Стефан Гавриловић

Стефан Гавриловић (Мол, око 1750Сремски Карловци, 1823) био је српски сликар најпознатији по својим иконостасима и фрескама. Израдио је заставе за Први српски устанак.

Стефан Гавриловић
Лични подаци
Датум рођењаоко 1750.
Место рођењаМол, Аустријско царство
Датум смрти1823
Место смртиСремски Карловци, Аустријско царство
Уметнички рад
ПољеЦрквено сликарство
ПравацНеокласицизам

Биографија

уреди

Сматра се једним од мајстора српског неокласицистичког и каснобарокног сликарства. Био је под великим утицајем Јакова Орфелина и Теодора Крачуна.[1] [2]

Стефан Гавриловић је био је водећа личност генерације која се јавља крајем XVIII века и чија се делатност протеже и на прве деценије XIX века.На Гавриловића су утицале ликовне формулације водећих мајстора каснобарокног еклектицизма Јакова Орфелина и Теодора Илића Чешљара, који су својим личностима и делом дали духовни печат српској култури у епохи просвећености.[3]

Стефан је био члан црквеног одбора Доње цркве у Карловцима, а 1791. је заједно са братом Илијом присуствовао оснивачком скупу Карловачке гимназије, у чији су фонд браћа приложила две стотине форинти. У периоду између 1816. и 1820. Стефан је био старатељ гимназије.[3]

Стефанов брат Илија био је трговац, лиферант који је током аустро-турског рата закупио сено из целе толнанске жупаније и снабдевао трупе у простору од Петроварадина до Земуна и од Земуна до Оршаве. Илија и Стефан били су блиски пријатељи Доситеја Обрадовића. Илија је умро у пролеће 1807.[4]

О присном пријатељству Стефана са Доситејем Обрадовићем сведочи њихова преписка. Дугогодишње пријатељство склопљено је седамдесетих година XVIII века, када је Доситеј боравио у Карловцима као приватни васпитач синовца митрополита Викентија Јовановића Видака. Доситеј је желео да са Гавриловићем оснује друштво за штампање и растурање књига, да би се од добијених прихода подигла школа у оном делу српског народа који је за тим имао највише потреба.[3]

У Сремским Карловцима Гавриловић је имао сликарски атеље и кућу у којој је живео. Кућа му се налазила у Јарковачкој улици бр. 604 (данас Митрополита Стратимировића 38), у суседству Јакова Орфелина.[3]

Дело

уреди

Уље на платну

уреди
  • Портрет Митрополита карловачког Мојсија.
  • Портрет Полексије Чокић
  • 1780. израдио је копију познате Рубенсове слике „Томирида са Кировом главом”, коју је насликао обрнуто од оригинала, јер слику није посматрао уживо, него ју је радио у својој сликарској радионици уз помоћ графичког отиска, где је читава композиција заротирана слева удесно.[5]

Иконопис

уреди

Заставе

уреди

Стефан Гавриловић је 1804. послао српским устаницима две своје заставе, а 1807. трећу. Прве две су поклоњене Карађорђу, а трећа војводи Соколске нахије - хаџи Мелентију Стефановићу. Заставе су у револуционарном периоду замениле црквене барјаке.[3]

Једну од прве две Гавриловићеве заставе је Гавра Протић донео Карађорћу крајем 1804. или почетком 1805. Ова застава је била од свиленог дуплог дамаста са сликом архангела Гаврила у оклопу и са мачем на једној а двоглавим белим орлом на другој страни.[14]

Карађорђева застава коју је кнез Александар карађорђевић добио 1857. године од браће Куртовића, трговаца из Шапца, дуго била у поседу Војног музеја у Београду, док је данас део поставке Музеја првог српског устанка.[4] На овој застави с једне стране је икона Стефана Првовеначног, а с друге штит са крстом и четири оцила, испод кога је текст из "Стематографије", исписан по Жефаровићу.[4]

Ученици Стефана Гавриловића[3]

уреди

Спољашње везе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Споменици културе у Србији”. sanu.ac.rs. Приступљено 21. 5. 2015. 
  2. ^ „Споменици културе у Србији”. sanu.ac.rs. Приступљено 21. 5. 2015. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Костић, Мирослава М. (2018). „Олтарска преграда цркве Светог Николе у Сремској Каменици” (PDF). Завод за заштиту споменика културе Србије, Београд. 50: 175—195. 
  4. ^ а б в г Коларић, Миодраг. „О пореклу и ауторима неких застава из Карађорђевог доба” (PDF). Историјски музеј Србије: 65—68. 
  5. ^ „Кописти и модели | Politikin Zabavnik”. politikin-zabavnik.co.rs. Приступљено 2024-04-29. 
  6. ^ „CRKVA SV.PETRA I PAVLA, - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Приступљено 2024-04-29. 
  7. ^ „Hramovi | Zvanična prezentacija | Општина Пећинци”. www.pecinci.org. Приступљено 2024-04-29. 
  8. ^ „Sremska kuća Neštin”. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam (на језику: српски). Приступљено 2024-04-29. 
  9. ^ „Hram Prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja — Belegiš | Sakralni objekti | Turistička organizacija opštine Stara Pazova” (на језику: српски). 2016-12-04. Приступљено 2024-04-29. 
  10. ^ Воргић, Дејан (понедељак, 28. фебруар 2011). „Banateka : Teodor Popović, bečkerečki moler (1747-1807)”. Banateka. Приступљено 2024-04-29.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „Informacije - Црква Св. Петке”. kod.rs. Приступљено 2024-04-29. 
  12. ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-04-29. 
  13. ^ „Црква Светог Николаја Мирликијског – Turisticka organizacija Novi Becej” (на језику: српски). Приступљено 2024-04-29. 
  14. ^ Васић, Павле (1959). „Карађорђева Србија у делима савремених уметника” (PDF). Зборник Историјског музеја Србије. 1: 70.