Отворите главни мени

Арадац (свк. Aradáč) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3335 становника.

Арадац
Aradac, Evangelical Church.jpg
Словачка Евангелистичка црква у селу.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 3335
 — густина39/км2
Географске карактеристике
Координате45°22′35″ СГШ; 20°18′03″ ИГД / 45.3765° СГШ; 20.300833° ИГД / 45.3765; 20.300833Координате: 45°22′35″ СГШ; 20°18′03″ ИГД / 45.3765° СГШ; 20.300833° ИГД / 45.3765; 20.300833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина84 м
Површина89,8 км2
Арадац на мапи Србије
Арадац
Арадац
Остали подаци
Поштански број23207
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Садржај

ИсторијаУреди

 
Српска православна црква Св. Архангела Гаврила из половине 18. века

Село Арадац, односно, "Аратаз" се под овим именом први пут помиње на Мерсијевој карти 1723. године.

Прве записе о селу налазимо у Папској књизи десетка из 1332-1337. године, под именом "Арад". На овом месту је и раније постојало насеље, о чему сведоче археолошки налази на локалитету „Мечка“, па чак и у праисторији, што потврђује локалитет „Леје“ баденска култура и „Кутина“ из развијеног металног доба. Године 1660, постојало је српско село Арад (тј. Арадац) код Бечкерека, у које су дошли калуђери српског манастира Пећке патријаршије. Коначили су код домаћина Степана Ступјечког а прилоге су дали и други мештани: поп Петар, Продан Дулгеровић, Дмитар Смртић, Вук Сиромашки, Сима Огњанов, Јова Турчиновић, Смољан Петаков и други. Шест година касније 1666. године поново су наишли калуђери; овог пута их је даровао само извесни Недељко.[1]

По неком предању Срби су основали ово место за време велике сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. године, а тек записи из 1717. године потврђују да је село имало 26 кућа. Арадац је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвирату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Арадац" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је тада било српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у Арадцу су записана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Антоније Михајловић (рукоп. 1753), поп Стефан Загорчић (1761), и капелан поп Теофан Ненадовић (1796).[4]

Словачки колонистиУреди

Словаке је у Арадац доселио спахија Исак Киш да му обрађују земљу. Ту је 1786. године основано село Словачки Арадац (Горњи Арадац). Ови Словаци су прво били у Банатском селу Пардањ (данашња Међа 1785). Ту су били Словаци прво из области Пеште, Бекешнитра, Золион. Пренасељено село Пардањ (Међа) чини да 1786. год. многе словачке породице, претежно из Новоградске, Пестојанске и Зволенске Жупе, насељавају ово подручје, тако да Арадац постаје најстарије словачко село у Банату.[5]

Од 1786. године имамо два села Српски Арадац (Доњи Арадац и Словачки Арадац (Горњи Арадац)), све до 1931. год. када се спајају у једно село Арадац. Ово спајање је било кратког века. Јер 1934. године село се поново дели на Српски Арадац односно Андрејевац и Словачки Арадац. Коначно, спајањем две општине после II светског рата, настаје једно село, и од тога времена до данас, село је под заједничким именом Арадац.

ШколаУреди

Базу образовања чини Основна школа „Братство“ Арадац, која изводи наставу на српском и словачком језику од 1979. године. Школа ради са 16 самосталних одељења, и две предшколске групе.

КултураУреди

Културно уметничко друштво постоји од краја 60-их година, и настаје од два друштва „Напредак“ и „Шћефањик“. Друштво има запажене резултате у драмској, фолклорној и музичкој делатности претежно на словачком језику. У селу делује Матица словачка која је основана далеке 1932. године. Њен рад је био забрањен 1941. године а обновљен 1990. године. Матица се бави очувањем фолклора, музике, обичаја, ношње, језика и свега осталог што је везано за очување идентитета Словака на овом подручју. Актив жена, који делује при Матици словачке, брине о очувању кућне радиности, разним стручним предавањима.

У селу постоји женски хармоникашки оркестар „Мешкарке“ који је прославио 35 година постојања издавањем албума.[6]

МанифестацијеУреди

Најпознатија манифестација у току године је тортаријада. Становници насеља Арадац се веселе на својим локалним манифестацијама као што је сеоска слава, винаријада, косицијада и тортаријада. За неке од ових манифестација се планира да буду организоване као друштвене манифестације ширег значаја (винаријада и кобасицијада).[7]

ДемографијаУреди

У насељу Арадац живи 2847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,1 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[8]
Година Становника
1948. 3.897
1953. 3.978
1961. 4.001
1971. 3.824
1981. 3.825
1991. 3.573 3.492
2002. 3.461 3.623
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
1.650 47,67 %
Словаци
  
1.376 39,75 %
Роми
  
96 2,77 %
Мађари
  
94 2,71 %
Југословени
  
49 1,41 %
Македонци
  
19 0,54 %
Хрвати
  
17 0,49 %
Словенци
  
9 0,26 %
Румуни
  
9 0,26 %
Албанци
  
7 0,20 %
Црногорци
  
3 0,08 %
Немци
  
3 0,08 %
Муслимани
  
3 0,08 %
Бугари
  
3 0,08 %
Чеси
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
непознато
  
60 1,73 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  5. ^ Летопис: Банатска места (1998). :
  6. ^ Даме са хармоником, 35 година на сцени („Вечерње новости“, 2. фебруар 2014)
  7. ^ Banaterra eciklopedija Banata(2006)
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди