Културна добра Србије
Културна добра Србије су културна добра од општег интереса за Републику Србију. У културна добра се убрајају предмети и творевине материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Културна добра су дефинисана, категоризована и заштићена посебним законом („Закон о културним добрима” ).[1] У зависности од значаја, културна добра се разврставају у три законом дефинисане категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.
У зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава, културна добра се деле на непокретна и покретна. У непокретна културна добра спадају: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. У покретна културна добра спадају: уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и старе и ретке књиге.
Непокретна културна добра Србије уреди
Категорије непокретних културних добара уреди
Непокретна културна добра Србије су дефинисана Законом о културним добрима (чл. 19-22) и подељена су на четири категорије:
- Споменик културе јесте грађевинско-архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његова градитељска целина, објекат народног градитељства, други непокретни објекат, део објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничка културатехничке културе, као и друга покретна ствар у њима од посебног културног и историјског значаја.
- Просторна културно-историјска целина јесте урбано или рурално насеље или њихови делови, односно простор с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја.
- Археолошко налазиште је део земљишта или површине под водом који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.
- Знаменито место је простор везан за догађај од посебног значаја за историју, подручје с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствене целине, као и спомен гробови или гробља и друга спомен обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, личности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја.
Централни регистар непокретних културних добара уреди
У централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе тренутно је уписано 2.536 непокретних културних добара, од тога 2.192 споменика културе, 77 просторно културно-историјских целина, 191 археолошких налазишта и 77 знаменитих места.
Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја.
Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места.
Међу непокретним културним добрима од великог значаја су 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.
Списак непокретних културних добара Србије уреди
Списак непокретних културних добара представља базу културних добара у Србији која уживају највиши ниво државне заштите.[2] У циљу да се нађу на листи, локалитети морају да испуњавају најмање један од следећих критеријума:
- Отелотворује посебан значај који се односи на друштвени, историјски и културни развој народа у историји нације и развој природног окружења нације;
- Сведочи кључном историјском догађају и личностима и њихових активностима у историји нације;
- да је уникатна или ретке креација људског стваралаштва одређеног временског периода или јединствен пример из природне историје;
- представља изузетне уметничке или естетске вредности.
Регистар садржи 2409 места и локалитета, и подељен је у дванаест категорија:
Покретна културна добра Србије уреди
Категорије покретних културних добара уреди
Покретна културна добра Србије су дефинисана Законом о културним добрима (чл. 23-26) и подељена су на четири категорије:
- Уметничко-историјска дела су предмети, односно групе предмета, који самостално или заједнички имају посебан значај за упознавање историјског, културног, научног и техничког развитка, као и природе и њеног развитка без обзира на то кад и где су настали и да ли се налазе у установама заштите или изван њих.
- Архивска грађа обухвата изворне и репродуковане писане, цртане, компјутеризоване, штампане, фотографисане, филмоване, микрофилмоване, фонографисане или на други начин забележне документарне материјале од посебног значаја за науку и културу, који су настаоли у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, без обзира на то кад је и где настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.
- Филмска грађа обухвата филмаске материјале (оригинал негатив слике и тон негатив) и копије филма, оригинале и копије видео траке и друге носаче записа регистроване слике у покрету, без обзира на технику снимања и на то кад су и где настали, као и пратеће филмске материјале (сценарио, књига снимања, дијалог листа, филмски плакат, филмске фотографије, скице декора и костима, нотни записи филмске музике, рекламне публикације и други документи настали пре, за време и после снимања филма).
- Старе и ретке књиге обухвата рукописе, рукописне и штампане књиге, периодику и другу библиотечку грађау насталу до краја 1867. године, ретке књиге, одређене примерке периодичних издања и друге ретке библиотечке грађе настале и после ове године, одређену библиотечку грађу која се на основу овог закона доставља овлашћеној библиотеци као обавезни примерак и документација о њој, као и посебне библиотечке целине које су због свог садржаја, уметничке, културне и историјске вредности значајне за науку и културу.
Централни регистри покретних културних добара уреди
Централне регистре покретних културних добара у Србији воде (према категоријама): Народни музеј у Београду, Архив Србије, Народна библиотека Србије и Југословенска кинотека (Закон о културним добрима, чл. 61).
Списак покретних културних добара Србије уреди
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Правилник о стављању ознака на непокретна културна добра (Службени гласник Републике Србије, бр. 51/96)
- Будимир, Милорад (1997). „Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 249.
- Jelena Vilus, Pravna zaštita kulturnih dobara, Beograd 2007.
- Милица Вучковић, "Ограничења права својине на културним добрима", у: Заштита људских и мањинских права у европском правном простору: Тематски зборник радова Правног факултета у Нишу, књ. 6, Ниш 2016, стр. 121-132.
- Марија Каличанин-Крстић, Марко Грковић, Предраг Вукашиновић, "Проблем уништавања археолошких налазишта и покретног археолошког материјала приликом нелегалних ископавања", Гласник Српског археолошког друштва, бр. 30 (2014), стр. 263-272.
- Предраг Малбаша, "Инвентар културних добара", Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 33 (2009), стр. 49-50.
- Jovan Popović, "Zaštita arhivske građe i drugih pokretnih kulturnih dobara u vreme NATO agresije na SRJ 1999. godine", Pravni život: Časopis za pravnu teoriju i praksu, god. 55, knj. 504, br. 12 (2006), str. 591-603.
- Марко Поповић, "Рад Комисије у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству", Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 34 (2010), стр. 16.
- Милена Поповић-Субић, Ненад Предојевић, "Неки проблеми у примени Закона о културним добрима", Архивски анали: Часопис архивских радника Војводине, год.. 2, бр. 2 (1994), стр. 151-155.
- Трајковић, Ненад (1997). „Завод за заштиту споменика културе града Приштине”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 250.
- Шутаковић-Андрић, Наташа (1997). „Општински завод за заштиту споменика културе у Призрену”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 248—249.
- Конзервација покретних културних добара у Србији данас, Београд 2017. (зборик радова)
