Скупштина СР Босне и Херцеговине

Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, од 1945. до 1992. године.

Скупштина СР Босне и Херцеговине је конституисана 28. априла 1945. године на Трећем заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБИХ) када је ЗАВНОБИХ преименован у Народну скупштину Босне и Херцеговине. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 13. октобра 1946. године, Народна скупштина је 31. децембра 1947. године донела Устав НР Босне и Херцеговине којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине. Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У складу одлуком крњег Председништва БиХ, Скупштина је 8. априла 1992. године преименована у Скупштину Републике Босне и Херцеговине.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Непосредно пред одржавање првих вишестраначких избора, Скупштина је усвајањем измена Устава, јула 1990. године, поново имала два већа — Веће грађана и Веће општина. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине, а пре тога Влада НР Босне и Херцеговине.

Президијум Народне скупштине

Према Уставу Босне и Херцеговине донетом 1946. године улогу шефа државе обављао је Президијум Народне скуштине који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 25 чланова. Президијум Народне скупштине је конституисан 28. априла 1945. године на Трећем заседању ЗАВНОБиХ, када је Председништво ЗАВНОБиХ прерасло у Председништво (Президијум) Народне скупштине, а дотадашњи председник Председништва ЗАВНОБиХ Војислав Кецмановић постао председник Председништва, као и уједно председник Народне скупштине. Ову функцију Кецмановић је обављао до новембра 1946. године, када га је заменио Ђуро Пуцар Стари. Након доношења Устава, 31. децембра 1946. године Народна скупштина је Пуцара изабрала за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до септембра 1948. године, када је изабран за председника Владе. Након Пуцара, функцију председника Президијума је до укидања ове функције, доношењем Уставног закона фебруара 1953. године, обављао Владо Шегрт, од септембра 1948. до фебруара 1953. године.

Сазиви скупштина

Скупштине Босне и Херцеговине 1944 — 1945
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	секретар/и
Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине	25. новембар 1943.	28. април 1945.	Војислав Кецмановић
Народна скупштина Босне и Херцеговине	28. април 1945.	11. новембар 1946.	Војислав Кецмановић
Уставотворна скупштина Босне и Херцеговине	11. новембар 1946.	31. децембар 1946.
Сазиви Народне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине 1946 — 1963
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	секретар/и
Народна скупштина Босне и Херцеговине (први сазив)	31. децембар 1946.	1950.
Народна скупштина Босне и Херцеговине (други сазив)	1950.	децембар 1953.
Народна скупштина Босне и Херцеговине (трећи сазив)	децембар 1953.	1958.	Ђуро Пуцар Стари
	Републичко веће
	Веће произвођача
Народна скупштина Босне и Херцеговине (трећи четврти)	1958.	1963.	Ђуро Пуцар Стари
	Републичко веће
	Веће произвођача
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине 1963 — 1974
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	секретар/и
Скупштина СР Босне и Херцеговине (пети сазив)	1963.	1967.	Ратко Дугоњић
	Републичко веће
	Привредно веће
	Просветно-културно веће
	Социјално-здравствено веће
	Организационо-политичко веће
Скупштина СР Босне и Херцеговине (шести сазив)	1967.	1969.	Џемал Биједић
	Републичко веће
	Привредно веће
	Просветно-културно веће
	Социјално-здравствено веће
	Организационо-политичко веће
Скупштина СР Босне и Херцеговине (седми сазив)	1969.	1974.	Џемал Биједић (до 1971) / Хамдија Поздерац
	Републичко веће
	Привредно веће
	Просветно-културно веће
	Социјално-здравствено веће
	Организационо-политичко веће
Сазиви Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине 1974 — 1992
сазив	п. мандата	к. мандата	председник	потпредседник/ци	генерални секретар
Скупштина СР Босне и Херцеговине (осми сазив)	1974.	1978.	Хамдија Поздерац
	Веће удруженог рада
	Веће општина
	Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Босне и Херцеговине (девети сазив)	1978.	1982.	Нико Михаљевић (до 1981) / Васо Гачић
	Веће удруженог рада
	Веће општина
	Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Босне и Херцеговине (десети сазив)	1982.	1986.	Васо Гачић (1982—1983) / Ивица Блажевић (1983—1984) / Салко Оруч (1984—1986)
	Веће удруженог рада
	Веће општина
	Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Босне и Херцеговине (једанаести сазив)	1986.	1990.	Салко Оруч (1986—1987) / Саво Чечур (1987—1989) / Златан Каравдић (1989—1990)
	Веће удруженог рада
	Веће општина
	Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Босне и Херцеговине (дванаести сазив)	21. децембар 1990.	8. април 1992.	Момчило Крајишник
	Веће грађана
	Веће општина