Стефан Гавриловић
Стефан Гавриловић (Мол, око 1750 — Сремски Карловци, 1823) био је српски сликар најпознатији по својим иконостасима и фрескама. Израдио је заставе за Први српски устанак.
| Стефан Гавриловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1750. |
| Место рођења | Мол, Аустријско царство |
| Датум смрти | 1823 |
| Место смрти | Сремски Карловци, Аустријско царство |
| Уметнички рад | |
| Поље | Црквено сликарство |
| Правац | Неокласицизам |
Биографија уреди
Сматра се једним од мајстора српског неокласицистичког и каснобарокног сликарства. Био је под великим утицајем Јакова Орфелина и Теодора Крачуна.[1] [2]
Стефан Гавриловић је био је водећа личност генерације која се јавља крајем XVIII века и чија се делатност протеже и на прве деценије XIX века.На Гавриловића су утицале ликовне формулације водећих мајстора каснобарокног еклектицизма Јакова Орфелина и Теодора Илића Чешљара, који су својим личностима и делом дали духовни печат српској култури у епохи просвећености.[3]
Стефан је био члан црквеног одбора Доње цркве у Карловцима, а 1791. је заједно са братом Илијом присуствовао оснивачком скупу Карловачке гимназије, у чији су фонд браћа приложила две стотине форинти. У периоду између 1816. и 1820. Стефан је био старатељ гимназије.[3]
Стефанов брат Илија био је трговац, лиферант који је током аустро-турског рата закупио сено из целе толнанске жупаније и снабдевао трупе у простору од Петроварадина до Земуна и од Земуна до Оршаве. Илија и Стефан били су блиски пријатељи Доситеја Обрадовића. Илија је умро у пролеће 1807.[4]
О присном пријатељству Стефана са Доситејем Обрадовићем сведочи њихова преписка. Дугогодишње пријатељство склопљено је седамдесетих година XVIII века, када је Доситеј боравио у Карловцима као приватни васпитач синовца митрополита Викентија Јовановића Видака. Доситеј је желео да са Гавриловићем оснује друштво за штампање и растурање књига, да би се од добијених прихода подигла школа у оном делу српског народа који је за тим имао највише потреба.[3]
У Сремским Карловцима Гавриловић је имао сликарски атеље и кућу у којој је живео. Кућа му се налазила у Јарковачкој улици бр. 604 (данас Митрополита Стратимировића 38), у суседству Јакова Орфелина.[3]
Дело уреди
Уље на платну уреди
- Портрет Митрополита карловачког Мојсија.
- Портрет Полексије Чокић
- 1780. израдио је копију познате Рубенсове слике „Томирида са Кировом главом”, коју је насликао обрнуто од оригинала, јер слику није посматрао уживо, него ју је радио у својој сликарској радионици уз помоћ графичког отиска, где је читава композиција заротирана слева удесно.[5]
Иконопис уреди
- Иконостас у Цркви светих Кузмана и Дамјана у Кузмину, заједно са са Григоријем Давидовићем Обшићем (1793).[3]
- Иконе у припрати Доње цркве у Карловцима (1794).[6]
- Олтарска преграда цркве Светог Георгија у Јарку, заједно са Јаковом Орфелином (1797).[3]
- Иконе у Цркви Светог Николе у Сибачу, заједно са Георгијем Стојановићем и Јовом Васиљевићем (крај 18. века).[7]
- 1800. године досликавао је олтарску преграду који је урадио Теодор Крачун у храму посвећеном Светим Врачима, Кузману и Дамјану у Нештину.[8]
- Иконостас цркве посвећеној Перображењу Господњем у Беочину, заједно са братом Илијом који је радио позлату (1802).[3]
- Стефан и Илија су израдили иконостас цркве у Платичеву (1802).[3]
- Осликавање олтарске преграде Цркве Рођења Богородице у Сремској Каменици, заједно са братом Илијом који је радио позлаћивање (1803).[3]
- 1805. је Стефан Гавриловић ангажован да ослика иконостас за храм Преноса моштију светог оца Николаја у Белегишу. Овај иконостас је 1809. завршио Георгије Лацковић.[9]
- Иконостас у Цркви Светог Николе у Петровцима (1806).[4][10]
- У Цркви Свете Петке у Сурчину, између 1807. и 1809. насликао је 37 икона за црквени иконостас.[11]
- Иконостас, певнице и архијерејски трон за Цркву Вазнесења Господњег у Буковцу на Фрушкој гори (1813).[12]
- Иконостас Цркве Светог Николе Мирликијског у Новом Бечеју (1814).[13]
Заставе уреди
Стефан Гавриловић је 1804. послао српским устаницима две своје заставе, а 1807. трећу. Прве две су поклоњене Карађорђу, а трећа војводи Соколске нахије - хаџи Мелентију Стефановићу. Заставе су у револуционарном периоду замениле црквене барјаке.[3]
Једну од прве две Гавриловићеве заставе је Гавра Протић донео Карађорћу крајем 1804. или почетком 1805. Ова застава је била од свиленог дуплог дамаста са сликом архангела Гаврила у оклопу и са мачем на једној а двоглавим белим орлом на другој страни.[14]
Карађорђева застава коју је кнез Александар карађорђевић добио 1857. године од браће Куртовића, трговаца из Шапца, дуго била у поседу Војног музеја у Београду, док је данас део поставке Музеја првог српског устанка.[4] На овој застави с једне стране је икона Стефана Првовеначног, а с друге штит са крстом и четири оцила, испод кога је текст из "Стематографије", исписан по Жефаровићу.[4]
-
Застава (1804) -
Застава (1809) -
Војводска застава Првог српског устанка (1811)
Ученици Стефана Гавриловића[3] уреди
Спољашње везе уреди
- Слике Стефана Гавриловића у Галерији Матице Српске.
Референце уреди
- ^ „Споменици културе у Србији”. sanu.ac.rs. Приступљено 21. 5. 2015.
- ^ „Споменици културе у Србији”. sanu.ac.rs. Приступљено 21. 5. 2015.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Костић, Мирослава М. (2018). „Олтарска преграда цркве Светог Николе у Сремској Каменици” (PDF). Завод за заштиту споменика културе Србије, Београд. 50: 175—195.
- ^ а б в г Коларић, Миодраг. „О пореклу и ауторима неких застава из Карађорђевог доба” (PDF). Историјски музеј Србије: 65—68.
- ^ „Кописти и модели | Politikin Zabavnik”. politikin-zabavnik.co.rs. Приступљено 2024-04-29.
- ^ „CRKVA SV.PETRA I PAVLA, - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Hramovi | Zvanična prezentacija | Општина Пећинци”. www.pecinci.org. Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Sremska kuća Neštin”. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam (на језику: српски). Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Hram Prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja — Belegiš | Sakralni objekti | Turistička organizacija opštine Stara Pazova” (на језику: српски). 2016-12-04. Приступљено 2024-04-29.
- ^ Воргић, Дејан (понедељак, 28. фебруар 2011). „Banateka : Teodor Popović, bečkerečki moler (1747-1807)”. Banateka. Приступљено 2024-04-29. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Informacije - Црква Св. Петке”. kod.rs. Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Црква Светог Николаја Мирликијског – Turisticka organizacija Novi Becej” (на језику: српски). Приступљено 2024-04-29.
- ^ Васић, Павле (1959). „Карађорђева Србија у делима савремених уметника” (PDF). Зборник Историјског музеја Србије. 1: 70.
