Крешимир III
Крешимир III (лат. Cresimir; умро 1030) је био хрватски краљ из династије Трпимировић. Владао је од 1000. до 1030. године.
| Крешимир III | |
|---|---|
 Хрватска око 1000. године, почетак владавине Крешимира и Гојислава | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Крешимир III Трпимировић |
| Место смрти | Краљевина Хрватска |
| Породица | |
| Потомство | ћерка непознатог имена |
| Родитељи | Стјепан Држислав |
| Династија | Трпимировићи |
| краљ Хрватске | |
| Период | 1000—1030. |
| Претходник | Светослав Суроња |
| Наследник | Стјепан I Трпимировић |
Биографија уреди
Након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем Самуилом. Стјепан, њихов отац, је у устанку комитопула стао на страну византијског цара Василија. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи Хрватско-бугарски рат. Самуило заузима читаву Далмацију коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.
Око 1015. године Крешимир је добио почасну титулу патрикија од византијског цара, могуће као знак захвалности за његову политику на Балкану. Рат између Млетачке републике и Хрватске обновљен је на лето 1018. године када је Крешимир напао млетачке далматинске градове у покушају да поврати изгубљене територије. Градови су затражили помоћ новог дужда, Отона Орсеола. Отон је интервенисао на источној обали Јадранског мора и успешно је одбио хрватске нападе. Острва Крк и Раб прешла су под власт млетачког дужда обавезајући се на плаћање данка. Након пораза Јована Владислава пред Драчем и реокупације Балкана, Василије је својој власти потчинио двојицу браће која су владала Хрватском, како наводи хроничар Јован Скилица. Кедрен такође пише о потчињавању хрватских владара Василију.
Василије Бугиано, византијски катепан Италије, је 1. септембра 1024. године напао Хрватску са мора. Крешимирова жена је заробљена и одведена као талац, најпре у Бари, а потом у Цариград. То је доказ да су односи између Византије и Хрватске били лоши. Крешимир је престао да плаћа данак Царству након Василијеве смрти. Две године касније је у савезу са угарским краљем Стефаном I против Млетачке републике, у покушају да поврати градове у Далмацији. Нећак Петра Орсеола заробљен је од стране угарског краља. Крешимир је могуће учествовао у рату против светоримског цара Конрада на страни Угарске 1030. године. То је, међутим, потврђено само у једној хроници. Такође, Стефан је једног од својих синова, Емерика, верио за Крешимирову ћерку. Брак није склопљен због Емерикове смрти.
Крешимир је умро 1030. године. Наследио га је Стјепан I Трпимировић.
Породично стабло уреди
| 16. Трпимир II | ||||||||||||||||
| 8. Крешимир I | ||||||||||||||||
| 4. Михаило Крешимир II | ||||||||||||||||
| 2. Стјепан Држислав | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Славна | ||||||||||||||||
| 1. Крешимир III | ||||||||||||||||
Извори уреди
- Ferdo Šišić, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. . Zagreb. 1925. ISBN 978-86-401-0080-9.
- Fine, John V. A. (2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-02560-2.
- Mladen Švab, Prilog kritici "kronologije" dijela pripisivanog arhiđakonu goričkomu Ivanu Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Historijski zbornik, god. XXXVI pp. 119–160
