Отворите главни мени

Станоје Симић (Београд, 29. јул 1893 — Београд, 26. фебруар 1970) био је правник, дипломата, министар и политичар.

Станоје Симић
Станоје Симић2.jpg
Биографија
Датум рођења(1893-07-29)29. јул 1893.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија
Датум смрти26. фебруар 1970.(1970-02-26) (76 год.)
Место смртиБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
1. фебруар 1946 — 31. август 1948.
ПретходникЈосип Броз Тито
НаследникЕдвард Кардељ

БиографијаУреди

 
Станоје Симић

Рођен је у породици професора, народног посланика и дипломате Светислава Симића. Школовао се у Београду и Пироту. Правни факултет завршио је 1919. у Београду. Током 1915. штампао је Југословенски гласник, за који је писао и чланке. После рата започео је дипломатску каријеру. Био је на разним дужностима у Бриселу, Будимпешти, Тирани, Корчи, Задру, Паризу, Братислави, Анкари, Стокхолму.[1]

Учествовао у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. Дипломатски чиновник од 1920. Вицеконзул у Корчи (Албанија) од јула 1923. Вицеконзул у Задру од августа 1927. Секретар у Министарству иностраних дела од јануара 1932. Саветник у Министарству иностраних дела од маја 1934. Саветник посланства у Паризу од 1935. Пензионисан 1938. Поново враћен у службу 1939. године. Југословенска Краљевска влада именовала га је 1942. године за посланика, а од 1943. године за амбасадора у Совјетском Савезу. Амбасадор ДФЈ у Вашингтону од априла 1945.

Министар иностраних послова од 1. фебруара 1946. до 31. августа 1948.

Министар у Влади ФНРЈ од 1948. до 1953.

Народни посланик у Већу народа Савезне народне скупштине од 30. новембра 1945. до 1953.

Као амбасадор у САД потписао, у име ДФЈ, Повељу Уједињених нација.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди