Светослав Суроња
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Светослав Суроња (умро после 1000) је био хрватски краљ из династије Трпимировић. Владао је од 997. до 1000. године уз помоћ свог бана Варде. Јован Ђакон, млетачки хроничар, назвао га је "Суроња" (латински: Surigna), што значи "мрачан" или "хладан", могуће због његовог темперамента.
| Светослав Суроња | |
|---|---|
 Хрватска око 998. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Светослав Суроња Трпимировић |
| Датум смрти | 1000. |
| Место смрти | Краљевина Хрватска |
| Породица | |
| Супружник | непознато |
| Потомство | Стјепан Светославић |
| Родитељи | Стјепан Држислав |
| Династија | Трпимировићи |
| краљ Хрватске | |
| Период | 997—1000. |
| Претходник | Стјепан Држислав |
| Наследник | Крешимир III и Гојислав Трпимировић |
Биографија
уредиСветослав је био најстарији син Стјепана Држислава. Имао је двојицу браће, Крешимира и Гојислава. Светослав је пре очеве смрти проглашен за савладара и наследника. Стјепан Држислав је хрватски престо оставио њему. Међутим, након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем Самуилом. Стјепан, њихов отац, је у устанку комитопула стао на страну византијског цара Василија. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи Хрватско-бугарски рат. Самуило заузима читаву Далмацију коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.
Млетачки дужд Пјетро II Орсеоло искористио је промену на престолу и 1000. године је напао Хрватску заузимајући Сплит, Трогир и Биоград, као и острва Крк, Осор, Раб, Корчулу и Ластово. Задар је две године раније прихватио његову власт. Разлог је био тај што су Неретљани, српско племе у Паганији, заробили 40 Задрана чиме је отпочео краткотрајни рат између Паганије и Млетачке републике. Хрватски представници понудили су Пјетру мир док је овај 1000. године боравио у Задру. Пјетро није пристао на склапање мира. Трогир је такође дошао под власт Млечана. Тамо су се сусрели Пјетро и Светослав. Договорен је брак између Светославовог сина Стјепана и дуждеве ћерке Хикеле Орсеоло. Након пуча у Венецији, Светослав је побегао у Мађарску. Тамо је и умро. Година његове смрти није позната.
Светославов потомак, Дмитар Звонимир, ће 1074. године постати хрватски краљ.
Породично стабло
уреди| 16. Трпимир II | ||||||||||||||||
| 8. Крешимир I | ||||||||||||||||
| 4. Михаило Крешимир II | ||||||||||||||||
| 2. Стјепан Држислав | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Славна | ||||||||||||||||
| 1. Светослав Суроња | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Intervju - ДИНАСТИЈЕ и владари јужнословенских народа. Special Edition 12, 16 June 1989.
