Stefan Gavrilović

Stefan Gavrilović (Mol, oko 1750Sremski Karlovci, 1823) bio je srpski slikar najpoznatiji po svojim ikonostasima i freskama. Izradio je zastave za Prvi srpski ustanak.

Stefan Gavrilović
Lični podaci
Datum rođenjaoko 1750.
Mesto rođenjaMol, Austrijsko carstvo
Datum smrti1823
Mesto smrtiSremski Karlovci, Austrijsko carstvo
Umetnički rad
PoljeCrkveno slikarstvo
PravacNeoklasicizam

Biografija

uredi

Smatra se jednim od majstora srpskog neoklasicističkog i kasnobaroknog slikarstva. Bio je pod velikim uticajem Jakova Orfelina i Teodora Kračuna.[1] [2]

Stefan Gavrilović je bio je vodeća ličnost generacije koja se javlja krajem XVIII veka i čija se delatnost proteže i na prve decenije XIX veka.Na Gavrilovića su uticale likovne formulacije vodećih majstora kasnobaroknog eklekticizma Jakova Orfelina i Teodora Ilića Češljara, koji su svojim ličnostima i delom dali duhovni pečat srpskoj kulturi u epohi prosvećenosti.[3]

Stefan je bio član crkvenog odbora Donje crkve u Karlovcima, a 1791. je zajedno sa bratom Ilijom prisustvovao osnivačkom skupu Karlovačke gimnazije, u čiji su fond braća priložila dve stotine forinti. U periodu između 1816. i 1820. Stefan je bio staratelj gimnazije.[3]

Stefanov brat Ilija bio je trgovac, liferant koji je tokom austro-turskog rata zakupio seno iz cele tolnanske županije i snabdevao trupe u prostoru od Petrovaradina do Zemuna i od Zemuna do Oršave. Ilija i Stefan bili su bliski prijatelji Dositeja Obradovića. Ilija je umro u proleće 1807.[4]

O prisnom prijateljstvu Stefana sa Dositejem Obradovićem svedoči njihova prepiska. Dugogodišnje prijateljstvo sklopljeno je sedamdesetih godina XVIII veka, kada je Dositej boravio u Karlovcima kao privatni vaspitač sinovca mitropolita Vikentija Jovanovića Vidaka. Dositej je želeo da sa Gavrilovićem osnuje društvo za štampanje i rasturanje knjiga, da bi se od dobijenih prihoda podigla škola u onom delu srpskog naroda koji je za tim imao najviše potreba.[3]

U Sremskim Karlovcima Gavrilović je imao slikarski atelje i kuću u kojoj je živeo. Kuća mu se nalazila u Jarkovačkoj ulici br. 604 (danas Mitropolita Stratimirovića 38), u susedstvu Jakova Orfelina.[3]

Ulje na platnu

uredi
  • Portret Mitropolita karlovačkog Mojsija.
  • Portret Poleksije Čokić
  • 1780. izradio je kopiju poznate Rubensove slike „Tomirida sa Kirovom glavom”, koju je naslikao obrnuto od originala, jer sliku nije posmatrao uživo, nego ju je radio u svojoj slikarskoj radionici uz pomoć grafičkog otiska, gde je čitava kompozicija zarotirana sleva udesno.[5]

Ikonopis

uredi

Zastave

uredi

Stefan Gavrilović je 1804. poslao srpskim ustanicima dve svoje zastave, a 1807. treću. Prve dve su poklonjene Karađorđu, a treća vojvodi Sokolske nahije - hadži Melentiju Stefanoviću. Zastave su u revolucionarnom periodu zamenile crkvene barjake.[3]

Jednu od prve dve Gavrilovićeve zastave je Gavra Protić doneo Karađorću krajem 1804. ili početkom 1805. Ova zastava je bila od svilenog duplog damasta sa slikom arhangela Gavrila u oklopu i sa mačem na jednoj a dvoglavim belim orlom na drugoj strani.[14]

Karađorđeva zastava koju je knez Aleksandar karađorđević dobio 1857. godine od braće Kurtovića, trgovaca iz Šapca, dugo bila u posedu Vojnog muzeja u Beogradu, dok je danas deo postavke Muzeja prvog srpskog ustanka.[4] Na ovoj zastavi s jedne strane je ikona Stefana Prvovenačnog, a s druge štit sa krstom i četiri ocila, ispod koga je tekst iz "Stematografije", ispisan po Žefaroviću.[4]

Učenici Stefana Gavrilovića[3]

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Spomenici kulture u Srbiji”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 21. 5. 2015. 
  2. ^ „Spomenici kulture u Srbiji”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 21. 5. 2015. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j Kostić, Miroslava M. (2018). „Oltarska pregrada crkve Svetog Nikole u Sremskoj Kamenici” (PDF). Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, Beograd. 50: 175—195. 
  4. ^ a b v g Kolarić, Miodrag. „O poreklu i autorima nekih zastava iz Karađorđevog doba” (PDF). Istorijski muzej Srbije: 65—68. 
  5. ^ „Kopisti i modeli | Politikin Zabavnik”. politikin-zabavnik.co.rs. Pristupljeno 2024-04-29. 
  6. ^ „CRKVA SV.PETRA I PAVLA, - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Pristupljeno 2024-04-29. 
  7. ^ „Hramovi | Zvanična prezentacija | Opština Pećinci”. www.pecinci.org. Pristupljeno 2024-04-29. 
  8. ^ „Sremska kuća Neštin”. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-29. 
  9. ^ „Hram Prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja — Belegiš | Sakralni objekti | Turistička organizacija opštine Stara Pazova” (na jeziku: srpski). 2016-12-04. Pristupljeno 2024-04-29. 
  10. ^ Vorgić, Dejan (ponedeljak, 28. februar 2011). „Banateka : Teodor Popović, bečkerečki moler (1747-1807)”. Banateka. Pristupljeno 2024-04-29.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ „Informacije - Crkva Sv. Petke”. kod.rs. Pristupljeno 2024-04-29. 
  12. ^ „Spomenici kulture u Srbiji”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2024-04-29. 
  13. ^ „Crkva Svetog Nikolaja Mirlikijskog – Turisticka organizacija Novi Becej” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-29. 
  14. ^ Vasić, Pavle (1959). „Karađorđeva Srbija u delima savremenih umetnika” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. 1: 70.