Википедија

Српски орао

Српски орао је двоглави хералдички орао, уобичајени симбол у српској хералдици и вексилологији. Двоглави орао и оцила су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет Срба вијековима.[1] Поријекло води од средњовјековне династије Немањић.[1] Орао, заједно са оцилима, користи се у савременом дизајну грба Србије, а сам орао на грбу Црне Горе.

Орао на грбу Републике Србије
Грб Црне Горе

ИсторијаУреди

Средњи вијекУреди

Двоглави орао је усвојен у средњовјековној Србији из византијске културе. Византијско хералдичко значење двоглавог орла је да главе представљају двоструки суверенитет цара (секуларни и вјерски) и/или власт византијских царева над Истоком и Западом.

Најстарији очувани двоглави орао Немањића у историјским изворима је приказ ктирорске фреске Мирослава Завидовића у цркви Светог Петра у Бијељом Пољу, из 1190. године.[1] Он је имао сљедеће карактеристике: један врат и двије главе, огрлице на врату и репу, раширена крила, реп у облику љиљана, главе изнад крила, ноге са три прста, док се орао налазио у кругу.[1] Ова врста немањићког орла развијена је између 12. и 15. вијека.[1] Веома је различита од њемачког орла: два врата, без огрлица, реп је у облику листа, главе ниже од крила, ноге са четири прста, са нераширеним крилима.[1] Двоглави орао Немањића (са посебним карактеристикама) био је приказан на детаљима украса и тканина у манастиру Жича (1207—1220), у цркви Богородице Љевишке (1307—1310), украсима одјеће Јована Оливера (1349), детаљима на тканини из манастира Велуће (14. вијек), детаљима у манастиру Манасији (1402—1427), на плочо са грбом Ивана Црнојевића, као и у другим црквама и манастирима.[2]

Почетком 14. вијека, двоглави орао се може чешће видјети на натписима, средњовјековним фрескама и на везу одјеће српске краљевске породице.[3] Српска црква је усвојила, тако да је улаз у манастир Жичу, сједишту архиепископије у периоду од 1219. до 1253. године и традиционалном мјесту крунисања српских краљева, био украшен приказима двоглавог орла.[4] На прстену краљице Теодоре се налази урезан симбол двоглавог орла.[4] Током владавине цара Душана, двоглави орао се могао видјети на свакодневним објектима и документима везаним за државу, као што су воштани печат и декрети.[4] Картограф Анђелино Дулсерат је на мапи коју је израдио 1339. године Српско царство обиљежио заставом са црвеним двоглавим орлом.[4]

Остале српске династије су такође усвојиле симбол као симболичан наставак, као Мрњавчевићи и Лазаревићи. Српски кнез Лазар, за вријеме редновирања манастира Хиландар на Светој гори, урезао је двоглавог орла на сјеверном зиду.[5] Минхенски псалтир је умјетничко дјело богато двоглавим орловима. Двоглавог орла је званично усвојио Стефан Лазаревић након што је добио титулу деспота, друге највише византијске титуле, од цара Јована VII Палеолога у августу 1402. године у Константинопољу.[6]

Рани нови вијекУреди

Двоглави орао се налази на неколико грбова у Илирском грбовнику, састављеном у раном новом вијеку. Бијелог двоглавог орла на црвеном штиту користила је династија Немањић и деспот Стефан Лазаревић. „Немањићки орао” се налазио на челенки грба Хребељановића (Лазаревићи), док је полу-бијели полу-црвени орао кориштен на челенки грба Мрњавчевића.

Нови вијек и савремено добаУреди

 
Српски орао ломи заставе „непријатеља” (бугарска, османска и угарска у канџама, аустријска у ћошку, немачка у позадини)

Након османског освајања и окупације која је трајала до почетка 19. вијека, двоглави орао је забрањен као симбол српског суверенитета и државности. Оцила су се чешће користила као још један средњовјековни симбол Срба. Грб је углавном приказиван у облику бијелог орла од 1804. године, када Гавриловић издаје револуционарну заставу засновану на орлу Немањића у Стематографији.[7]

Српска револуција је васкрсла традицију Немањића и двоглави бијели орао је постао грб Србије као симбол независности од Османског царства. Оцила су кориштена као штит на двоглавом орлу на савременом дизајну грба Србије, пратећи традицију успостављену у Краљевини Србији 1882. године.

Грб из 1882. године са бијелим двоглавим орлом, није био немањићког типа, него њемачког, упркос чињеници да он симболизује насљеђе Немањића; грешку је направио илустратор грба Вон Штрел (Нијемац), који је „преварио” Стојана Новаковића (угледног српског историчара и министра) и умјесто немаћиког орла нацртао њемачког орла.[8]

Двоглави орао је дио породичких грбова обје српске династије, Обреновића и Карађорђевића.

Краљевски орден Белог орла био је краљевски орао додјељиван српским и југословенским држављанима за достигнућа у миру и рату, или за посебне заслуге Круни, држави или народу, између 1883. и 1945. године.

ГалеријаУреди

  • Грб Мирослава Завидовића

  • Орао Стефана Провјенчаног из Милешеве (1230е)

  • Детаљ фреске из цркве Богородице Љевишке (1306–07)

  • Детаљ мапе са приказом српске заставе, Анђелино Дулсерт (1339)

  • Детаљ фреске деспота Стефана Лазаревића, Манасија (1406–1418)

  • Застава и грб Српског царства, Габријел де Валсека (1439).

  • Фреска деспота Стефана Лазаревића, Манасија (1406–1418)

  • Печат деспота Стефана

  • Печат деспота Стефана

  • Печат деспота Стефана

  • Грб Српске деспотовине, према Виргилу Золизу (1555)

  • Грб Српске деспотовине, према Кристофу Силберисену (1576)

  • Печат деспота Стефана, према Мартину Шроту (ca. 1580)

  • Грб Немањића, Грбовник Коренић—Неорић (1595)

  • Грб Српске деспотовине у њемачком грбовнику, ca. 1600

  • Грб Немањића, Београдски грбовник II (рани 17. војек)

  • Грб Немањића, Фојнички грбовник (17. вијека)

  • Грб Немањића, by Stanislaus Rubcich (ca. 1700)

  • Грб Немањића, према Павлу Ритеру Витезовићу (прије 1701)

  • Грб Рашке, стематографија (1741)

  • Грб Немањића, Стематографија (1741)

  • Грб Немањића (хералдичка рекострукција, 1987)

  • Печат из 1804

  • Грб Карађорђевића

  • Грб Петровића

  • Грб Књажевине Црне Горе

  • Грб Краљевине Црне Горе

  • Грб Краљевине Србије (1882–1918)

  • Регалије краља Петра, настала 1904

  • Краљевски орден Белог орла

  • Грб Краљевине Југославије (1918–1941)

  • Грб Српски под њемачком окупацијом (1941-44)

  • Грб Републике Српске (1992–2006)

  • Грб СР Југославије и СЦГ

  • Грб Републике Црне Горе

  • Грб Србије

  • Грб Црне Горе

ОпштинеУреди

  • Грб Београда

  • Грб Ниша

  • Грб Ужица

  • Грб Пријепоља

  • Грб Мионице

  • Грб Куршумлије

  • Грб Савског венца

  • Грб Старог града

  • Грб Ваљева

  • Грб Велике Плане

  • Грб Чајетине

  • Грб Билеће

  • Застава Лесковца

  • Грб Сурдулице

  • Застава Деспотовца

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Atlagić 2009, стр. 180.
  2. ^ Atlagić 2009, стр. 181–182.
  3. ^ Solovjev 1958, стр. 130.
  4. ^ а б в г Solovjev 1958, стр. 134–135.
  5. ^ Ivić 1910, стр. 30.
  6. ^ Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, vol. 8, Osteuropa-Institut München, F. Steiner Verlag, (1960). стр. 511.
  7. ^ „Ethnic Groups”. 10. New York: Gordon and Breach. 1993. 
  8. ^ Atlagić 2009, стр. 183.

ЛитератураУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српски_орао&oldid=24146403”