Старо Бешеново

Старо Бешеново (буг: Стар Бешенов, бан. буг.: Stár Bišnov, мађ: Óbesenyő, нем: Altbeschenowa) је село у темишварском округу, Румунија и седиште општине Старо Бешеново. Већинско становништву у селу представљају Банатски Бугари.

Старо Бешеново
рум. Dudeştii Vechi
Насеље
Coat of arms of Старо Бешеново
Coat of arms
Јужни Словени у Румунији
Јужни Словени у Румунији
RO
RO
Старо Бешеново
Локација у Румунији
Координате: 46°2′59″N 20°28′59″E / 46.04972° СГШ; 20.48306° ИГД / 46.04972; 20.48306Координате: 46°2′59″N 20°28′59″E / 46.04972° СГШ; 20.48306° ИГД / 46.04972; 20.48306
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаСтаро Бешеново
Надморска висина79 m (259 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Укупно5.746
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод678782

Банатски БугариУреди

Банатски Бугари су мањинска етничка група Бугара који су католичке вероисповести а потомци су Паулицијана (Paulicians), који су населили у ове крајеве из северних делова Бугарске а 1738 и основали Дудешти Веки. Касније, у периоду од 1868. године до 1886. године, известан број породица се одселио у Скореновац и Иваново.

Паулицијани су грана хришћана католика који су добили име по апостолу Павлу. Јединственост те гране је да тврде да Исус није син Маријин и да не признају Стари завет. Највише поклоника су имали у периоду од седмог до деветог века.

ИсторијаУреди

По неким подацима подручје данашњег насеља је било насељени још за време Неолита. Прве писмене забелешке о селу датирају из 1213. године. Само бугарско име Бешенов потиче од Мађарског назива за становнике тог краја Бешење (мађ: besenyők), који су живели на том подручју до 11. века, касније у време доласка Турака цео крај је био ретко насељен.

Године 1666. дошли су у варош Бешенова калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. У списку приложника налазе се у то време: домаћин Вучихна, поп Стефан, барјактар Јанко, Пеја Белић, Видак, Која, Јузбашин, Живана, Неић, Радојица Јован, Вујица, Вук, Богић, Радомир, Михаило, Вук (други), кнез Милош, Марко, Лазар Грубић, Петко "от Неволина" и други.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Стара Бешенова налази у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази римокатоличка црква а становништво је претежно влашко.[3] Године 1797. Бешеново је парохијска филијала Дугог Села.

После оснивања села дошло је до демографског бума, и због пренасељености дошло је до постепеног расељавања становништва. Селидбе су ишле овим редом :

СтановништвоУреди

Оснивачка популација из 1738. износила је 2,200 становника.

По цензусу из 1910. године Дудешти Веки је имао 5.909 становника, а по попису из 1930. године 6.073 становника, од тога 5.385 Бугара (88,7%), 266 Мађара (4,4%), 209 Рома (3,5%), 111 Немаца (1,8%), 74 Румуна (1,2%), 3 Срба, и 25 осталих. По попису из 1941. године у селу је живело 6.311 становника.

По попису из 2002, укупна популација општине, која још укључује и становништво из три околна села, је износила 5,807 становника а од тога

По задњем попису из 2005 број становника је опао на 4,486.

ТабелаУреди

Попис Етничка структура
Година Популација Румуни Бугари Немци Мађари Роми Срби Јевреји Словаци Остали
1880. 11.690 2.754 н. п 1.295 1.101 н. п н. п н. п н. п 6.366
1910. 12.638 3.121 н. п 1.403 2.152 н. п н. п н. п н. п 5.962
1941. 11.334 2.661 н. п 1.206 1.187 н. п н. п н. п н. п 6280
1948. 11.620 2.754 5.771 1.327 1.415 232 53 34 20 -
1956. 9.653 2.340 5.610 478 995 210 6 5 7 -
1977. 8.030 2.221 4.669 319 694 109 6 2 5 9
1992. 6.409 1.996 3.633 57 379 305 11 1 9 17
2002. 5.807 2.368 2.987 44 330 62 16

ГрафиконУреди


Тенденција пораста/опадања популације


РеференцеУреди

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

Спољашње везеУреди