Платичево
Платичево је насеље у општини Рума, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2444 становника. До 1963. ово насеље је било седиште Општине Платичево коју су чинила насељена места: Витојевци, Грабовци, Кленак, Никинци, Платичево и Хртковци. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Рума.
Платичево | |
|---|---|
 Центар села са домом културе | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Рума |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.444 |
| — густина | 62/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 29″ С; 19° 47′ 34″ И / 44.824744° С; 19.792857° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 66 m |
| Површина | 39,3 km2 |
.svg)  Платичево Платичево на карти Србије | |
Географске одлике уреди
Платичево се налази у јужном делу румске општине. Изграђено је на путу Рума – Шабац, на оном месту где се од њега одваја локални пут, који иде до Витојеваца и Грабоваца. Платичево је од Руме удаљено 23 км, од Шапца 14 км, од Сремске Митровице 25 км, а од Новог Сада 60 км. На исти начин као и Никинци и Хртковци, Платичево је спојено са ауто–путем Београд–Загреб. Кроз Платичево такође пролази железничка пруга Рума – Шабац.
Атар Платичева је издужен правцем запад – исток на дужини од 12 км. Површина атара је 42,39 км² и граничи се са атарима Хртковаца, Никинаца, Грабоваца, Витојеваца и Кленка, а западну границу чини река Сава. Атар Платичева лежи на сремској лесној тераси, а само његов крајњи, западни део на алувијалној равни Саве. Границу између ове две геоморфолошке целине чини прегиб висок од 3 до 5 м. Лесна тераса висока је од 77 до 82 м и благо је заталасана. Основни облици рељефа су гредице и депресије између њих, издужене правцем исток–запад и представљају лесом засуте старе рукавце Саве и обалске гредице између њих.
Највећи хидролошки објекат у Платичеву је Сава. Њено корито овде није омеђено насипом, тако да се река излива и плави алувијалну раван. Сем површинским путем, она приликом великих водостаја и подземно храни водом баре у депресијама. На лесној тераси највећа бара је била Трсковача, која је данас исушена. Источну границу атара чини долина Врањ, према којој отичу сви дренажни канали. Фреатска издан је и овде плитка, чак се у неким данима пењала и до 0,92 м испод површине земље. У депресијама и на алувијалној равни издан је још плића. На једној истражној бушотини уз Саву откривен је први слој субартешке издани на дубини између 8 и 29 м.
Платичево је правоугаоног облика и основу му чине две дуже паралелне улице изграђене на лесним гредама и три краће попречне улице. Основа је донекле поремећена ширењем дуж пута за Руму, као и градњом неколико краћих улица на периферији села. Улица у северном делу Платичева је шира од осталих, што је условила утолеглица, која иде њеном средином.
Историја уреди
Први помен о Платичеву потиче из 1366. године, када се насеље спомиње под именом Fenberek, да би временом мењало назив све до 1426. године, када је записано као Fenberek Nomine Palaticho. Као посед у средњем веку, насеље се налазило у власништву сремскомитровачког спахилука. После овог времена, па све до краја 17. века овде нема података о насељу. Тек тада се на овом простору помиње насеобина под данашњим именом.
Овде се такође у том периоду насељавају римокатолички Арнаути. Према попису из 1869. године у Платичеву је живело 962 становника, да би временом број становника стално се повећавао. Према попису становништва из 1981. године овде је живело укупно 2812 становника, од тога 49,3% су били мушкарци, а 50,7% су биле жене. Просечна старост становништва износила је 35,1 годину. Срби су чинили 59,2% популације, Хрвати 23,0%, а Мађари 7,2%. У послератном периоду расте број и удео Срба, а опада број Хрвата и Мађара.
Према попису становништва из 2002. године у Платичеву живи укупно 2760 становника, од тога 1374 или 49,7% мушкараца и 1413 или 51,2% жена. Просечна старост је 39,7 година. Из табеле се види да је и овде, као и у Никинцима и Хртковцима структура становништва разноврсна. Већину становништва чине Срби 72,7%, Хрвати 13,1% и Мађари 6,3%.
Привреда уреди
У Платичеву је привреда усмерена ка пољопривредној производњи. Највећи део површина је под ораницама 56,8%, под шумама 29,2% и трстицима 2,5%. Шуме и трстици су у друштвеном, а оранице највећим делом у приватном власништву. Под шумама је западни део атара, односно читава алувијална раван Саве и ивични делови лесне терасе, као и мања површина јужно од села. Највеће површине под трстицима су у потесу Трсковача, источно од села. Највећа бара у овом потесу, бара Трсковача је исушена и претворена у обрадиво земљиште. До краја 2004. године радиће се на томе да потес Трсковача поново постане пашњак и бара с једним рибњаком, који би био природни резерват за бројне ретке врсте птица и риба. Ово је веома битно, јер је исушивањем ове баре, која је подземним водама везана са Обедском баром, значајно поремећена микроклима и дошло је до директне деградације око 600 ha обрадивог земљишта. (Букуров, 1990)
За Платичево је значајна производња поврћа, док производња бостана има веома дугу традицију. Мада, када је у питању будућност пољопривреде Платичева, ово село има предиспозиције за производњу јестивих печурки. Поенту у том погледу представља гљива тартуф. Платичево је један од два „тартуфска“ центра у Срему, због шума, које расту у околини овог села, јер тартуф искључиво успева између шумских дрвећа.
Кроз село је спроведен водовод, гасовод и телефонска мрежа. Овде се такође у центру села налази пошта, дом здравља, ватрогасни дом, основан још 1934. године и дом културе, у којем се налазе биоскопска сала, диско клуб, бифе фудбалског клуба и сала за прославе. У селу је регистровано више од 80 занатских радњи. Неки се баве чак и старим занатима, али већина се бави савременим бизнисом. Овде постоји фабрика обуће, млин, грађара и многи други објекти, а у плану је отварање експозитуре једне банке, још боља покривеност мобилном телефонијом, доградња спортске сале у сеоској школи и сл. Овде такође, поред фудбалског клуба активно делује и ловачко друштво.
Значајну улогу у привреди села има ловиште „Каракуша“, основано 1977. године. Ловиште има веома повољан географски положај. Налази се поред магистралног пута Нови Сад – Рума – Шабац и у близини великих центара домаће туристичке понуде, а положај газдинства је веома повољан и за долазак стране клијентеле, јер је од ауто – пута Београд — Загреб удаљено 21 km, а од аеродрома у Сурчину 65 km. У ловишту се налази и ловачки дом, који пружа смештај ловцима, који долазе овде.
Посавско ловиште „Каракуша“ налази се на алувијалној равни Саве и на лесној тераси. Температуре ваздуха, као елемент климе, који директно утиче на живот дивљачи, која насељава ово ловиште, је повољна. С аспекта ловног газдовања позитивна је чињеница и да се најмање падавина излучи зими. Подручје, на којем је лоцирано ловиште, веома је богато подземним и површинским водама. Највећи хидрографски објекат је река Сава, која ограничава ловиште са западне и јужне стране. Поред Саве, површинске воде чине и многобројне мртваје, баре и канали, који заједно са Савом служе као појилишта за дивље свиње и јелене.
Доминантне биљне заједнице на подручју ловишта су шуме храста лужњака у депресијама, шуме лужњака и граба са јасеном, шуме беле тополе, а природне ливаде прекривене су разноврсним травама. Наведене биљне заједнице су веома погодне за живот дивљачи и биле су, поред осталих географских елемената, важан услов за формирање ловишта.
Подручје ловишта пружа могућност сталног опстанка великог броја животињских врста, што ово ловиште чини привлачно и веома атрактивно не само за ловце, већ и за оринтологе и уопште љубитеље природе. По броју животињских врста Каракуша представља једно од најбогатијих станишта у Војводини. Основне врсте дивљачи у ловишту су: јелен, срна и дивља свиња.
Демографија уреди
У насељу Платичево живи 2200 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,8 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 897 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 12 | 11 | ||
| 80+ | 10 | 32 | ||
| 75—79 | 24 | 68 | ||
| 70—74 | 60 | 92 | ||
| 65—69 | 68 | 94 | ||
| 60—64 | 84 | 84 | ||
| 55—59 | 69 | 77 | ||
| 50—54 | 84 | 82 | ||
| 45—49 | 119 | 102 | ||
| 40—44 | 106 | 110 | ||
| 35—39 | 106 | 81 | ||
| 30—34 | 93 | 86 | ||
| 25—29 | 91 | 93 | ||
| 20—24 | 91 | 93 | ||
| 15—19 | 87 | 92 | ||
| 10—14 | 86 | 82 | ||
| 5—9 | 84 | 67 | ||
| 0—4 | 73 | 67 | ||
| Просек : | 37,8 | 41,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.104 | 336 | 695 | 43 | 28 | 2 |
| Женски | 1.197 | 216 | 711 | 253 | 16 | 1 |
| УКУПНО | 2.301 | 552 | 1.406 | 296 | 44 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 573 | 241 | 0 | 0 | 130 |
| Женски | 248 | 98 | 0 | 0 | 50 |
| УКУПНО | 821 | 339 | 0 | 0 | 180 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 6 | 46 | 27 | 8 | 49 |
| Женски | 0 | 1 | 30 | 9 | 1 |
| УКУПНО | 6 | 47 | 57 | 17 | 50 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 7 | 19 | 10 | 4 |
| Женски | 1 | 5 | 6 | 24 | 17 |
| УКУПНО | 1 | 12 | 25 | 34 | 21 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 12 | 1 | 0 | 13 | |
| Женски | 5 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 17 | 1 | 0 | 14 | |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
