Википедија

Светосавска вечерња школа

Светосавска вечерња школа основана је 1887. године у Београду, под директним утицајем и покровитељством Друштва Светог Саве. У овој школи су се првенствено школовали младићи из тада неослобођених српских земаља, Старе Србије и Македоније. Школа је имала за циљ да подучава ученике у духу српства и православља и да негује српски језик, историју и традицију, да шири писменост и очува српски матерњи језик. Сами њени ученици су ову школу често називали и Зидарска школа, због тога што је зидарство било један од главних предмета и што су се многи ученици бавили овим занатом. По некима, школу су овако назвали и због слободних зидара у самом Друштву Свети Сава.[1] Управник ове школе био је Милојко Веселиновић, српски дипломата и национални радник.

Оснивање

уреди

Главни одбор Друштва Светог Саве као најјаче средство за извођење свог програма сматрао је образовање и школу, кроз коју би најуспешније ширио просвету и неговао национална осећања и врлине у српском народу. Због тога је Главни одбор приступио оснивању Светосавске школе, у којој би се учила деца и младићи из неослобођених крајева земље. Према ондашњим приликама прву Светосавску школу основао је Главни одбор у Београду, пред Божић, крајем 1887. године.[1] Оваква идеја постојала је и раније, да се оснује школа за дечаке из Старе Србије и Македоније, тако да се тај покушај стопио са подухватом Главног одбора и основана је Светосавска вечерња школа.

По објави уписа у ово школу, за само неколико дана, пријавио се велики број деце из неослобођених крајева земље, која се се затекла у Београду на разним занатима и пословима, да их просторије намењене за школу нису могле примити. Ови ученици су се углавном бавили зидарством, цигларством, пекарством и другим занатима. На молбу Друштва управа Београдске општине је уступила још просторија у Теразијској основној школи, како би било места за све заинтересоване ученике.[1] Ова школа је изабрана због свог топографског положаја и остаће на истој адреси чак и када Друштво Светог Саве добије свој Дом.

Највише уписаних ученика било је из Старе Србије и Македоније и то из Велеске и Прилепске облати. Доста их је било из села Вефчана, Лабуништа, Пискупштине, Нереза, Подгорице, Јабланице (Дебар), а било је младића и из Црне Горе и Санџака. Било је доста одраслих људи, као и оних који су већ ишли у неку школу и неких који никада нису.

За успостављање ове школе Главни Друштвени Одбор тражио је одобрење од Министарства просвете, при коме се налазило Одељење за српску цркву и школе у Турској. Министарство је одобрило наставни програм по коме је од чланова Главног Друштвеног одбора састављен Школски Одбор под именом Одбор за уређење Светосавске школе у Београду. Министарство просвете је првих шест година за све ученике ове школе давало уџбенике, а касније их је сам Главни одбор куповао од Друштвених средстава.[1]

Предмети

уреди

У овој школи учили су се следећи предмети[1]:

  • Хришћанска наука
  • Српски језик
  • Рачун
  • Геометријски облици
  • Зидарство
  • Земљопис
  • Српска историја
  • Основи из јестаственице
  • Основи из физике
  • Црквено певање
  • Народно певање
  • Декламовање народних, уметничких и јуначких песама
  • Слободно цртање
  • Краснопис

Програм је био следећи[1]:

Први разред

уреди
  1. Српски језик - подразумевао је читање и писање, читање течно са разумевањем и са што правилнијим нагласком. Читало се из Буквара и Читанчице за први разред и по могућству из других пригодних књига. Писало се само на таблицама, што је могуће лепше и правилније. То је био најважнији предмет у школи и највише се пажње поклањало њему.
  2. Рачун - подразумевао је бројање на рачунаљци и другим предметима до сто, као и усмено без помоћних премета, са голим бројевима.
  3. Наука Хришћанска - подразумевао је да се лепо знају прекрстити, да знају Оче наш на старословенском са тумачењем. Познавање великих празника Божића, крсних слава, Светог Саве, као и живот Светог Саве.
  4. Зидарство с цртањем - подразумевао је познавање грађевинских материјала, као и цртање лакших предмета.
  5. Певање - подразумевао је учење лакших народних и црквених песама.

Други разред

уреди
  1. Српски језик - подразумевао је читање и писање по уџбеницима за други разред, такође ученици су писали по диктату, а и сами су састављали писма и саставе.
  2. Рачун - подразумевао је све рачунске операције до хиљаду.
  3. Земљопис - подразумевао је учење страна света, цртање школе и њене даље околине. Учење шта је округ, срез, и шта је општина, све то само уз помоћу карте.
  4. Наука Хришћанска - учење о празницима, редом по календару.
  5. Зидарство - употреба грађевинског материјала
  6. Цртање - цртање слободном руком и лењиром, обраћање пажње на размеру.
  7. Певање - учење народних и црквених песама.

Трећи разред

уреди
  1. Српски језик - подразумевао је брзо читање са разумевањем из уџбеника за трећи и четврти разред. Лепо писање по казивању и исказивању својих мисли, декламовање лакших и занимљивијих састава.
  2. Рачун - подразумевао је проширивање и утврђивање писменог рачунања у сва четири вида. Писање разломака и рачунање са десетинама. Израчунавање површина и запремина.
  3. Земљопис - подразумевао је учење о српским земљама и Балканском полуострву.
  4. Српска историја - подразумевало се учење о досељавању и насељавању српских земаља, примање Хришћанства, као и учење историје од Немањића до ослобођења од Турака.
  5. Наука хришћанска - учење о рођењу, животу и учењу Христовом и читање Јеванђеља.
  6. Словенско читање - подразумевало је упознавање са азбуком и вежбање у читању.
  7. Зидарство - подразумевало је обнову наученог у претходним разредима, разумевање планова и прављење предрачуна. Учење о уговорима, о вођењу дневника, о довршеним радовима.
  8. Цртање - учење цртања слободном руком, са сенчењем и геометријског цртања са лењиром и шестаром.
  9. Певање - народно и црквено.
  10. У свим разредима наглашена је национална страна, писменост и говор на српском језику. За то је било потребно посебну пажњу поклонити писмености, српском језику и српској историји.

Већ 1888. године Светосавска школа је проширена оснивањем Светосавске Приправне школе, коју су похађали они ученици, који би Светосавску или неку другу школу, завршили са одличним успехом.[2] Идејни творац ове школе био је Милојко Веселиновић, који је, све док није премештен у Цариград у Посланству Србије, био и члан Главног одбора.

Школска слава био је Свети Сава и почела се славити 1889. године, у почетку у самој школи уз присуство председника Друштва и целог Друштвеног Одбора, као и многих других гостију.[1] Када Дом овог Друштва буде завршен, школа ће у њему прослављати своју славу, најсвечанији дан у години.

Касније ће, осим у Београду, Светосавске Вечерње школе бити отворене и у Нишу и у Крагујевцу.[1]

Школа је постојала све до мобилизације 1912. године, када због почетка Балканских ратова престаје са радом.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з Хаџи Васиљевић, Јован (1936). Споменица друштва Светога Саве (1886-1936). Београд: Штампарија Драгомира Поповића. стр. 229—290. 
  2. ^ „Свечана Академија поводом великог јубилеја Друштва “Свети Сава””. Друштво Свети Сава. 8. децембар 2006. Приступљено 19. 02. 2021. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светосавска_вечерња_школа&oldid=27001026”