Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово

(преусмерено са САП Косово)

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (скраћено САП Косово; алб. Krahina Socialiste Autonome e Kosovës) била је једна од две аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово
Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo
Krahina Socialiste Autonome e Kosovës
1945—1990.
Застава
Застава
Locator map Kosovo in Yugoslavia.svg
Положај САП Косова у СР Србији и СФР Југославији
Главни градПриштина
Земља СФР Југославија
 СР Србија
Површина10.686 км2
Становништво1.584.441 (1981)
густина: 1831/km2
Владавина
 • Обликсоцијалистичка аутономна покрајина
Законодавна властСкупштина САП Косова
Историја 
• Успостављено
1945
• 
10. јул 1945.[a]
• 
9. април 1963.[b]
• 
27. фебруар 1974.[c]
• 
28. март 1989.[d]
• 
5. јул 1990.[e]
• 
28. септембар 1990.[f]
• Укинуто
1990.
Претходник
Следбеник
Аутономна Покрајина Косово и Метохија

Припадала је најнеразвијенијим крајевима СФР Југославије. Главни град САП Косова била је Приштина.

Основана је 10. јула 1945. као Аутономна Косовско-метохијска област (скраћено АКМО). Статус аутономне покрајине добила је 9. априла 1963, доношењем новог Устава Југославије и Србије, под званичним називом Аутономна Покрајина Косово и Метохија, а усвајањем Уставног закона 24. фебруара 1969. преименована је у Социјалистичку Аутономну Покрајину Косово. Уставним амандманима из 1968. и Уставом из 1974. покрајина је стекла пуну уставну и законодавну аутономију чиме је фактички добила статус федералне јединице у оквиру СФРЈ. Овлашћења покрајине знатно су смањена доношењем амандмана на Устав Србије, марта 1989. што је довело до међунационалних немира, услед чега је Скупштина СР Србије 5. јула 1990. суштински укинула аутономну покрајину распуштајући њену Скупштину и Извршно веће. Доношењем новог Устава Србије 28. септембра 1990. поново је добила претходни назив Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

ИсторијаУреди

Први кораци ка изградњи административних структура територијалне аутономије на подручју Косова и Метохије начињени су током Другог светког рата, у раздобљу од 1941. до 1945. године. После краткотрајног Априлског рата, Косово и Метохија су 1941. године окупирани од стране сила Осовине. Италија је већи део Косова и целу Метохију, као и делове Македоније и Грчке прикључила тзв. Великој Албанији, која је била италијански протекторат. Партизански устанак, под руководством КПЈ, на Косову и Метохији се развијао спорије него у другим крајевима Србије и Југославије, због великих репресалија, тешког живота под Италијанском окупацијом, одвођења у логоре и на принудни рад.

За све време рата албанске масе се нису хтеле активирати у народноослободилачки покрет, па је у тим условима, због непријатељског става Албанаца према Југославији, покрет против окупатора на Косову и Метохији био лишен масовне базе, коју је имао у другим деловима земље. Тек у јесен 1942. године формирају се Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије, Први албански НОП одред „Зејнел Ајдини“ и Шарпланински НОП одред. Од априла 1943. године на Косову и Метохији се налазио делегат Врховног штаба и ЦК КПЈ Светозар Вукмановић Темпо, тако да је учињен велики напредак у организовању оружане борбе против окупатора. Новембра 1943. године формирана је Прва македонско-косовска бригада.

Због тешкоћа у организовању народноослободилачких одбора у срезовима на подручју Косова и Метохије, каснило се и са организовањем обласног НОО тако да је ЦК КПЈ у октобру 1943. године указао на потребу за хитним предузимањем додатних напора у циљу бољег организовања народне власти на косовско-метохијском подручју. Поменуте тешкоће су дошле до пуног изражаја непосредно након Другог заседања АВНОЈ-а крајем новембра 1943. године, пошто се знатан део албанских активиста НОП-а са овог подручја почео изјашњавати за интеграцију са Албанијом. Ове тенденције су довеле до сазивања Бујанске конференције која се отворено изјаснила за прикључење Косова и Метохије суседној Албанији. Пошто су биле супротне одлукама АВНОЈ-а, одлуке Бујанске конференције су почетком 1944. године одбачене од стране руководства КПЈ и НОП Југославије.[1]

Током јесени 1944. године, у склопу Косовске операције, јединице НОВЈ су ослободиле подручје Косова и Метохије, након чега се приступило организовању народне власти на среском и обласном нивоу. Коначна одлука о статусу овог подручја донета је почетком пролећа 1945. године, када се Обласни НОО Косова и Метохије изјаснио за стварање посебне аутономне области у саставу Србије. Ову одлуку је 7. априла 1945. године прихватила Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије, којој су се у име Обласног НОО Косова и Метохије обратили Душан Мугоша и Мехмед Хоџа. Том приликом усвојен је и закључак о сазивању прве обласне скупштине за Косово и Метохију.[2]

Аутономна Косовско-Метохијска Област (1945—1963)Уреди

Обласна скупштина Косова и Метохије заседала је од 8. до 10. јула 1945. године у Призрену и том приликом је донет низ одлука о будућем уређењу Аутономне Косовско-Метохијске Области, чије је оснивање потврђено 7. августа на Трећем заседању АВНОЈ-а и потом озакоњено 1. септембра 1945. године, када је Народна скупштина Србије усвојила посебан Закон о установљењу и устројству Аутономне Косовско-метохијске области.[3] Ове одлуке потврђене су Уставом ФНРЈ из 1946. године и Уставом НР Србије из 1947. године.[4]

Први Статут АКМО донет је 23. маја 1948. године, а ступио на снагу 30. октобра 1948. године, након потврде у Народној скупштини НР Србије. Главни органи АКМО били су Обласни народни одбор као представничко тело и Извршно веће као носилац извршне власти. Други Статут АКМО донет је 20. фебруара 1953. године. Током 1958. године усвојени су посебни прописи којима је службена употреба албанског језика у потпуности изједначена са употребом српског језика, након чега се започело са вођењем двојезичне администрације у свим гранама покрајинске управе. Данашње границе АКМО је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка додати области као делови општине Лепосавић.

Иако је рат завршен 1945. године, на простору Косова и Метохије су све до 1952. године деловале групе разбијених балиста. У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА-е и УДБА-е које су најчешће у појединачним окршајима разбијале остатке балиста, док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.

Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1963—1968)Уреди

Новим Уставом СФР Југославије из 1963. године, АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.[5] Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима, што је дошло до пуног изражаја непосредно након Брионског пленума ЦК СКЈ (1966) и пада Александра Ранковића. У исто време, покрајинско рукуоводство у АП Војводини текође је тежио ка проширењу аутономије. Ове тенденције наишле су на подршку у делу савезног руководства, првентвено међу кадровима из Хрватске и Словеније, који су у јачању покрајинских аутономија видели средство за слабљење уставног положаја Србије. Тим поводом покренути су механизми за нову промену устава, што је довело до усвајања уставних амандамна из 1968. године.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (1968—1990)Уреди

Доношењем уставних амандмана у новембру 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. САП Косово је 1969. године добило свој Уставни закон, као највиши правни акт.[6] Амандмани на Уставни закон САП Косова усвојени су 1972. године.[7] Новим Уставом СФР Југославије из из 1974. године, САП Косово је добило право на сопствени Устав, који је усвојен исте године.[8] Тиме је покрајина стекла пуну уставну и законодавну аутономију, у оквирима СР Србије. Између 1974. и 1989. године, САП Косово је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално-правно и даље било део СР Србије. Иако је албанска национална мањина имала широки степен аутономије, долазило је до честих немира на Косову, посебно 1968. и 1981. године, када је почело и прво јавно изношење захтева, најпре за "Социјалстичку Републику Косово" у оквиру СФРЈ, а потом и за независну "Републику Косово" изван Југославије.

Амандманима на Устав СР Србије из 1989. године зустављене су тежење ка претварању САП Косова у федералну јединицу и оснажене су надлежности републичких органа на целокупном подручју СР Србије. Крајем 1989. и почетком 1990. године дошло је до дубоких подела у покрајинском руководству, што је средином 1990. године довело до распуштања Скупштине САП Косова. Устав Републике Србије од 28. септембра 1990. је избацио из назива Србије префикс „социјалистичка“, а покрајини Косово је враћен стари назив АП Косово и Метохија. Уз то, Устав је дефинитивно одузео покрајинама у саставу Србије (Војводина, Косово и Метохија) све елементе државности и потврдио одлуку републичког парламента из 1989.

ДемографијаУреди

По попису становништва из 1981. године, етнички састав САП Косова је био следећи:

Функционери САП КосоваУреди

ПредседнициУреди

Преглед руководећих личности Аутономне-косовско метохијске области, Аутономне Покрајине Косово и Метохија и Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово од 1945. до 1990.
име и презиме почетак мандата крај мандата напомена
Председник Народноослободилачког одбора за Косово и Метохију 1944—1945.
Мехмед Хоџа 1. јануар 1944. 11. јул 1945.
Председници Обласног народноослободилачког одбора Косова и Метохије 1945—1963.
Фадиљ Хоџа 11. јул 1945. 20. фебруар 1953.
Исмет Шаћири 20. фебруар 1953. 12. децембар 1953.
Ђорђије Пајковић 12. децембар 1953. 5. мај 1956.
Павле Јовићевић 5. мај 1956. 4. април 1960.
Душан Мугоша 4. април 1960. 18. јун 1963.
Председници Скупштине АП Косова и Метохије 1963—1969.
Станоје Аксић 18. јун 1963. 24. јун 1967.
Фадиљ Хоџа 24. јун 1967. 7. мај 1969.
Председници Скупштине САП Косова 1969—1974.
Иљаз Куртеши 7. мај 1969. март 1974.
Председници Председништва САП Косова 1974—1990.
Џавид Нимани март 1974. 5. август 1981.
Али Шукрија 5. август 1981. мај 1982.
Кољ Широка мај 1982. мај 1983
Шефћет Јашари мај 1983. мај 1984.
Шефкет Небих Гаши мај 1984. мај 1985.
Бранислав Шкембаревић мај 1985. мај 1986.
Бајрам Селани мај 1986. мај 1988.
Ремзи Кољгеци мај 1988. 30. април 1989.
Хисен Кајдомчај 27. јун 1989. 11. април 1990.

ПремијериУреди

Преглед руководећих личности Аутономне-косовско метохијске области, Аутономне Покрајине Косово и Метохија и Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово од 1953. до 1990.
име и презиме почетак мандата крај мандата напомена
Председник Обласног извршног већа Аутономне-косовско метохијске области 1953—1963.
Фадиљ Хоџа фебруар 1953. јун 1963.
Председници Извршног већа Скупштине АП Косова и Метохије 1963—1969.
Али Шукрија јун 1963. мај 1967.
Илија Вакић мај 1967. фебруар 1969.
Председници Извршног већа Скупштине САП Косова 1969—1990.
Илија Вакић фебруар 1969. мај 1974.
Богољуб Недељковић мај 1974. мај 1978.
Бахри Оручи мај 1978. мај 1980.
Риза Сапунџију мај 1980. мај 1982.
Имер Пуља мај 1982. 5. мај 1984.
Љубомир Борковић 5. мај 1984. мај 1986.
Назми Мустафа мај 1986. 10. март 1987.
Каћуша Јашари 10. март 1987. 9. мај 1989.
Даут Јашаница 9. мај 1989. 4. децембар 1989.
Јусуф Зејнулаху 4. децембар 1989. 5. јул 1990.

Кратка хронологијаУреди

Кратка хронологија Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово
датум догађај
31. децембар 1943. У Бујану, у Малесији (Албанија) одржана Оснивачка конференција Народноослободилачког одбора за Косово и Метохију.
22. новембар 1944. Ослобођењем Косовске Митровице завршена је Косовска операција којом су од окупатора ослобођени Косово и Метохија.
10. јул 1945. Обласни народноослободилачки одбор Косова и Метохије донео Резолуцију о прикључењу Косова и Метохије Федералној Држави Србији, коју је 10. августа потврдио АВНОЈ.
1. септембар 1945. Народна скупштина Србије донела Закон о установљењу и устројству Аутономне Косовско-метохијске области.
23. мај 1948. Обласни народни одбор Косова и Метохије усвојио први Статут Аутономне Косовско-метохијске области.
20. фебруар 1953. Након усвајања Уставног закона ФНРЈ и НР Србије, Обласни народни одбор Косова и Метохије усвојио нови Статут Аутономне Косовско-метохијске области.
9. април 1963. Народна скупштина Србије усвојила Устав Србије којим је Аутономна Косовско-метохијска област подигнута на ниво аутономне покрајине. На основу новог Устава, Обласни народни одбор Косова и Метохије је 10. априла усвојио Статут Аутономне Покрајине Косово и Метохија.
15. новембар 1968. У Приштини одржана Десета покрајинска конференција СК Србије за Косово и Метохију на којој је дотадашњи Покрајински комитет СКС за КиМ реорганизован у Савез комуниста Косова.
27. новембар 1968. У Приштини избиле масовне албанске демонстрације на којима су захтевана већа права и добијање статуса републике у оквиру СФРЈ.
24. фебруар 1969. Скупштина АП Косова и Метохије усвојила Уставни закон САП Косова као највиши правни акт Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово.
27. фебруар 1974. Скупштина САП Косова, на основу претходно усвојених Устава СФРЈ и Устава СР Србије, усвојила Устав САП Косова, као највиши правни акт у покрајини.
11. март 1981. У Приштини избили иридентистичке демонстрације које су се претвориле у вишенедељне немире током којих је уведено ванредно стање у САП Косово.
17. новембар 1988. Под притиском „антибирократске револуције” руководиоци СК Косова Азем Власи и Каћуша Јашари поднели оставке.
28. март 1989. Скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав Србије којима су смањене надлежности САП Косова и САП Војводине.
5. јул 1990. Скупштина СР Србије донела Закон о престанку рада Скупштине САП Косово и Извршног већа Скупштине САП Косово којим су укинуте надлежности и распуштене Скупштина и Извршно веће Скупштине САП Косова, а њихове дужности преузело је Извршно веће Скупштине СР Србије
28. септембар 1990. Скупштина СР Србије донела нови Устав којим је СР Србија преименована у Републику Србију, а САП Косово у АП Косово и Метохија.

ФотогалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Оснивање Аутономне области
  2. ^ Добијање статуса Аутономне покрајине
  3. ^ Повећање овлашћења покрајине
  4. ^ Смањење овлашћења покрајине
  5. ^ Укидање органа покрајине
  6. ^ Доношење новог устава Србије

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди