Српске избјеглице за вријеме распада Југославије

Српске избјеглицеизбјеглице и расељена лицаСрби су који су били присељени да напусте своје домове током војних сукоба који пратили распад Југославије. За вријеме распада Југославије стотине хиљада Срба постале су изгјеглице или расељена лица. Главни токови српских избјеглица јавили су се током ратова у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Војни сукоби, етничко чишћење и кретање избјеглица значајно су промијенили етничку мапу бивше Југославије, остављајући готово у потпуности без српске компоненте поједине области у којима је она раније била доминантна или је чинила значајан постотак.

Распад ЈугославијеУреди

Српске избјеглице и расељена лицаУреди

Избјеглице из Хрватске и Српске КрајинеУреди

 
Старица у тракторској приколици, прогнана из Српске Крајине током операције Олуја. Снимљено на граници СР Југославије, августа 1995. године.

Рат у Хрватској је од самог почетка био обиљежен обимним етничким чишћењем, која су спроводиле обје стране и чиме је изазвано кретање избјеглица. Срби су овом сукобу избјегли и са територије под контролим Хрватске војске и министарства унутрашњих послова и са територије које су контролисале југословенске и српске снаге. Према Високом комесаријату ОУН-а за избјеглице, до 1993. године 251.000 људи је протјерано са територије које су контролисале хрватске власти (Црвени крст Југославије је пријавио 250.000 српских избјеглица из Хрватске још 1991. године). Избјеглице су се настаниле углавном у Републици Српској Крајини или у Савезној Републици Југославији. Поједини су отишли у Сједињене Америчке Државе, Аустралију, Канада итд, формирајући на тај начин бројну дијаспору. Према подацима Елене Гускове, 1994. године на територији СР Југославије било је више од 180.000 избјеглица и расељених лица из Хрватске.

Као резулата обимних војних операције хрватских оружаних снага 1995. године, око 250.000 Срба је избјегло из Српске Крајине — 18.000 људи током операције Бура и 230.000 током операције Олуја. Према подацима ОУН-а, у августу 1995. године на територији Српске Крајине, коју су окупирале хрватске снаге, остало је само око 5.500 Срба.

Остаци Српске Крајине који нису били захваћени хрватском офанзивом у августу 1995. године (област Срема и Барање 1995. и област Срема, Барање и Источне Славоније 1996. године), опстали су као облик аутономије под контролом ОУН-а до мирне интеграције у уставним поредак Хрватске почетком 1998. године. Послије интеграције, према српском истраживачу Сави Штрбцу, значајан број Срба је пустио ове територије — 77.316 људи.

Према попису избјеглица и расељених лица, спроведеном 1996. године, забижељено је 330.123 избјеглица са територије Хрватске на територији Србије у оквиру СР Југославије. У Србији је 2001. године, према сличном попису, било 284.336 избјеглица из Хрватске.

Према подацима Високог комесаријата ОУН-а за избјеглице из 2008. године, 125.000 Срба је регистровано као повратници у Хрватску; од овог броја 55.000 је остало живјети у Хрватској за стално.

Према подацима директора Института за славистику Руске академије наука Константина Никифорова, око 100.000 српских избјеглица из Хрватске настанило се у Републици Српској.

Избјеглице из Босне и ХерцеговинеУреди

Рат у Босни и Херцеговини био је праћен масовним етничким чишћењем и протјеривањем стотине хиљада људи, што су чиниле све стране у сукобу. Током сукоба, избјеглице или расељана лица је постало до 800.000 Срба. Према подацима Елене Гускове, Срби су углавом избјегли са подрчју западне Херцеговине, средње и западне Босне.

Борбе на подручју Сарајева, опсада града и прелазак под муслиманску контролуд српских предграђа наконд Дејтонског мировног споразма довело је до таласа српских избјеглица из Сарајева. Према процјенама српског политичара Милорада Додика, из града и околине избјегло је око 150.000 Срба.

Према попису избјеглица и расељених лица, извршен 1996. године, забиљежено је 266.279 избјеглица са подручја Босне и Херцеговине. Према попису из 2001. године забиљежено је 165.811 избјеглица из Босне и Херцеговине у Србији у саставу СР Југославије. Главни удио избјеглица из Босне и Херцеговине чинили су људи избјегли са подручју под контролом оружаних снага Муслимана и Хрвата. Српски истраживач Весна Лукућ извадаја градове Бихаћ, Дрвар, Зеницу, Мостар, Сански Мост и Сарајево. Од укупног броја избјеглица из Босне и Херцеговине у Србији, 78,7% је избјегло са подручја под муслиманско-хрватском контролом. Лукићева напомиње да се до 2001. године удио избјеглица са ових територија повећао на 84,2%, док су се многе избјеглице са територије под контролом Војске Републике Српске вратиле свој домовима или су емигрирале у друге земље.

Избјеглице из Босне и Херцеговине у Србији 1996. године су били распоређене на сљедећи начин: 28,6% у Београду, 32,1% у ужој Србији, 37,9% у Војводини и 1,4% на Косову и Метохији.

Избјеглице са Косова и МетохијеУреди

 
Српске и неалбанске избјеглице са Косова и Метохије

Српске избјеглице у савременој СрбијиУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди