Крешимир III (лат. Cresimir; умро 1030) је био хрватски краљ из династије Трпимировић. Владао је од 1000. до 1030. године.

Крешимир III
Europe map 998.PNG
Хрватска око 1000. године, почетак владавине Крешимира и Гојислава
Пуно имеКрешимир III Трпимировић
Место смртиКраљевина Хрватска
ДинастијаТрпимировићи
ОтацСтјепан Држислав
Потомствоћерка непознатог имена
краљ Хрватске
Период1000—1030.
ПретходникСветослав Суроња
НаследникСтјепан I Трпимировић

БиографијаУреди

Након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем Самуилом. Стјепан, њихов отац, је у устанку комитопула стао на страну византијског цара Василија. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи Хрватско-бугарски рат. Самуило заузима читаву Далмацију коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.

Око 1015. године Крешимир је добио почасну титулу патрикија од византијског цара, могуће као знак захвалности за његову политику на Балкану. Рат између Млетачке републике и Хрватске обновљен је на лето 1018. године када је Крешимир напао млетачке далматинске градове у покушају да поврати изгубљене територије. Градови су затражили помоћ новог дужда, Отона Орсеола. Отон је интервенисао на источној обали Јадранског мора и успешно је одбио хрватске нападе. Острва Крк и Раб прешла су под власт млетачког дужда обавезајући се на плаћање данка. Након пораза Јована Владислава пред Драчем и реокупације Балкана, Василије је својој власти потчинио двојицу браће која су владала Хрватском, како наводи хроничар Јован Скилица. Кедрен такође пише о потчињавању хрватских владара Василију.

Василије Бугиано, византијски катепан Италије, је 1. септембра 1024. године напао Хрватску са мора. Крешимирова жена је заробљена и одведена као талац, најпре у Бари, а потом у Цариград. То је доказ да су односи између Византије и Хрватске били лоши. Крешимир је престао да плаћа данак Царству након Василијеве смрти. Две године касније је у савезу са угарским краљем Стефаном I против Млетачке републике, у покушају да поврати градове у Далмацији. Нећак Петра Орсеола заробљен је од стране угарског краља. Крешимир је могуће учествовао у рату против светоримског цара Конрада на страни Угарске 1030. године. То је, међутим, потврђено само у једној хроници. Такође, Стефан је једног од својих синова, Емерика, верио за Крешимирову ћерку. Брак није склопљен због Емерикове смрти.

Крешимир је умро 1030. године. Наследио га је Стјепан I Трпимировић.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Трпимир II
 
 
 
 
 
 
 
8. Крешимир I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Михаило Крешимир II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стјепан Држислав
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Славна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Крешимир III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ИзвориУреди

Крешимир III
Умро/ла: 1030
Регналне титуле
Претходник:
Светослав Суроња
Краљ Хрватске
1000–1030
Наследник:
Стјепан I Хрватски