Бело Блато је први пут насељено 1866. године, када га насељавају Немци. Село су назвали Елизенхајм. Због велике поплаве која се десила 1876. године, Немци се исељавају у Румунију.
Године 1883. је поново расписана колонизација и село насељавају Словаци из Падине (180 породица). Нешто касније у Бело Блато (Словачки - Лизика) долазе Мађари, Немци и Бугари). Насељеници су добили по 10 кј земље и плац за кућу са окућницом. Већ након три године, нови колонисти су изградили школу, набијачу покривену трском. Године 1889. избили су сељачки немири, због одбијања државног закупца земље Мучалова, да преда сву земљу колонистима. Мештани су посејали усев и по тој спорној земљи. Суд је споро радио, а мештани су били огорчени. Када је дошао у место срески начелник Бакаловић избио је сукоб, током којег су жандарми убили тројицу колониста (Мађара, Словака и Бугарина).[1] Село се полако развијало. Од самог почетка у селу су биле две конфесије, Словачка Евангелистичка ав., и католичка. Словаци су Евангелисти а остали досељеници су били католици. Било је потребно саградити две цркве што је и урађено и то године 1895. католичка и 1902. Словачка Евангелистичка. Убрзо после је саграђен и млин, чији је власник био Ján Bùrik, Словак из Арадца.
За време Првог светског рата, 200 младих становника Белог Блата је ратовало на разним фронтовима широм Европе. Нажалост 47 младића се није вратило својим кућама а иза њих је остало 100 сирочади.
Други светски рат је такође оставио дубоке ране. Мобилисано је 156 регрута од којих се 24 никад није вратило.
После Другог светског рата у селу је оформљена Земљорадничка задруга, пољопривредно друштво Јединство, 1962. године је село добило струју затим телефон, водовод, 1973. је пуштена у рад фабрика за прераду трске...
У насељу Бело Блато живе 1173 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 568 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] |
|
|
| |
|
Словаци |
|
583 |
39,47% |
Мађари |
|
488 |
33,03% |
Бугари |
|
128 |
8,66% |
Срби |
|
118 |
7,98% |
Југословени |
|
41 |
2,77% |
Роми |
|
31 |
2,09% |
Румуни |
|
12 |
0,81% |
Муслимани |
|
3 |
0,20% |
Хрвати |
|
2 |
0,13% |
Немци |
|
2 |
0,13% |
Црногорци |
|
1 |
0,06% |
Албанци |
|
1 |
0,06% |
непознато |
|
0 |
0,0% |
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
? |
2 |
|
|
0 |
80+ |
14 |
|
|
12 |
75—79 |
13 |
|
|
26 |
70—74 |
28 |
|
|
41 |
65—69 |
36 |
|
|
46 |
60—64 |
37 |
|
|
36 |
55—59 |
49 |
|
|
56 |
50—54 |
60 |
|
|
57 |
45—49 |
58 |
|
|
52 |
40—44 |
56 |
|
|
49 |
35—39 |
56 |
|
|
55 |
30—34 |
54 |
|
|
43 |
25—29 |
58 |
|
|
43 |
20—24 |
51 |
|
|
54 |
15—19 |
50 |
|
|
48 |
10—14 |
46 |
|
|
37 |
5—9 |
48 |
|
|
43 |
0—4 |
27 |
|
|
36 |
Просек : |
38,4 |
|
|
40,4 |
|
- ^ "Застава", Нови Сад 1889. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.