Арадац
Арадац (слч. Aradáč) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 3358 становника.
Арадац | |
|---|---|
 Словачка Евангелистичка црква у селу. | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.600 |
| — густина | 37/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 22′ 36″ С; 20° 18′ 03″ И / 45.37668° С; 20.30083° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 84 m |
| Површина | 89,8 km2 |
.svg)  Арадац Арадац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23207 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Историја
уреди
Село Арадац, односно, "Аратаз" се под овим именом први пут помиње на Мерсијевој карти 1723. године.
Прве записе о селу налазимо у Папској књизи десетка из 1332-1337. године, под именом "Арад". На овом месту је и раније постојало насеље, о чему сведоче археолошки налази на локалитету „Мечка“, па чак и у праисторији, што потврђује локалитет „Леје“ баденска култура и „Кутина“ из развијеног металног доба. Године 1660, постојало је српско село Арад (тј. Арадац) код Бечкерека, у које су дошли калуђери српског манастира Пећке патријаршије. Коначили су код домаћина Степана Ступјечког а прилоге су дали и други мештани: поп Петар, Продан Дулгеровић, Дмитар Смртић, Вук Сиромашки, Сима Огњанов, Јова Турчиновић, Смољан Петаков и други. Шест година касније 1666. године поново су наишли калуђери; овог пута их је даровао само извесни Недељко.[1]
По неком предању Срби су основали ово место за време велике сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. године, а тек записи из 1717. године потврђују да је село имало 26 кућа. Арадац је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвирату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Арадац" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је тада било српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у Арадцу су записана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Антоније Михајловић (рукоп. 1753), поп Стефан Загорчић (1761), и капелан поп Теофан Ненадовић (1796).[4]
Словачки колонисти
уредиСловаке је у Арадац доселио спахија Исак Киш да му обрађују земљу. Ту је 1786. године основано село Словачки Арадац (Горњи Арадац). Ови Словаци су прво били у Банатском селу Пардањ (данашња Међа 1785). Ту су били Словаци прво из области Пеште, Бекешнитра, Золион. Пренасељено село Пардањ (Међа) чини да 1786. год. многе словачке породице, претежно из Новоградске, Пестојанске и Зволенске Жупе, насељавају ово подручје, тако да Арадац постаје најстарије словачко село у Банату.[5]
Од 1786. године имамо два села Српски Арадац (Доњи Арадац) и Словачки Арадац (Горњи Арадац), све до 1931. год. када се спајају у једно село Арадац. Ово спајање је било кратког века. Јер 1934. године село се поново дели на Српски Арадац односно Андрејевац и Словачки Арадац. Коначно, спајањем две општине после Другог светског рата, настаје једно село, и од тога времена до данас, село је под заједничким именом Арадац.
Школа
уредиБазу образовања чини Основна школа „Братство“ Арадац, која изводи наставу на српском и словачком језику од 1979. године. Школа ради са 16 самосталних одељења, и две предшколске групе.
Култура
уредиКултурно уметничко друштво постоји од краја 60-их година, и настаје од два друштва „Напредак“ и „Шћефањик“. Друштво има запажене резултате у драмској, фолклорној и музичкој делатности претежно на словачком језику. У селу делује Матица словачка која је основана далеке 1932. године. Њен рад је био забрањен 1941. године а обновљен 1990. године. Матица се бави очувањем фолклора, музике, обичаја, ношње, језика и свега осталог што је везано за очување идентитета Словака на овом подручју. Актив жена, који делује при Матици словачке, брине о очувању кућне радиности, разним стручним предавањима.
У селу постоји женски хармоникашки оркестар „Мешкарке“ који је прославио 35 година постојања издавањем албума.[6]
Манифестације
уредиНајпознатија манифестација у току године је тортаријада. Становници насеља Арадац се веселе на својим локалним манифестацијама као што је сеоска слава, винаријада, косицијада и тортаријада. За неке од ових манифестација се планира да буду организоване као друштвене манифестације ширег значаја (винаријада и кобасицијада).[7]
Демографија
уредиУ насељу Арадац живи 2847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,1 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 28 | 41 | ||
| 75—79 | 32 | 81 | ||
| 70—74 | 67 | 109 | ||
| 65—69 | 96 | 124 | ||
| 60—64 | 106 | 103 | ||
| 55—59 | 98 | 107 | ||
| 50—54 | 141 | 157 | ||
| 45—49 | 156 | 145 | ||
| 40—44 | 115 | 121 | ||
| 35—39 | 105 | 104 | ||
| 30—34 | 129 | 94 | ||
| 25—29 | 142 | 110 | ||
| 20—24 | 138 | 120 | ||
| 15—19 | 89 | 94 | ||
| 10—14 | 102 | 84 | ||
| 5—9 | 86 | 77 | ||
| 0—4 | 83 | 72 | ||
| Просек : | 39,1 | 43,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.444 | 419 | 888 | 86 | 49 | 2 |
| Женски | 1.513 | 246 | 887 | 319 | 58 | 3 |
| УКУПНО | 2.957 | 665 | 1.775 | 405 | 107 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 786 | 293 | 1 | 7 | 179 |
| Женски | 493 | 167 | 2 | 0 | 108 |
| УКУПНО | 1.279 | 460 | 3 | 7 | 287 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 93 | 72 | 16 | 37 |
| Женски | 1 | 1 | 78 | 10 | 6 |
| УКУПНО | 8 | 94 | 150 | 26 | 43 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 4 | 18 | 14 | 11 |
| Женски | 6 | 3 | 7 | 34 | 43 |
| УКУПНО | 9 | 7 | 25 | 48 | 54 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 27 | 1 | 0 | 3 | |
| Женски | 12 | 11 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 39 | 12 | 0 | 7 | |
Референце
уреди- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ Летопис: Банатска места (1998). :
- ^ Даме са хармоником, 35 година на сцени („Вечерње новости“, 2. фебруар 2014)
- ^ Banaterra eciklopedija Banata(2006)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
