобарским рејонима Гомељске области, те са Бабрујским рејоном Гомељске области на северу.

Налази се у северном делу Гомељске области у подручју Гомељског Полесја. Клима је умереноконтинентална. Претежно низијским рељефом доминирају реке Березина и Ипа. У јужном делу рејона налази се и вештачко Саснавоборско језеро.

На територији рејона налазе се богата лежишта нафте, тресета, камене соли и грађевинског материјала.

ИсторијаУреди

Рејон је основан 17. јула 1924. као Парички рејон са средиштем у варошици Паричи, и првобитно је био део Бабрујског округа, а потом и део Полеске области. Део Гомељске области је од 8. јануара 1954. године.

Средиште рејона је 1960. премештено у варошицу Шатилки која је већ следеће године преименована у град Светлагорск. Самим тим парички рејон је преименован у Светлагорски.[2]

ДемографијаУреди

Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 90.125 становника или у просеку 47,49 ст/км².[3]

Основу популације чине Белоруси (88,62%), Руси (8,68%), Украјинци (1,73%) и остали (0,97%).

Административно рејон је подељен на подручје града Светлагорска, који је уједно и административни центар рејона, на варошицу Паричи и радничко насеље Саснови Бор, и на још 6 сеоских општина. На целој територији рејона постоји укупно 104 насељена места.[4]

СаобраћајУреди

Преко рејона пролази железничка траса ЖлобинКалинкавичи, магистрални друмски правци Бабрујск—Калинкавичи и АкцјабрскиПаричиРечица. Река Березина је пловна у делу тока преко овог рејона.

ЗнаменитостиУреди

  • Здудички камени крст - камени крст од гранита вероватно из Х века;
  • Стари град Казимир - остаци средњовековног града Казимира у селу Караљова Слабада 2 разрушен у време Руско-пољских ратова 1654—1667.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди