Бело Блато

насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу.

Бело Блато (слч. Lízika, Biele Blato, мађ. Nagyerzsébetlak) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 1034 становника.

Бело Блато
Католичка и евангеличка црква у средишту села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2022.1.034
 — густина35,9/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 24″ С; 20° 22′ 25″ И / 45.27323° С; 20.37351° И / 45.27323; 20.37351
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина68 m
Површина28,8 km2
Бело Блато на карти Србије
Бело Блато
Бело Блато
Бело Блато на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23205
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

уреди

Бело Блато је први пут насељено 1866. године, када га насељавају Немци. Село су назвали Елизенхајм. Због велике поплаве која се десила 1876. године, Немци се исељавају у Румунију. Године 1883. је поново расписана колонизација и село насељавају Словаци из Падине (180 породица). Нешто касније у Бело Блато (Словачки - Лизика) долазе Мађари, Немци и Бугари). Насељеници су добили по 10 кј земље и плац за кућу са окућницом. Већ након три године, нови колонисти су изградили школу, набијачу покривену трском. Године 1889. избили су сељачки немири, због одбијања државног закупца земље Мучалова, да преда сву земљу колонистима. Мештани су посејали усев и по тој спорној земљи. Суд је споро радио, а мештани су били огорчени. Када је дошао у место срески начелник Бакаловић избио је сукоб, током којег су жандарми убили тројицу колониста (Мађара, Словака и Бугарина).[1] Село се полако развијало. Од самог почетка у селу су биле две конфесије, Словачка Евангелистичка ав., и католичка. Словаци су Евангелисти а остали досељеници су били католици. Било је потребно саградити две цркве што је и урађено и то године 1895. католичка и 1902. Словачка Евангелистичка. Убрзо после је саграђен и млин, чији је власник био Ján Bùrik, Словак из Арадца.

За време Првог светског рата, 200 младих становника Белог Блата је ратовало на разним фронтовима широм Европе. Нажалост 47 младића се није вратило својим кућама а иза њих је остало 100 сирочади.

Други светски рат је такође оставио дубоке ране. Мобилисано је 156 регрута од којих се 24 никад није вратило. После Другог светског рата у селу је оформљена Земљорадничка задруга, пољопривредно друштво Јединство, 1962. године је село добило струју затим телефон, водовод, 1973. је пуштена у рад фабрика за прераду трске...

Демографија

уреди

У насељу Бело Блато живе 1173 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 568 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.159
1953. 2.490
1961. 2.031
1971. 1.841
1981. 1.746
1991. 1.762 1.602
2002. 1.477 1.517
2011. 1.342
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Словаци
  
583 39,47%
Мађари
  
488 33,03%
Бугари
  
128 8,66%
Срби
  
118 7,98%
Југословени
  
41 2,77%
Роми
  
31 2,09%
Румуни
  
12 0,81%
Муслимани
  
3 0,20%
Хрвати
  
2 0,13%
Немци
  
2 0,13%
Црногорци
  
1 0,06%
Албанци
  
1 0,06%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 586 653 560 564 569 629 568


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 135 173 104 120 20 12 1 2 1 0 2,60
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 622 206 374 31 11 0
Женски 618 108 373 123 14 0
УКУПНО 1.240 314 747 154 25 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 401 154 77 1 51
Женски 183 97 11 0 19
Укупно 584 251 88 1 70
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 27 59 6 4 3
Женски 0 2 23 6 2
Укупно 27 61 29 10 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 5 9 2 2
Женски 0 2 4 8 5
Укупно 0 7 13 10 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 2 0 2
Укупно 0 2 0 3

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Застава", Нови Сад 1889. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди