Становништво Њемачке
Демографију Њемачке прати Савезни статистички завод Њемачке (њем. Statistisches Bundesamt). Према подацима од 31. децембра 2015. године у Њемачкој живи 82.175.700 становника, што је чини шеснаестом најнасељенијом земљом на свијету. Укупна стопа наталитета у истој години је била 1,5 (максимална вриједност од 1982. године).
Фонд за становништва Уједињених нација наводи Њемачку као земљу послије САД с највећим бројем миграната. Више од 16 милиона људи су имигранти прве и друге генерације. 96,1% њих живи у западној Њемачкој и Берлину.[1] Око 7.000.000 њих су странци, јер немају њемачко држављанство. Највећа етничка група људи који нису њемачког поријекла су Турци. Од 1960-их, Западна Њемачка је и касније уједињена Њемачка привлачи имигранте, углавном из Јужне и Источне Европе, као и Турске, од којих су многи (или њихова дјеца) с временом стекли њемачко држављанство. Већина ових имиграната дошла је као привремени радници. Њемачка је такође била главна дестинација за избјеглице, они су поднијели захтјев за азил у Њемачкој, дијелом зато што њемачки устав је дуго имао клаузу којом се гарантује политички азил, као људско право, али разна ограничење током година су ограничила опсег ове клаузе.
Покрајине уреди
Од краја 2011. године, процијењено је да у Њемачкој живи 81,8 милиона становника, па је она најмногољуднија земља у Европској унији и 16. највећа земља у свијету по броју становника. Густина насељености је 229,4 становника по квадратном километру.
Њемачка је подијељена на шеснаест држава. Због разлике у величини и броју становника, подјела тих држава варира, посебно између градских држава (њем. Stadtstaaten) и држава с великим територијама (њем. Flächenländer).
|
Градови уреди
Етничке мањине и мигрантска позадина уреди
Савезни завод за статистику дефинише човјека с мигрантским поријеклом као све људе, који су након 1949. годину мигрирале на територију садашње Савезне Републике Њемачке, као и све стране држављане, рођене у Њемачкој, као њемачких држављане с најмање једним родитељем мигрантом или су рођени у Њемачкој као странци. Овдје приказани бројеви су засновани на овој дефиницији.
У 2010. години. године у Њемачкој живи 2,3 милиона породица са дјецом испод 18 година, у којима је барем један од родитеља имао стране коријене. Они чине 29% од укупног 8,1 милиона породице с малољетном дјецом. У поређењу са 2005. годином, када се почело с прикупљањем детаљних информација о становништву с мигрантским поријеклом удио породица миграната је за 2 процентна.[3] У 2015. години 36% дјеце узраста до 5 година имали су мигрантску позадину.[4]
Већина породица с мигрантским поријеклом живи у западном дијелу Њемачке. Породице с мигрантским поријеклом, чешће имају троје или више малољетне дјеце у породици, од породице, без мигрантског поријекла. У 2009. години. 3,0 милиона имиграната имало је турске коријене, 2,9 милиона има коријене у државама насљедницама Совјетског Савеза (укључујући и велики број етничких Нијемаца који причају руски), од чега 1,5 милиона има коријене у државама насљедницама Југославије и 1,5 милиона с пољским коријенима.
У 2008. години 18,4% Нијемаца било које старосне групе и 30% њемачке дјеце, имала су барем једног од родитеља који је рођен у иностранству.
Састав становништва 2016. године.
| Састав становништва | % | Становника |
|---|---|---|
| Европа | 93,1 | 76.737.000 |
| Европска унија | 90,2 | 74.372.000 |
| Нијемци (без Нијемаца из дијаспоре)[5] | 81,3 | 67.027.000 |
| Пољаци | 3,6 | 2.850.000 |
| Италијани | 1,0 | 861.000 |
| Румуни | 1,3 | 1.130.000 |
| Грци | 0,5 | 443.000 |
| ЕУ остали (претежно Шпанци, Холанђани, Потругалци, Аустријанци и Хрвати) | 2,5 | 2.061.000 |
| Европа остали | 2,9 | 2.365.000 |
| Руси | 1,5 | 1.223.000 |
| остали (претежно државе бивше Југославије, без Хрватске и Словеније) | 1,4 | 1.142.000 |
| Блиски исток/Сјеверна Африка | 4,9 | 4.069.600 |
| Турци (укључујући турске Курде) | 3,4 | 2.797.000 |
| Арапи | 1,3 | 1.108.000 |
| остали (претежно Иранци) | 0,2 | 164.000 |
| Подсахарска Африка | 0,6 | 510.000 |
| Источна Азија, Јужна Азија и Југоисточна Азија | 1,4 | 1.119.000 |
| Вијетнамци | 0,2 | 167.000 |
| Кинези | 0,3 | 212.000 |
| остали (претежно Индијци, Авганистанци и Пакистанци) | 0,9 | 795.000 |
| Америке | 0,5 | 451.000 |
| Американци | 0,3 | 324.000 |
| Аустралија/Океанија | <0,1 | 40.000 |
| остали/недефинисани | 0,1 | 47.000 |
| укупно | 100 | 82.973.000 |
Референце уреди
- ^ Bundeszentrale für politische Bildung: "Die soziale Situation in Deutschland: Bevölkerung mit Migrationshintergrund I
- ^ „Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. Архивирано из оригинала 6. 7. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017.„Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. Архивирано из оригинала 6. 7. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017.
- ^ „Families with a migrant background: traditional values count”. destatis.de. 27. 8. 2012. Приступљено 23. 10. 2015.
- ^ „Bevölkerung mit Migrationshintergrund auf Rekordniveau”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2018.
- ^ Овај број представља број особа без „досељеничке позадине”, што значи особа с два родитеља углавном или цијелог њемачког поријекла. То не представља број људи који себе сматрају Нијемцима. Овај број не укључује људе с њемачким родитељима, који су након 1955. дошли у модерну Њемачку (укључујући Aussiedler и Spätaussiedler и потомке тих особа.
