Отворите главни мени

Селеуш (рум. Seleuş), насеље је у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011, у овом месту је живео 1.191 становник.

Селеуш
Seleuš, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.Пад 1.191
Географске карактеристике
Координате45°07′46″ СГШ; 20°54′50″ ИГД / 45.129444° СГШ; 20.913889° ИГД / 45.129444; 20.913889Координате: 45°07′46″ СГШ; 20°54′50″ ИГД / 45.129444° СГШ; 20.913889° ИГД / 45.129444; 20.913889
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина66 м
Селеуш на мапи Србије
Селеуш
Селеуш
Селеуш на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26351
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

ИсторијаУреди

Насеље је добило име „Селеуш” тек 1912. године. Историјски називи овог места су били:

  • 1356 — Szölös,
  • 1746 — Seleush,
  • 1888 — Kevi-Szölös.

Селеуш је био српско село 1660. године када су га походили калуђери српског манастира Пећке патријарпије, ради скупљања прилога. Године 1746, населили су га Румуни и Германи. Године 1773, имао је 93 куће. Илирско-банатској је додељен 1774. године, а 1776. године Немачко-банатској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Селеуш вел Термиан" припада Тамишком округу, Бечкеречког дистрикта. Становништво је тада било српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир, ту су два свештеника Поповића. Парох поп Јосиф (рукоп. 1771) и поп Јован капелан служили су се српским и румунским језиком.[2]

Године 1782,, насеље је бројало 1023 православна верника; 1827, 7 римокатолика и 1.400 православних верника; 1837., 14 римокатолика и 2.645 православних верника; а 1847. године 4 римокатолика и 2.720 православних становника. Румунска црква је подигнута 1809. године.

Селеуш је 1845. године додељен Српско-банатској регименти, а од 1849. је и седиште граничарске компаније којој су припадале Иланџа и Падина. Године 1854, село је бројало 2.713 становника, а компанија 8.249 становника. Колера је 1873. године владала у селу. Селуш је, 1873. године, припојен алибунарском срезу Тороталског комитата.

Књигу о пчеларству су, 1847. године, узели многи напредни Банаћани, па и Селеушани. Тако су претплатници „Старог пчелара” били оба пароха, поп Амврозије Теодоровић и поп Николаје Отонога, као и сеоски учитељ Георгије Манчул који је био и скупљач претплате.[3]

Велико цивилизацијско достигнуће десило се 25. новембра 1898. године када је Селеуш добио железничку станицу. Када је реч о финансијама Селуша, 1908. године је био прописан државни порез од 20.272 круна, а општински прирез није разрезан. Укупни порези износили су 40.159 круна, односно 14,3 круна по глави становника

Бројно стање становништва последњих деценија је: 1869. године – 2.494 становника; 1880. године – 2.659 становника; 1890. године – 2.902 становника; 1900. године – 2.801; 1910. године – 2.664 становника. По попису од 31. јануара 1921. било је 2.522 становника, од којих Срба – 19; Словака – 8; осталих Словена – 12; Румуна – 2.388; Немаца – 23; Мађара – 19; осталих – 53.

ДемографијаУреди

У насељу Селеуш живи 1.191 становник, а просечна старост становништва износи 43,1 година (40,6 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 412 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, уз релативну румунску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.276
1953. 2.189
1961. 2.286
1971. 2.121
1981. 1.765
1991. 1.499 1.397
2002. 1.340 1.515
2011. 1.191
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Румуни
  
658 49,10 %
Срби
  
578 43,13 %
Роми
  
62 4,62 %
Словаци
  
12 0,89 %
Југословени
  
10 0,74 %
Хрвати
  
4 0,29 %
Муслимани
  
2 0,14 %
Словенци
  
1 0,07 %
Мађари
  
1 0,07 %
Власи
  
1 0,07 %
непознато
  
9 0,67 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Максимилијан Ћурчић: "Стари пчелар или кратко руководство к цели-сходном-практическом пчеловодству...", Нови Сад 1847. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милекер, Филикс. Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • М, Марина (2009). Пешчари. Беч. 

Спољашње везеУреди