Софија А. Љешевић
Софија А. Љешевић (Самаила код Краљева, 30. септембар 1882 — Бања Ковиљача, 7. април 1970) била је српска лекарка и друштвена радница.
Софија А. Љешевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 30. септембар 1882. |
| Место рођења | Самаила код Краљева, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 7. април 1970. (87 год.) |
| Место смрти | Бања Ковиљача, СФР Југославија |
| Занимање | Лекарка и друштвена радница |
| Награде | Сребрна медаља за храброст, Крст Црвеног крста Србије, Орден Светог Саве V реда |
Биографија уреди
Софија Љешевић је рођена у селу Самаила код Краљева 30. септембра 1882. године. Гимназију је завршила у Крагујевцу 1900. године. Студије медицине је започела у Паризу, а довршила у Лилу 1909. године. Током студија провела је годину дана на пракси код Ивана Павлова у Санкт Петербургу. По завршетку студија вратила се у отаџбину. У окружној болници у Крагујевцу обавила је лекарски стаж као лекарски помоћник, а 1910. године је положила државни испит. Почела је да ради као лекар у Окружној болници у Пожаревцу 1911. године. Године 1919. постављена је за секундарног лекара, а две године касније је пребачена у јагодинску болницу. У Пожаревцу је радила као приватни лекар од 1922. до 1939. године, када је постављена за здравственог вишег пристава Дома народмог здравља у Ваљеву. Од 1940. године била је шеф дечјег одељења у Дому народног здравља у Пожаревцу, али је две године касније пензионисана. Враћена је у службу 1945. године. Нова власт ју је 1946. године осудила на 10 година затвора. Била је пуштена на слободу, али су јој једно време била одузета сва политичка и грађанска права. Након што су јој та права била враћена, радила је у амбуланти села Добра Вода код Клине.[1][2][3]
Била је чланица Српског лекарског друштва од 1911. годне. У Пожаревцу је основала Домаћичку школу и била је председница Обласног женског покрета у истом граду. Радила је као хонорарни наставник хигијене.[1][2][3] Била је и чланица Управног одбора пожаревачког Народног позоришта, чији је рад новчано помагала.[4] Одликована је 1914. Сребрном медаљом за храброст. Поред овог одликовања, носила је и крст Српског црвеног крста и Одрен Светог Саве V реда.[5]
Преминула је 7. априла 1970. године у Бањи Ковиљачи.[1]
Референце уреди
- ^ а б в Српски биографски речник. Књ.5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 688—689. ISBN 978-86-7946-085-1.
- ^ а б Споменица српског лекарског друштва: 1872-1972. Београд. 1972. стр. 123; 238.
- ^ а б Кастратовић, Душан (1991). Историја медицине Пожаревачког округа (1822-1914.). Пожаревац: медицински центар. стр. 133—136.
- ^ Цветковић, Слободанка (2007). Пожаревачко позориште између два светска рата. Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. стр. 35; 41.
- ^ „Одликоване жене лекари учеснице ратова за ослобођење Србије од 1876. до 1878. и од 1912. до 1918. године” (PDF). Војносанитетски преглед. 70 (9): 892. 2013.
