Српска митологија: У веровању, обичајима и ритуалу

Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу је књига из области етнологије, аутора Сретена Петровића, први пут објављена 2004. године у издању Народне књиге - Алфа.[1] Ново, проширено издање, 1. Деретино издање објављено је 2014. године.[2]

Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу
Корице издања књиге Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу на српском језику, 2014. година
Настанак и садржај
АуторСретен Петровић
Земља Србија и Црна Гора
ЈезикСрпски
Жанр / врста делаетнолошка грађа
Издавање
ИздавачДерета
Датум2004.

О аутору

уреди

Сретен Петровић рођен 1940. године у Сврљигу, је био српски филозоф, културолог и научник. Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду, где је и радио од 1969, а од 1982. добио звање редовног професора. Године 1971. је добио докторску титулу за тезу о Шелинговој естетици, митологији и филозофији. Предавао је на Љубљанском универзитету (19751980), на Филозофском факултету у Нишу (19711981), на Филозофском факултету у Београду (19822002), на Факултету драмских уметности у Београду (19852002). Петровић је био члан је AICA (Association internationale des critiques d’art), главни и одговорни уредник часописа Етно-културолошки зборник, члан редакције Речника појмова из ликовне уметности при САНУ. Добитник је више награда и признања. Аутор је значајних дела из области естетике, филозофије, социологије и психологије уметности.[3] Сретен Петровић је преминуо 2022. године у Београду.[4]

О књизи

уреди

Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу је једна од најобимнијих студија српске и словенске митологије у којој су изложени резултати дугогодишњег истраживања професора Сретена Петровића на овом пољу.[5]

Књига је намењена за све оне који желе да се упознају са основама етнокултуролошких студија митолошког система Старих Слована, посебно Срба, али и народа из блиског окружења, али и онима који се професионално баве овом темом, а којима ће оно бити незаобилазна референца у истраживањима.[5]

Петровић у књизи сетематизује улогу Словена у широком контексту целокупне цивилизације, али и износи њихову карактерологију која доприноси идеји конституисања компактнијег система словенске митологије и њеног односа према другим митологијама, разматра и опште принципе религиозности од анимологије и демонологије па све до систематског заснивања митолошког система, као и српско-словенски мит у обичајној пракси.[5]

Књигу чине четири дела; у прва три поглавља првог дела изложене су основне чињенице о пореклу Словена, њиховој митологији, обичајима и фолклору, на основу постојећих историјских извора. У другом делу - у теоријско-хипотетичком делу ове књиге аутор расправља о миту, митологији, религији, магији и обичајима, жртвеном обреду итд. У трећем и четвртом делу аутор излаже темеље српске митологије, анимологије и демонологије, образлаже своју тезу о Јастребачком пантеону, јединственом тумачењу у нашој модерној етнологији. Врло исцрпно разматра митологију и магију у ритуалу и обичајној пракси и светковинама везаним за годишње обичајне циклусе, хришћанским празницима као замени за древне светковине, аграрној магији, слави и заветини, култним и демонским местима у српској религији.[6]

Књига је обогаћена бројним илустрацијама и мапама.[5]

Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу на скоро 900 страна, великог формата, у луксузној опреми, пружа одговоре на најразличитија питања из словенске и српске митологије.[7]

Садржај

уреди

Књига садржи следеће целине и поглавља:[5]

  • ПРЕДГОВОР
  • Први део - СЛОВЕНИ НА СВЕТСКОЈ И ЕВРОПСКОЈ ИСТОРИЈСКОЈ СЦЕНИ
    • Порекло Словена и њихово присуство у Европи
    • Име Словен и Србин
    • Прасловенски језик и његова диференцијација
    • Словени у светској културној историји. Карактерологија Словена
    • Диференцијација Словена
  • Други део - ТЕОРИЈСКИ ПРОБЛЕМИ ЗАСНИВАЊА СЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ МИТОЛОГИЈЕ
    • А. ОСНОВНИ ТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ
      • Појам мита и митологије
      • Митологија и друге науке о духу
      • Структура мита. Култ и ритуал
      • Религија, магија и обичај
      • Смисао магије и њена функција
      • Жртвени обред. Жртвеници и храмови
    • Б. ИЗВОРИ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ СЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ МИТОЛОГИЈЕ
      • Историјски извори
      • Обичаји и фолклор као извор за реконструкцију митологије
      • Проблем интерпретације фолклорног материјала
      • Прилог науке о језику у реконструкцији митологије
    • В. ПРЕТПОСТАВКЕ МИТОЛОГИЈЕ СТАРИХ СЛОВЕНА
      • Питања методе и захтев за синтезом. Суштина словенског мита
      • Да ли су Стари Словени били без митологије
      • Дијалектика словенске и индоевропских митологија
      • Проблем заснивања словенске филозофије митологије
      • Шта чини основу словенских митова?
      • Резултати историјско-филозофских, етнолошких и археолошких истраживања словенске митологије
      • Словенски пантеони у посебним деривацијама
  • Трећи део - СРПСКА МИТОЛОГИЈА, АНИМОЛОГИЈА И ДЕМОНОЛОГИЈА
    • А. ОСНОВИ АНИМОЛОГИЈЕ
      • Принципи анимологије
    • Б. ОСНОВИ ДЕМОНОЛОГIЈЕ
    • Безлични демони и божанства
      • Религија и култ камена
      • Религија и култ дрвета, биљака, ватре, воде и извора
      • Змија као демонско биће
      • Змија и змај
      • Вук и пас као демонска бића
      • Коњ – демонско биће српске религије
      • Петао у лику демонског бића
      • Коза и мечка
    • Демони у људском и полуљудском облику
      • Вампир
      • Вештица и мора. Штрига и вампир
      • Крсник
      • Аждаја и ала
      • Дивови
      • Виле
      • Суђенице – суђаје – усуд
      • Нави, свирци и други зли демони
      • Патуљци као добри духови – демонска бића
      • Малик, мацвалић, пулић
      • Здухачи – змајеви
      • Куга, чума, мора, бабице
      • Псоглави
      • Караконџула
      • Ђаво
    • В. ОСНОВИ МИТОЛОГИЈЕ
    • ДРЕВНИЈИ МИТОЛОШКИ СИСТЕМ СРБА
      • Појам „бога“ и проблем систематизације словенских митологија
      • Претпоставке српског митолошког система
      • Како систематизовати древни српски пантеон
      • О врховном богу српског пантеона
      • Одлике врховног божанства
      • Да ли је Световид божанство највишег ранга у словенској митологији?
      • Световид у српској и јужнословенској митологији
      • Да ли је Триглав круна јужнословенског митолошког пантеона?
      • Трагови Триглавовог култа код Јужних Словена
      • Тројан – врховни бог српског митолошког система?
      • Тројан у култу и легендама код Срба
    • Богови пролећног и летњег циклуса
      • Сварог – Сварожић – Коледо
      • Сварог и Сварожић у српској митологији
      • Коледо
    • Мушка божанства са посебним функцијама
      • Дажбог – Дајбог
      • Дажбог као највиши бог Срба
      • Перун код Срба и других Јужних Словена
      • Купало
      • Волос/Велес
      • Белобог и Јутробог
      • Радигост/Радгост
      • Јарило/Јаровит
      • Рујевит
      • Хорс
      • Прова – Прове – Правда
    • Богови јесењег и зимског циклуса
      • Црнобог
      • Подзвижд (Погода), Стрибог и Поревит
      • Давор
    • Женска божанства
      • Жива/Живана
      • Мокоша/Макоша
      • Суђенице – рођенице
      • Лада – Љеља – Пољеља; Љељ и Пољељ
      • Весна
      • Девица – Дева
      • Баба
      • Русалке
      • Морена – Моран(а) – Водан
    • ЈАСТРЕБАЧКИ ПАНТЕОН: НОВИЈИ МИТОЛОШКИ СИСТЕМ СРБА
    • Епски политеизам – млађи облик митологије
      • Историјски мит као антрополошко транспоновање космогоније
      • Митска генеалогија српских змајевитих јунака
      • Рођење простонародних змајевитих јунака
      • Смисао „аловитости“ српских средњовековних владара
      • Алегоријски метод тумачења епских структура
      • Имплицитни еротизам Змаја
      • Обележја митскога Змаја
      • Морално-историјски, имплицитни еротизам Змаја
      • Врховни бог Јастребачког митолошког система
      • Легенда о Милошу
  • Четврти део - МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У РИТУАЛУ И ОБИЧАЈНОЈ ПРАКСИ
    • А. МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У АНТРОПОЛОШКОМ ЦИКЛУСУ: „РИТУАЛ ПРЕЛАЗА“
      • Рођење
      • Свадба
      • Смрт
      • Проклетије и лапот
      • Божанства и демони – заштитници куће
      • Магија бројева, лева и десна страна, дани у недељи
    • Б. МИТОЛОГИЈА И МАГИЈА У СВЕТКОВИНАМА ИЗ ГОДИШЊЕГ ЦИКЛУСА ОБИЧАЈА
      • Хришћански празници – супститути древних светковина посвећених териоморфним бићима
      • Хришћански празници – супститути древних светковина посвећених митолошким бићима
        • Зимски празници.
        • Пролећни обичаји
        • Летњи обичаји
        • Јесењи празници
    • В. АГРАРНА МАГИЈА И МИТОЛОГИЈА
      • Време сетве
      • Жетвене свечаности
      • Обичаји за добијање и престанак кише. Додоле и прпоруше
      • Магијске радње за протеривање градоносних облака
    • Г. СЛАВА И ЗАВЕТИНА
      • Слава
      • Заветина
    • Д. КУЛТНА И ДЕМОНСКА МЕСТА У СРПСКОЈ РЕЛИГИЈИ
      • Кућа
      • Ритуали приликом градње јавних објеката: школа и ћуприја
      • Извор живе воде и култ воде уопште
      • Култ камена
      • Култ дрвета, шума
      • Раскршћа и гробља
  • УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Референце

уреди
  1. ^ „Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 12. 2022. 
  2. ^ „Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 12. 2022. 
  3. ^ „Сретен Петровић: ДОМИНАЦИЈА МИТА И ВЕРЕ НАД УМЕТНОШЋУ”. sloven.org.rs. Приступљено 26. 12. 2022. 
  4. ^ „IN MEMORIAM: Sreten Petrović 1940 – 2022”. svrljig.info. Приступљено 26. 12. 2022. 
  5. ^ а б в г д Петровић, Сретен (2014). Српска митологија : у веровању, обичајима и ритуалу (Ново, проширено изд., 1. Деретино изд. изд.). Београд: Дерета. стр. корице књиге, 981—985. ISBN 978-86-7346-889-1. 
  6. ^ CVJETKOVIĆ, JOVO. „Jastrebački panteon Srpska mitologija u verovanju, običajima i ritualu”. knjizara.com. Приступљено 26. 12. 2022. 
  7. ^ „Jedinstvo u različitosti”. knjizara.com. Приступљено 26. 12. 2022. 

Спољашње везе

уреди